MEDIJI: Istočnoj AFRICI preti glad zbog „klimatskih promena“- Šta je sa globalističkim planom iskorenjivanja gladi do 2030?!
Kao da Afrika već decenijama ne služi kao poligon farmakomafije i svih drugih globalističkih organizacije koje nastoje da eksperimentišu nad tamošnjim plemenama i narodima i kao da mi ne znamo zašto zaista u Africi vlada glad sada organizacije i mediji ipak „otkrivaju“ da su klimatske promene krivac.
Kako prenose mediji rog Afrike opustošen je najgorom sušom u posljednje četiri decenije koja je desetkovala useve i stoku i, milione ljudi i dece dovela na ivicu gladi.
Posle naglog skoka cena žitarica, goriva i đubriva usled rata u Ukrajini, humanitarne organizacije upućuju nove apele za pomoć i upozoravaju na teške posledice klimatskih promena, prenosi ko drugi nego Radio slobodna Evropa (RSE).
Dok se istočna Afrika navodno suočava s razornim efektima četiri uzastopne suve kišne sezone, njeni stanovnici strahuju od prognoza da ni u narednim mesecima neće biti kiše i da bi usled suša u nekim mestima mogla nastupiti glad, piše Volstrit džurnal.
MARIO ZNA i Dr BORISLAV ANTONIJEVIĆ- VLAST i organizatori PRAJDA će poludeti zbog ovog videa
Organizacije za pomoć kažu da im nedostaje sredstva za sprečavanje gladi u istočnoj Africi, jer su neuspeli usevi i uginuća stoke usled suše pogoršani zabranom izvoza iz susednih zemalja, kao i visokim cenama hrane u svetu, koje su oko osam odsto više nego prije godinu dana.
Prošle sedmice, Mreža za rano upozorenje gladi USAID-a izdala je upozorenje da bi već između oktobra i decembra glad mogla pogoditi delove južne Somalije, gde su cene žitarica oko tri puta veće nego uobičajeno.
UNICEF je prošle nedelje naveo da je ove godine oko 730 dece umrlo u somalijskim centrima za lečenje neuhranjenosti. Procenjeno je da se 50 miliona ljudi suočava s akutnom nesigurnošću hrane širom istoka Afrike, uključujući Keniju, Etiopiju, Sudan i Južni Sudan.
Svetska meteorološka organizacija, nedavno je upozorila da klimatske promene nesrazmerno teško pogađaju Afriku, koja je odgovorna za samo dva do tri odsto globalnih emisija štetnih gasova.
Humanitarne organizacije procenjuju da je skoro polovini stanovništva Somalije potrebna hitna pomoć za lečenje, sprečavanje akutne pothranjenosti i smrtnih slučajeva povezanih s glađu, te traže hitnu pomoć za sprečavanje gladi u toj zemlji, navodi Asošijetid pres.
Glad u Somaliji je poslednji put proglašena 2011. godine, kada je umrlo više od 250.000 ljudi i posle čega su mnogi kritičari istakli da je proglašenje gladi došlo prekasno, kao i da bi ranije upozorenje brže pokrenulo međunarodnu zajednicu, piše Vašington post, naglasivši da svet ponovo ignoriše višemesečna upozorenja o situaciji na istoku Afrike.
KRALJ KLIMATSKE HISTERIJE! Čarls tek sada kreće u promociju klimatske agende
Proglašenje gladi je, napisao je list, specifičan i redak događaj koji obično donose Ujedinjene nacije i nacionalne vlade nakon podataka da više od 20 odsto domaćinstava u zemlji ima ekstremne nedostatke u hrani, otprilike trećina dece doživljava akutnu pothranjenost, a dve osobe od svakih 10.000 umiru svaki dan od gladi.
Znakovi upozorenja o gladi u Somaliji su stizala mesecima, ističe Vašington post. U aprilu su UN upozorile da je 1,4 miliona dece mlađe od pet godina akutno pothranjeno. U maju je za najmanje 213.000 ljudi u centralnom regionu navedeno da su u „katastrofi“ dok su, dodaje list, letos humanitarne organizacije podigle alarm, navodeći podatke o rasprostranjenoj gladi i ukazujući na nedostatak međunarodne podrške.
S druge strane, dodaje list, strana pomoć sporo dolazi. Plan odgovora u iznosu od 1,5 milijardi dolara za Somaliju koji su predložile UN do aprila je finansiran samo 17 odsto, i dve trećine do avgusta.
Somalija je pre rata u Ukrajini dobijala 90 odsto pšenice iz Rusije i Ukrajine. Prva velika pošiljka ukrajinskog žita, nakon što su pregovori ublažili rusku blokadu, stigla je do istoka Afrike početkom septembra. Međutim, napisao je Vašington post, šteta učinjena u regionu koji je zavisi od tog uvoza je duboka i trajna.
Ambiciozni cilj koji globalisti zacrtali pre sedam godina – da do 2030. navodno okončaju glad u svetu, sada deluje udaljeniji nego ikad, ocenjuju urednici lista Gardijan.
UN procenjuju da je u svetu broj ljudi koji su samo korak od gladi skočio sa 135 miliona u 2019. na 345 miliona. Dve trećine onih koji su prošle godine pogođeni glađu bile su žene.
Pored upozorenja da je u Somaliji glad „na vratima“, podaci ukazuju da je širom roga Afrike opustošenog sušom oko 22 miliona ljudi izloženo gladovanju.
Gotovo trećina Pakistana je pod vodom, a čak četiri petine stoke je umrlo.
U južnoj Kini suša i toplotni talas dovode useve u opasnost.
Povrh svega, ističe Gardijan, tu je i rat u Ukrajini, koji je uticao na zalihe dva glavna izvoznika, dok cene energije i đubriva vrtoglavo rastu.
Kako tvrde mediji višestruki sukobi i klimatski šokovi već su uticali na krizu i pre početka pandemije posle koje su rezerve mnogih zemalja iscrpljene i mnoge se nisu oporavili, uz ocenu da će 2023. kriza verovatno biti gora.
