Meso uzgajano u laboratorijama gubi na „popularnosti“ zbog novih naučnih otkrića
Ranije ove godine, Grocery Gazette je izvestio da je Ujedinjeno Kraljevstvo trebalo da bude vodeći svetski proizvođač mesa uzgojenog u laboratoriji. U nedavnoj prošlosti, histerični pobornik klimatskih promena iz Gardijana Džordž Monbiot tvrdio je da će hrana uzgojena u laboratoriji „uskoro uništiti poljoprivredu – i spasiti planetu“. Avaj, takvo podsticanje se dovodi u pitanje čvrstim činjenicama. Meso uzgojeno u laboratoriji je do 25 puta lošije za životnu sredinu jer mu je potrebna proizvodnja „farmaceutskog kvaliteta“ da bi bilo pogodno za ljudsku ishranu. Konkretno, postoji potreba da se iz kultivisane mešavine ukloni endotoksin, supstanca koja u koncentracijama niskim od jednog milijarditog grama po mililitru može smanjiti stopu uspeha u IVF trudnoći kod ljudi do četiri puta.
Ovo su zapanjujući zaključci revolucionarnog rada koji je nedavno objavila grupa hemičara i naučnika za hranu sa Univerziteta u Kaliforniji. Ispostavilo se da je proizvodnja u laboratoriji značajan tehnološki izazov. Najveći problem sa laboratorijskim mesom je taj što ono koristi organizme rasta koji moraju biti visoko prečišćeni da bi pomogli životinjskim ćelijama da se razmnožavaju. U poređenju sa ekološkim uštedama na zemlji, vodi i gasovima sa efektom staklene bašte, primećuje se da je ceo bio-proces nekoliko „redova veličine“ veći od uzgoja stvarne životinje.
„Naši nalazi sugerišu da uzgojeno meso nije samo po sebi bolje za životnu sredinu od konvencionalne govedine. To nije panacea“, rekao je koautor Edvard Spang, vanredni profesor na Odseku za nauku o hrani i tehnologiju. Studija je otkrila da čak i u svim scenarijima koji koriste niže farmaceutske standarde, efikasna tradicionalna proizvodnja govedine nadmašuje uzgojeno meso u rasponu od četiri do 25 puta. Ovo sugeriše da ulaganje u unapređenje proizvodnje „eko“ govedine može dovesti do većeg smanjenja emisija.
Put do „Neto nule“ prepun je neverovatnih tehnologija koje obećavaju mnogo – i daju beskrajne mogućnosti za promovisanje ekologije – ali daju malo toga. Dok mnoge zemlje nastavljaju sa planovima da unište konvencionalno stočarstvo, opcije za nove načine stvarnog hranjenja populacije izgledaju dosta slabo na terenu. Da budemo pošteni prema Monbiotu, on je shvatio probleme laboratorijskog mesa, napominjući u nedavnom postu na blogu da „što sam više čitao o uzgojenom mesu i ribi, sve više sam počeo da cenim fenomenalne složenosti koje su uključene … i sve više sumnjam da će se ova vizija ostvariti”. Uvek zabrinutiji, Monbiot pita: „Kako se masovno gladovanje najbolje može sprečiti“? Neuklanjanje 337,18 miliona tona globalne proizvodnje mesa u korist pahuljastih fabričkih rešenja može biti početak.
Kalifornijska studija mogla bi baciti veliki štap u žbice laboratorijski uzgojenog mesa, koja je do danas imala uglavnom nekritičku popularnost u mejnstrim medijima. Navijački izveštaj Grocery Gazette navodi da se predviđa da će sektor „brzo povećati svoj tržišni udeo u prehrambenoj industriji“. Citirano je istraživanje koje ukazuje na to da se očekuje da će meso uzgojeno u ćelijama činiti skoro četvrtinu globalne potrošnje mesa do 2035.
Toni Bler poziva na uvođenje DIGITALNOG IDENTITETAhttps://t.co/83apDjJOsL
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 18, 2023
Autori u Kaliforniji priznaju da su laboratorijski uzgojeni mesni poduhvati do danas privukli oko 2 milijarde dolara investicija. Rani izveštaji o izvodljivosti bili su optimistični, a neki su predviđali 60-70% izmeštanja govedine do 2030-2040. Ali u poslednje vreme, sentiment je splasnuo sa konzervativnijim procenama koje primećuju udeo mesnih proizvoda od 0,5% do 2030. Kao što je navedeno, veliki problem u proizvodnji laboratorijskog mesa je prisustvo endotoksina za koji se kaže da ima niz nuspojava, uključujući štetu na in vitro oplodnju. U farmaceutskim laboratorijama, kultura životinjskih ćelija se tradicionalno radi uz uklanjanje endotoksina. Postoji mnogo načina da se ukloni neželjena supstanca, ali upotreba ovih metoda prečišćavanja „značajno doprinosi ekonomskim i ekološkim troškovima povezanim sa farmaceutskim proizvodima pošto su i energetski i resursno intenzivni“.
Studija takođe naglašava zabrinutost u vezi sa prethodnim naučnim razmatranjem mesa uzgojenog u laboratoriji. Rečeno je da postoje „visoki nivoi nesigurnosti u njihovim rezultatima i nedostatak obračuna za uklanjanje endotoksina“. Dalje se primećuje da uprkos tome što su istraživači „jasno izveštavali o visokim nivoima neizvesnosti“, rezultati su često citirani kao jasan dokaz za održivost mesa uzgojenog u laboratoriji.
Dakle, veoma hvaljeno zeleno Frankenštajnovo rešenje za hranu – verovatno problem koji se promoviše samo u krugovima alarmista – izgleda kao da propada, uklanjajući milijardu ili dve lakovernog kapitala u tom procesu. Kao što autori primećuju, ulaganje u skaliranje ove tehnologije „pre rešavanja ključnih pitanja kao što je razvoj ekološki prihvatljivog metoda za uklanjanje endotoksina… bilo bi u suprotnosti sa ekološkim ciljevima koje je ovaj sektor zastupao“.
