MMF poziva na restrikcije ugljenika koje uništavaju ekonomiju, posledice gore od COVID zaključavanja
Na vrhuncu karantina i raznih naloga za vreme Covid-a, ogroman deo globalne ekonomije je zatvoren, što je dovelo do nestabilnosti lanca snabdevanja, ogromnih gubitaka radnih mesta i stagflatorne krize. Međutim, propagandisti klimatskih promena su tvrdili da je taj događaj zapravo bio pozitivan za planetu kada je otkriveno da su emisije pale za 5,4%. Tvrdili su da su blokade zbog Covid-a bila praksa za ono što su nazvali „klimatskim blokadama“ – predstavljanje plana za planirane poremećaje globalne ekonomske aktivnosti kao sredstva za usporavanje efekata klimatskih promena.
Globalisti su takođe predstavili klimatske blokade kao neku vrstu kolektivne društvene kazne u slučaju da stanovništvo odbije da smanji proizvodnju ugljenika na svoju ruku. Kao što je „saradnik na dnevnom redu“ Svetskog ekonomskog foruma Mariana Mazzucato tvrdila 2020.:
„Pod „klimatskim zaključavanjem“, vlade bi ograničile upotrebu privatnih vozila, zabranile potrošnju crvenog mesa i nametnule ekstremne mere uštede energije, dok bi kompanije koje se bave proizvodnjom fosilnih goriva morale da prestanu sa bušenjem. Da bismo izbegli takav scenario, moramo preispitati naše ekonomske strukture i kapitalizam učiniti drugačijim.
Mnogi misle da se klimatska kriza razlikuje od zdravstvene i ekonomske krize izazvane pandemijom. Ali tri krize – i njihova rešenja – su međusobno povezane…”
Nakon buke u javnosti oko ideje proširenja pandemijskih karantina na klimatske blokade, mediji establišmenta bi prešli na „Proveru činjenica“ i tvrdili da je to „teorija zavere“. Lagali su.
Covid-19 je bio 34. TERORISTIČKI NAPAD od 1970. koji je uključivao BIOLOŠKE AGENSE sa ciljem stvaranja panike, masovnih žrtava i ekonomske krize https://t.co/V0KAEC4u6M
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 25, 2024
Zaključavanja zbog pandemije bi na kraju bila razotkrivena kao besmislena; katastrofalan odliv globalne ekonomije koji nije učinio ništa da spreči širenje virusa Covid. Ali kao što smo bili svedoci sa većinom ograničenja uvedenih tokom kovida, cilj nikada nije bio da se zaštiti zdravlje stanovništva. Umesto toga, cilj je bio da se stanovništvo navikne na eksponencijalno rastuću listu kršenja njihovih osnovnih sloboda.
Jedna organizacija koja ima izražen interes da smanji ekonomsku aktivnost radi sprečavanja globalnog zagrevanja je Međunarodni monetarni fond (MMF). U nedavnom „pozivu na globalnu klimatsku akciju“, MMF navodi da bi ograničenja ekonomske aktivnosti i opšte aktivnosti emisija morala daleko nadmašiti ona koja su nametnuta tokom pandemije da bi se dostigla njihova navedena ciljana temperatura ispod 1,5°C.
Otvorena blokada razvijenih zemalja možda na kraju neće biti alat koji globalisti koriste za postizanje neto nule, ali oporezivanje ugljenika na opresivnoj skali moglo bi na kraju imati isti efekat. Porezi na ugljenik mogli bi da deluju kao strmo povećanje kamatnih stopa koje centralne banke obično koriste za usporavanje ekonomske aktivnosti tokom inflacije. Indirektno ekonomsko gašenje ove veličine bilo bi apsolutno pogubno za zapadne zemlje, posebno, što bi rezultiralo očajnim nestašicama energije, nestašicama hrane, gubitkom radnih mesta i na kraju totalnim kolapsom i padom stanovništva.
Neto nula inače nije moguća.
MMF i druge globalističke organizacije sugerišu da sve nacije moraju postići neto nultu emisiju ugljenika do 2030. kako bi izbegle „klimatsku liticu“ – Teorija da kada Zemlja zagreje više od 1,5°C, doći će do domino efekta što će dovesti do ekološke katastrofe i još veće emisije ugljenika i zagrevanja.
Da budemo jasni, ne postoje dokazi koji podržavaju ideju o klimatskoj litici, prvenstveno zato što nema dokaza o uzročno-posledičnoj vezi između emisija ugljenika i globalnog zagrevanja. U stvari, nema dokaza da ta ljudska industrija ima bilo kakav efekat zagrevanja na klimu.
Temperaturni rekordi stotinama miliona godina dokazuju da su periodi zagrevanja glavni oslonac klimatske istorije Zemlje. Za poređenje, naše sadašnje doba je jedno od najhladnijih, a ne najtoplijih. Naučnici za klimu ignorišu ove podatke i koriste temperaturne zapise iz 1880-ih. Što znači, njihovi podaci su zasnovani na samo 140 godina istorije Zemlje.
Trenutna stopa zagrevanja nije značajna za druge periode, niti postoje dokazi da ljudska aktivnost to uzrokuje. Podaci o nivoima ugljenika iz prošlosti pokazuju da temperature ne moraju nužno rasti u tandemu sa aktivnošću ugljenika. Emisije ugljenika su danas daleko niže nego što su bile u prošlosti. Tvrdnja da koncentracija ugljenika usled ljudske aktivnosti ima drastičan uticaj na globalne temperature (ili vremenske prilike) apsolutno je neosnovana.
Čini se da pravi razlog za kontrolu klime i poreze na ugljenik ima mnogo više veze sa preraspodelom bogatstva od razvijenih zemalja ka zemljama u razvoju. Na dnevnom redu je centralizacija kontrole nacionalnog bogatstva, kao i individualnih sloboda i privatne svojine. A MMF bi, naravno, želeo da bude jedna od institucija na čelu te imperije upravljanja bogatstvom.
