MNOGI OVO NE ZNAJU ALI 1994 GODINE DECA IZ ZIMBABVEA SUSRELA SU SE SA BIĆIMA VAN OVOG SVETA! SASVIM NORMALAN ŠKOLSKI DAN PRETVORIO SE U BLISKI KONTAKT SA VANZEMALJCIMA

U nizu velikog broja događaja vezanih za vanzemaljce, a koji su potkrepljeni svedočenjima očevidaca, sledi priča o jednom takvom događaju. Da od ove priče zaista zastaje dah uverićete se i sami.

UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”

Ovaj nesvakidašnji događaj koji nije najjasniji i potpuno razumljiv za racionalni deo ljudskog uma, odigrao se u mestu Ruva u Zimbabveu, sada već davne 1994. godine.

Bio je to uobičajen dan u školi Ariel, koja se nalazi na periferiji grada Ruva. Ništa nije naslućivalo da bi moglo da se desi nešto nepredviđeno. Septembar je, dan je fin za igru i druženje, pa su deca iz škole Ariel, veliki odmor provela u dvorištu. U vreme velikog odmora, dok je trajala igra i graja dece uzrasta od 5-12 godina, odvučene pažnje i rasejani u dečijim mislima, desilo se nešto neočekivano. U blizini škole, na nebu su se pojavile letelice oblika diska.

Sva deca, njih više od 60, videla su kako se sa neba spušta letelica u blizini škole. Nakon sletanja iz letelice su izašla čudna bića, a jedno od njih je prišlo đacima i ostvarilo kontakt sa njima u trajanju do 15-ak minuta. Nakon toga, bića se vraćaju u letelicu i odlaze, a zbunjena deca se vraćaju na čas i svakodnevnim školskim aktivnostima.

Međutim, to je bio samo uobičajen školski dan, na prvi pogled. Nakon dolaska na čas, deca počinju da pričaju iskustva o onom šta su videla, počinje njihovo komešanje i otvorila se prava mala rasprava između nastavnika i dece i ako je sve izgledalo da se nastava odvija uobičajenim tokom. Nastavnicima je bilo jasno da se desilo nešto neobično, na osnovu onoga što su svi mališani ispričali da su videli. Situacija počinje da kulminira nakon njihovog povratka kućama. Oni su ispričali roditeljima šta se desilo u školi.

Podigla se čitava lokalna zajednica, ceo grad Ruva je počeo da bruji o poseti neobičnih bića, a slučaj nije mogao da promakne ni pripadnicima sedme sile. Sutradan u školu su došli novinari i psiholozi i decu detaljno ispitivali o događaju iz prethodnog dana. Svi iskazi dece o događaju iz prethodnog dana su se poklopili. Bića su opisivali kao čudna, ogromnih crnih očiju, patuljastog rasta i duge crne kose.

Istog dana desile su se, na istoj lokaciji, još dve prijave viđenja NLO-a, dok su astronomi to pokušavali da objasne kao pojavu kiše meteora.

Da li je čudni posetilac rekao nešto i šta je to bilo ostaje misterija, ali su deca komunikaciju sa ovim bićima opisala kao neku „unutrašnju komunikaciju“, kao projekcije, preko kojih su dobijali vizije, slike i zvukove?!

U intervjuu, devojčica Izabela je izjavila, da je dobila vizije, „kako se drveća savijaju i da nije bilo dovoljno vazduha, a ljudi su umirali“. I druga deca su imala više ili manje slične izjave.

Psihijatar i pisac Džon Mek, a takođe i dobitnik Pulicerove nagrade, koji je detaljno ispitao slučaj, izjavio je da veruje u priču o vanzemaljcima koja kruži među đacima, ali nije dobio podršku šire javnosti kada je u pitanju ovaj slučaj. Po internetu kruže njegovi snimci sa intervjuima školaraca, a on je i sam verovao da se u školi desilo nešto čudno. „Ako neko govori istinu onda su to deca“, smatrali su mnogi psihijatri angažovani na ovom slučaju.

Međutim, bilo je i onih koji su na ovakve iskaze velikog broja dece gledali sa nepoverenjem, smatrajući da su 60 i nešto mališana iz škole Ariel priču izmislili ili da su bili žrtve masovne hipnoze ili nekog drugog oblika manipulacije. Mek je ostao veran svojim uverenjima i smatrao je da deca govore istinu. Mek je izgubio život 2004.godine u Londonu u saobraćajnoj nesreći, tako da je obustavljeno i njegovo dalje istraživanje na temu vanzemaljaca iz Zimbabvea.