Ново глобално истраживање показало је да је усамљеност снажно повезана са физичким болом, а да је та веза у највећој мери објашњена психолошким дистресом (емоционална узнемиреност).
Рад је објављен у часопису Scientific Reports и указује на потенцијално огроман здравствени терет усамљености широм света, отварајући питање како културни и друштвени фактори обликују ово искуство.
Ovo se čekalo! Najveći američki obaveštajac u bunkeru | Skot Riter | Mario Zna, EP. 357
Усамљеност опасна
Ранија истраживања већ су повезивала усамљеност са депресијом, анксиозношћу, кардиоваскуларним болестима и чак превременом смрћу. Међутим, било је нејасно колико је она повезана управо са физичким болом и да ли се та веза разликује у зависности од узраста, пола или културног контекста.
Неки научници сматрају да усамљеност делује као врста психолошког бола – сигнал да су основне социјалне потребе незадовољене. Други верују да она индиректно изазива физички бол кроз стрес, поремећај сна или имунолошке промене.
Највећа анализа до сада
Тим истраживача са Универзитета Сент Џорџ у Лондону анализирао је податке из Gallup World Poll истраживања из 2023. и 2024. године, у које је било укључено 256.760 испитаника узраста од 15 до 100 година, из 139 земаља.
Резултати су показали:
- Усамљени људи имају 2,1 пута већу вероватноћу да осећају физички бол.
- Имају 1,8 пута већу вероватноћу да имају здравствене проблеме који ограничавају свакодневне активности.
- Имају 25,8% већу вероватноћу да искусе психолошки дистрес (тј. тугу, бес, стрес или забринутост).
„Оно што нас је највише изненадило јесте да је управо психолошки дистрес тај који у највећој мери објашњава везу између усамљености и бола – чак 60,2% те повезаности. Физичко здравље објашњава додатних 18,9%,“ изјавила је ауторка студије, др Лусија Мачија.
Жене под већим ризиком
Жене су чешће него мушкарци пријављивале усамљеност, физички бол и психолошки дистрес. Повезаност између усамљености и бола била је нешто јача код жена, али је примећена у свим старосним групама – и код младих и код старијих.
Усамљени људи су чешће били самци, разведени или удовци, са нижим примањима и без запослења. Иако су многи пријавили да ипак имају некога на кога могу да се ослоне, ипак су значајно чешће истицали недостатак јаких социјалних веза.
Културне разлике
Истраживање је открило да се ниво усамљености и бола знатно разликује од земље до земље. У неким државама веза готово да није постојала, док је у другима била врло изражена, што указује на снажан утицај културних и друштвених оквира.
Ограничења студије
Аутори истичу да се ради о пресеку у времену (cross-sectional study), па није могуће са сигурношћу рећи да ли усамљеност изазива бол или је обрнуто – или су у питању међусобно појачавајући ефекти. Такође, подаци су прикупљени самопроценом, што носи одређени ризик од пристрасности.
Истраживачи планирају праћење учесника током дужег периода како би утврдили правце узрочности, као и тестирање интервенција усмерених на смањење психолошког дистреса. Ако би се тиме смањио и физички бол, то би било од огромног значаја за јавно здравље.
„Усамљеност није само емоционални терет – она има стварне физичке последице, и то у глобалним размерама,“ наглашава Мачија.
„Решавање друштвене изолованости могло би да донесе неочекиване користи у смањењу физичког бола и унапређењу општег благостања.“
Нулта Тачка/Медији
