Naomi Volf: „Drevni bogovi su se vratili i stvaraju pakao na zamlji“

Drevni bogovi su se vratili na vlast i stvaraju bukvalni pakao na Zemlji, smatra američka autorka dr Naomi Volf.

U novom eseju objavljenom na Substack-u, dr Volf objašnjava da se trenutno zlo koje prožima društvo može objasniti samo povratkom ‘zlih’ drevnih sila.

Naomi Volf piše: U prošlogodišnjem eseju na Substack-u, i u svojoj knjizi Tela drugih, postavila sam pitanje o egzistencijalnoj, metafizičkoj tami.

Zaključila sam da sam sagledala događaje u protekle dve i po godine koristeći svo svoje klasično obrazovanje, svoje veštine kritičkog razmišljanja, svoje poznavanje zapadne i globalne istorije i politike; i da, koristeći ove alate, nisam mogla da objasnim godine od 2020. do danas.

Zaista, uopšte ne bih mogla da ih objasnim uobičajenim materijalnim, političkim ili istorijskim terminima.

Ovako ne funkcioniše ljudska istorija.

Ne bih mogla da objasnim način na koji se zapadni svet jednostavno promenio, od toga da se bar otvoreno zasniva na vrednostima ljudskih prava i pristojnosti, na vrednosti smrti, isključenosti i mržnje, preko noći, masovno — bez pribegavanja pozivanju na neko metafizičko zlo koje se dešava iznad pogrešivog, grešnog ljudskog delovanja.

Kada obični potencijalni tirani pokušaju da preuzmu društva, uvek postoji neka mana, neki ljudski impuls koji poništava strmoglavu jurnjavu ka negativnom cilju. U običnoj ljudskoj istoriji uvek postoje frakcije, ili lažni poručnici; uvek postoji pogrešna procena, ili greška, ili narušavanje bezbednosti; ili razlike u mišljenjima na vrhu. Musolinijeva moć je narušena njegovim ulaskom u Drugi svetski rat jer je bio primoran da deli ulogu vojnog komandanta sa kraljem Viktorom Imanuelom [https://www.nationalww2museum.org/war/articles/fascist-king-victor-emmanuel-iii-italy]; Hitler je pogrešno izračunao svoju sposobnost da savlada rusku vojsku – sve do toga da je prevideo koliko će loše elegantne, ali slabašne uniforme njegovih vojnika izdržati ekstremnu hladnoću. [https://www.defensemedianetwork.com/stories/hitlers-winter-blunder/Pre nego što je uspeo da pokrene kontrarevoluciju protiv staljinizma, Leon Trocki je ubijen u Meksiko Sitiju u svom kupatilu. [https://www.historytoday.com/archive/months-past/leon-trotsky-assassinated-mexico]

Ali ništa od tog urušavanja ili lošeg upravljanja normalnom istorijom nije se dogodilo u globalnoj žurbi ka „zaključavanjima“, širenju histerije COVID-a, „obaveznom vakcinisanju“, nošenju maski, globalnog zlostavljanja dece, mejnstrim medija koji lažu na međunarodnom nivou i svi teže ka jednom pravcu, hiljade „glasnika od poverenja“ koji papagajski ponavljaju jedan scenario, i prinudne kao i dobrovoljne injekcije mRNA koje je primila najmanje polovina ljudi na planeti Zemlji.

Nevoljno sam došla do zaključka da ljudska sila sama ne može da koordiniše veoma komplikovan skup laži o virusu i da ih širi u savršenoj uniformnosti širom čitavog sveta, na stotinama jezika i dijalekata. Ljudska bića, koristeći samo sopstvene resurse, ne bi mogla preko noći da pretvore bolnice u mesta u kojima su stotine članova osoblja bile ujedinjene i kolektivno posvećene nezi nemoćnih, produženju i spasenju ljudskog života, negovanju novorođenčadi, pomoć majkama u brizi o mališanima, podrška invalidima, u fabrike ubijanja u kojima je starijima propisano „beži-smrt-blizu (Remdesevir)” u velikim razmerama.

Takođe pogledajte brzinu promene. Institucije su se preko noći pretvorile u negativne slike samih sebe u ogledalu, sa demonskom politikom koja je zamenila ono što je bilo barem na površini, anđeosku. Promena ljudske istorije nije tako munjevita.

Percepcija uvođenja, jednoglasnost masovne zablude, po mom mišljenju, ne može se u potpunosti objasniti psihologijom; čak ni kao „formacija mase“.

U istoriji je bilo i drugih masovnih histerija, od „krvne klevete“ – široko rasprostranjenog verovanja u srednjovekovnoj Evropi da su Jevreji žrtvovali hrišćansku decu da bi napravili matzah [https://encyclopedia.ushmm.org/content/en/article/blood-libel], do izbijanja histerije oko veštica u Salemu, MA, 1692, [https://www.mtsu.edu/first-amendment/article/1098/salem-witch-trials], do „iracionalne bujnosti“ Tulipmanije, takođe u 17. veku, u Holandiji [https://www.history.com/news/tulip-mania-financial-crash-holland], koju je detaljno opisao škotski novinar Čarls Mekej u svom klasičnom izveštaju o grupnom ludilu, Izvanredne narodne zablude i ludilo gomile (1841).

Ali svi ovi primeri masovnog ludila su imali disidente, kritičare i skeptike u to vreme; nijedno od njih nije trajalo godinama kao dominantna neprekidna paradigma zabluda.

Ono što smo preživeli od 2020. toliko je sofisticirano, tako masovno, tako zlo i izvedeno u tako nehumanom unisonu, da se ne može objasniti bez upuštanja u metafiziku. Mora da je to uradilo nešto drugo, nešto metafizičko. I govorim kao posvećeni racionalista.

Zaključila sam da počinjem da verujem u Boga bukvalnije nego ranije, jer je ovo zlo bilo tako impresivno; pa mora biti usmereno na nešto bar toliko moćno što predstavlja dobro.

U vreme kada sam pisala svoj prvi esej, znala sam da je „Satana“, barem za mene, nedovoljno objašnjenje za zlo koje sam videla. Jedan od razloga zbog kojih sam osećala da je „Satana“ nedovoljno ime za ono sa čime smo se suočavali, jeste to što sam Jevrejka, a mi nemamo istu tradiciju „Sotone“ koju hrišćanska zapadna kultura nasleđuje i uzima zdravo za gotovo.

👉 Svetski Ekonomski Forum naređuje vladama da počnu štednju mesa i goriva https://t.co/LIlgBs7JN8

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) February 24, 2023

U jevrejskoj tradiciji, uloga ovog entiteta nije uloga prilično veličanstvenog Božjeg protivnika koji se pojavljuje u potpunosti u hrišćanskoj tradiciji — razrađenog karaktera koji je razvijen nakon, kako neki naučnici ističu, uticaja zoroastrizma na judaizam, i zatim na hrišćanstvo, u godinama koje su prethodile i posle Isusovog života i smrti.

U Starom zavetu, nasuprot tome, „satana“ ili „ha-satana“ — „optužitelj“ se pojavljuje nekoliko puta; ali „ha-satana“ je protivnik, pre nego što je veličanstveni negativac Novog zaveta, i naravno Danteovih i Miltonovih karakterizacija, što je toliko uticalo na zapadnjačke ideje o „đavolu“.

Važan je način na koji se hebrejsko „ha-satan“ razlikuje od hrišćanskog satana: „Slično, u starozavetnom hebrejskom, imenica satana (koja se pojavljuje 27 puta) i glagol satana (koji se javlja 6 puta) se često koriste u opštem načinu. Ako nekoga „satanizujem“, suprotstavljam mu se, optužujem ga ili klevetam. David to koristi na ovaj način u psalmima: „Oni koji me čine zlom za dobro optužuju me [שׂטן (satana)] jer ja sledim dobro“ (Ps. 38:21). Ako se ponašam kao „sotona“ prema nekome, ja sam, dakle, njihov protivnik ili tužilac, jer je glasnik Gospodnji stao na put Balamu „kao njegov protivnik [שׂטן (satana)]“ (Brojevi 22:22) ili kao što je Solomon rekao Hiramu da on nema „protivnika [שׂטן (satana)]“ koji mu se suprotstavlja (1. Kraljevima 5:4).

Dakle, na hebrejskom, imenica i glagol שׂטן (satana) mogu imati netehničko značenje „suprotstaviti se nekome kao protivniku“. U slučaju Balama, čak je i Gospodnji glasnik za njega bio „sotona“, odnosno protivnik kojeg je poslao Bog. To je prva stvar koju treba imati na umu: za razliku od drugih jezika, gde se „Satana“ uvek odnosi na zlonamerno biće, na hebrejskom satana može imati generičko, netehničko značenje. [https://www.1517.org/articles/the-devil-in-the-details-of-the-old-testament-is-satan-in-the-hebrew-bible].

Pošto je naša (jevrejska) tradicija Satane više impresionistička od lika koji se kasnije pojavio u hrišćanskim narativima, osećala sam da „Satana“ nije dovoljan da u potpunosti objasni neobjašnjivi, neposredni odraz onoga što je bilo naše društvo, od uređenosti na pretpostavci morala, da se uredi oko smrti i okrutnosti. Ali u to vreme nisam imala bolji koncept sa kojim bih mogla da radim.

Onda sam čula za pastora po imenu Džonatan Kan, koji je napisao knjigu pod naslovom „Povratak bogova“. [https://www.christianbook.com/return-of-the-gods-jonathan-cahn/9781636411422/pd/411429]

Naslov mi je odjeknuo.

Iako se ne slažem sa svime u njegovoj knjizi, centralni argument pastora Kana — da smo se okrenuli od judeo-hrišćanskog Boga i da smo tako otvorili vrata našoj civilizaciji da negativni duhovi „bogova“ ponovo poseduju nas — oseća se ispravno.

Džonatan Kan je mesijanski jevrejski ministar. On je sin izbeglice iz Holokausta. Nekada sekularni ateista, Kan je kao mladić imao iskustvo bliske smrti koje ga je navelo da prihvati Isusa – ili, kako on to prisustvo naziva originalnim hebrejskim imenom, Ješua – kao svog Gospoda i Spasitelja. Pastor Kan ima službu sa sedištem u Vejnu, u Nju Džersiju, koja okuplja Jevreje i nejevreje. [http://bethisraelworshipcenter.org/about%20Us/AboutJC.php]

U Povratku bogova, njegova neverovatna, a opet nekako zastrašujuće verodostojna teza je da su se drevne mračne i metafizički organizovane sile, „bogovi“ antike, „vratili“ u našu pretpostavljeno naprednu, sekularnu posthrišćansku civilizaciju.

Tema pastora Kana je da, zato što smo se okrenuli od našeg saveza sa YHWH — posebno u Americi, i na Zapadu, a posebno od 1960-ih — dakle, drevni „Bogovi“, ili bolje rečeno, drevne paganske energije, koje su bile pobeđene monoteizmom i prognane na margine civilizacije i ljudske delatnosti – videli su u nama „otvorena vrata“, a time i dom spreman za ponovno useljenje.

On tvrdi da su to zaista uradili.

Pastor Kan koristi parabolu iz Novog zaveta da bi objasnio ovaj slučaj. Citiram verziju kralja Džejmsa:

Matej 12:43-45

„43 Kada nečisti duh izađe iz čoveka, on hodi po suvim mestima, tražeći odmor, i ne nalazi.

44 Zatim reče: Vratiću se u svoju kuću iz koje sam izašao; i kada dođe, nađe je praznu, pometenu i ukrašenu.

45 Onda on ode i uzme sa sobom sedam drugih duhova više zlih od sebe, i oni uđu i nastane se tamo; i poslednje stanje tog čoveka je gore od prvog. Tako će biti i ovom zlom naraštaju“. [https://www.kingjamesbibleonline.org/Matthew-12-43/]

Pastor Kan tvrdi da su drevni „bogovi“ prvobitno, u suštini, bili stavljeni u poziciju da se brane, kao što priča hebrejska Biblija (Stari zavet), prvo od strane Jahvea, i uvođenjem monoteizma i otkrivenjem Deset zapovesti; a zatim da su potpuno pobeđeni i poslani u spoljašnju tamu, dolaskom u čovečanstvo bića koje on vidi kao Mesiju, Ješuu.

Čovek bi se odmah mogao odupreti takvoj frazi; kako to misliš „bogovi“? Ali Kan je i pažljiv i tačan u svojim prevodima i praćenju četiri milenijuma verske istorije kroz niz fraza.

Kan s pravom ističe da se hebrejska Biblija odnosi na ono što se na hebrejskom prevodi kao „šedim“ ili negativni duhovi (na modernom hebrejskom ova reč znači „duhovi“). Kan ispravno ističe da su se ovi duhovi, moći ili kneževine obožavali u paganskom svetu u mnogim oblicima — od boga plodnosti Baala do boginje seksualnosti Ašere ili Aštarot; destruktivnom idolu, Molohu. On s pravom ističe da je drevni svet svuda bio posvećen tim mračnim ili nižim entitetima, i da su obožavaoci išli do tačke da žrtvuju sopstvenu decu da bi umilostivili ove sile. On ispravno odražava centralni narativ Izraelovih plemena kao naizmenično prihvatanje Jahvea i njegovih Deset zapovesti i etičkog saveza, i smatrajući da je sve to previše opterećujuće, i na taj način pada u greh za ovim paganskim bogovima. On napominje da su bogovi starozavetnog sveta u novom liku sišli u grčko-rimski život, uzimajući nova imena: Zevs, Dijana i tako dalje.

👉 Bezos i Gejts finansiraju kompaniju koja se bavi istraživanjem kontrole uma https://t.co/Nl79IVLOHJ

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) February 22, 2023

On tačno primećuje da je Septuaginta, rani grčki prevod hebrejske Biblije, preveo „šedim“ kao Daimones. Ova reč je takođe prevedena kao „personifikacije duhova“; mi danas primamo ovu reč na engleskom kao „demoni“.[https://www.theoi.com/greek-mythology/personifications.html]

Pošto je tačno ucrtao poreklo paganskog obožavanja i paganskih sila, Kan tvrdi da ih nikada nije savladao zagrljaj hrišćanstva na Zapadu; već pre da su gurnuti na margine zapadne civilizacije; oslabljeni našim savezom sa YHWH, sa Isusom, u zavisnosti od toga ko smo.

On tvrdi da su ove negativne, ali potencijalno moćne sile uspavane dva milenijuma, zbog zapadnog judeo-hrišćanskog saveza. [https://www.theoi.com/greek-mythology/personifications.html]. I da su sada iskoristili ovu priliku, našeg udaljavanja od Boga, i vratili se.

Mi smo, dakle, kuća koja je očišćena — po zavetu sa judeo-hrišćanskim opredeljenjem. Ali kasnije smo napustili kuću, tvrdi on, i ostavili je ranjivom; bila je otvorena, da bi negativne energije ponovo ušle.

Iako sada nije u trendu govoriti o našem judeo-hrišćanskom osnivanju i nasleđu na Zapadu, ne bi trebalo tako da bude. Ovo nasleđe je jednostavno istorijska činjenica. Mislim da ne treba odbacivati ili vređati budizam ili islam (koji je takođe deo judeo-hrišćanske loze, ali to je drugi esej) ili džainizam ili šintoizam, da bi se priznala činjenica da je civilizacija Zapada u protekla dva milenijuma bila judeo-hrišćanska, i da su naši osnivači u ovom narodu, iako su ispravno uspostavili versku slobodu, verovali da posvećuju narod u skladu sa voljom Božijom kako su je razumeli.

Kan citira puritanskog ministra Džonatana Vintropa u upozorenju da će američka država da je blagoslovena od Boga trajati samo dok se držimo svog Zaveta.

Vredi da se vratimo na čuveni govor pastora Vintropa i na njegovo pozivanje na savez koji je podstakao temelje Amerike:

„Ovako stoji uzrok između Boga i nas. Mi smo ušli u savez sa Njim za ovo delo. Uzeli smo proviziju. Gospod nam je dao dozvolu da sami crtamo svoje puteve. Mi smo izjavili da ćemo preduzeti ove i one račune, u tim i onim ciljevima. Zbog toga smo Ga molili za naklonost i blagoslov. Sada, ako Gospod želi da nas usliši, i da nas u miru dovede na mesto koje želimo, onda je On ratifikovao ovaj savez i zapečatio našu obavezu, i očekivao je striktno izvršavanje članova sadržanih u njemu; ali ako zanemarimo pridržavanje ovih članova koji su ciljevi koje smo postavili, i, lažirajući sa svojim Bogom, pašćemo u pokušaju da zagrlimo ovaj sadašnji svet i gonimo svoje telesne namere, tražeći velike stvari za sebe i svoje potomstvo, Gospod će sigurno baciti svoj gnev na nas, i osvetiti se takvom narodu, i daj nam da saznamo cenu kršenja takvog saveza.

Sada jedini način da izbegnemo ovaj brodolom i da obezbedimo svoje potomstvo jeste da sledimo Mihejev savet, da postupamo pravedno, da volimo milosrđe, da ponizno hodimo sa svojim Bogom”.

[https://www.americanyawp.com/reader/colliding-cultures/john-winthrop-dreams-of-a-city-on-a-hill-1630/

Zašto delim sve ovo? Jer, iako bi bilo lako odbaciti teoriju pastora Kana kao otkačenu i fanatičnu, nevoljno sam počela da verujem da je njegova centralna premisa možda tačna.

U Starom zavetu nije „ha-Sotona“ najstrašnija, najizdajnija, najopasnija figura. Pre su „bogovi“ ti koji su zavodljive gadosti — to jest, drevni, pre-Isusa, pre-mozaički, prehrišćanski bogovi: naši stari protivnici u hebrejskoj Bibliji — Isusovi protivnici: Baal, Moloh ( ili Malek), i Astarta ili Ašera.

To su „bogovi“ koji su prevarili, namamili, proganjali, zavaravali i zavodili moj narod – iznova i iznova. To su „Bogovi“ na koje nas ova izuzetna inovacija u ljudskoj priči — monoteistički Bog svega — neprestano, posebno upozorava; upozorava decu Izrailjevu.

To su „bogovi“ na čiju žrtvu deca Izraela neprestano uspeju da zalutaju, razočaravajući i ljuteći našeg Stvoritelja. To su „Bogovi“, sa njihovom žrtvom dece i svojim likovima, protiv kojih se naš otac Avraam pobunio i naučio svoje potomke da se pobune. To su „bogovi“ čije je prihvatanje žrtvovanja dece – stvarne stvari, varvarske prakse širom kulture koja se nastavila vekovima u plemenima i civilizacijama koje okružuju decu Izraela – zamenilo žrtvovanje životinja; ovo je bila evolucija u ljudskoj civilizaciji koju predstavlja priča o Avramovom skoro žrtvovanju svog sina Isaka, kada je dete na oltaru čudesno zamenjeno ovnom koga je, u poslednjem trenutku, obezbedio Gospod Bog.

Čista amoralna moć Baala, destruktivna sila Moloha, neobuzdana zavodljivost i seksualna razuzdanost Astarte ili Ašere — to su iskonske sile za koje mi se zaista čini da su se „vratile“.

Ili barem energije koje predstavljaju — moralnu nadmoć; obožavanje smrti; antagonizam prema seksualnom uređenju netaknute porodice i vernih odnosa — izgleda da se „vratio“, bez ograničenja, od 2020.

Zaista se mogu pojaviti negativne sile koje se ponovo pojavljuju, ili izranjaju na dnevnu svetlost iz svojih manje vidljivih domena, koje smo mi, posle dva milenijuma judeo-hrišćanstva, bukvalno zaboravili, barem u zapadnoj civilizaciji, kako da ih identifikujemo. Moguće je da su ove negativne sile veoma složene, izuzetno moćne i zapanjujuće dobro organizovane.

Možda je zaista slučaj da su se oni vratili u našu „kuću” na Zapadu, i da su se vidljivo pojavili u poslednje dve godine.

Verujem da su bili u stanju da to urade jer smo odustali od sopstvenog cilja pridržavanja osnovnog saveza sa Bogom.

Nakon što sam se vratila na Stari zavet, jasno mi je da nas je Isus upozorio da bi se to moglo dogoditi — da bismo lako mogli izgubiti njegovu zaštitu i prekršiti Zavet.

On nas je, zaista, iznova i iznova, u hebrejskoj Bibliji, upozoravao na ovaj rizik.

U Hebrejskoj školi su me učili da smo mi kao Jevreji zauvek Božji „izabrani narod“.

Ali Bog to uopšte ne govori dosledno u Starom Zavetu.

Mnogo puta se „Zavet“ pominje u hebrejskoj Bibliji. Ali kada Isus objašnjava šta želi od ove dece, u „Izlasku“, on je jasan da se od nas očekuje određeno ponašanje, kako bismo dobili njegov blagoslov:

„Bog je uspostavio Mojsijev zavet neposredno nakon što se desio značajan razvoj događaja koji se očekivao u Postanju 15: oslobođenje Avramovog potomstva od ugnjetavanja u stranoj zemlji (up. Post 15:13–14; Izlazak 19:4–6; 20:2 ). Fokus na Sinaju je manje na tome šta Avramovi potomci moraju da urade da bi nasledili zemlju, a više na tome kako se moraju ponašati u zemlji kao jedinstveni narod kakav je Bog nameravao da budu (Izlazak 19:5–6). Da bi bio Božje „dragoceno imanje“, „kraljevstvo sveštenika“ i „sveti narod“ (Izl 19:5–6), Izrael mora da drži Božji zavet tako što će se povinovati njegovim zahtevima (tj. odredbama navedenim u Izlasku 20). –23). Pošto bi se pridržavao ovih i naknadnih zavetnih obaveza datih na Sinaju, Izrael bi se očigledno razlikovao od drugih naroda i tako bi odražavao Božju mudrost i veličinu okolnim narodima (up. Ponovljeni tekst 4:6–8).“ [https://www.olivetree.com/blog/discover-5-covenants-bible/]

Dakle, On ne kaže da smo automatski stavljeni pod Njegovu zaštitu zauvek; nego kaže, iznova i iznova, da ako mi, deca Izrailjeva, postupamo pravedno, volimo milosrđe, posećujemo bolesne i štitimo udovice i siročiće, onda ćemo biti „njegov narod“ i imaćemo Njegov zavet – njegov blagoslov i zaštitu.

On takođe upozorava, direktno i takođe preko svojih mnogih proroka – da možemo izgubiti Njegovu zaštitu, odbacivanjem našeg Zaveta; Sporazum koji ide, kao i svi ugovori ili sporazumi, gde postoje obe strane.

A Bog je vrlo jasan, bar u Starom Zavetu; On na određenim mestima kaže: napustili ste puteve pravde, pa sada povlačim svoju zaštitu za vas.

Uvek sam mislila da su mnogi Jevreji, kao i obrazovanje koje sam imala u hebrejskoj školi, alarmantno pogrešno pročitali ono što je Isus tako jasno rekao. Učili su me da je biti „izabran“ kao Božji narod statičan, srećan status. Sve što je trebalo da uradite je da se rodite kao Jevrejin – još bolje, da se rodite kao Jevrejin, da se oženite jevrejskom suprugom, odgajate jevrejsku decu, zapalite šabatske sveće, odete u sinagogu na velike svete dane i posetite Državu Izrael. Takođe su me učili da je Bog jevrejskom narodu bezuslovno podario Zemlju Izrael.

U hebrejskoj školi nas nisu učili šta hebrejska Biblija zaista kaže — da bismo zaista mogli izgubiti Božju naklonost i ponovo biti „neizabrani“.

Ono što nam Bog govori, iznova i iznova, u celom Starom zavetu, jeste da traži živu, stvarnu, organsku vezu sa nama, decom Izrailjevom, u kojoj pokazujemo svoju posvećenost Njemu i svoju odanost Njemu kao „njegovu ljudi“ — kroz način na koji se ophodimo prema Njemu svaki dan; značenja, i kroz način na koji se ophodimo prema onima oko nas, kako je On to od nas tražio, u Njegovo ime.

To je ono što on naziva „Njegov zavet“. To je ono što on misli pod „moj narod“.

Postanje 9:8, Bog obećava Noju, posle Potopa:

8 I reče Bog Noju i njegovim sinovima s njim govoreći:

9 I ja, evo, uspostavljam svoj savez s tobom i sa tvojim potomstvom posle tebe;

10 I sa svakim živim bićem koje je s vama, od ptica, od stoke i od svih životinja na zemlji s vama; od svih koji izlaze iz kovčega do svih zveri zemaljskih.

11 I ja ću uspostaviti svoj savez s vama; niti će svako telo više biti istrebljeno vodama poplave; niti će više biti potopa da uništi zemlju.

12 I reče Bog: Ovo je znak saveza koji sklapam između sebe i vas i svakog živog stvorenja što je s vama, u naraštaje doveka.

13 Stavljam svoj luk u oblak, i to će biti znak saveza između mene i zemlje.

14 I dogodiće se, kada nanesem oblak na zemlju, da će se luk videti u oblaku.

15 I setiću se svog zaveta, koji je između mene i vas i svakog živog bića od svakoga tela; i vode više neće postati potop da uništi svako telo.

16 I luk će biti u oblaku; i pogledaću na njega, da se setim večnog zaveta između Boga i svakog živog stvorenja od svakog tela što je na zemlji.

17 I Bog reče Noju: „Ovo je znak saveza koji sam uspostavio između sebe i svakog tela koje je na zemlji.

https://www.kingjamesbibleonline.org/Genesis-9-17/

Iako je obećao ’večni savez‘, to ne znači da možemo da radimo šta god želimo ovde na Zemlji. Nikada nije rekao da nikada, ni pod kojim okolnostima, neće odustati od čovečanstva kakvi jesmo, u našem trenutnom kontekstu na ovoj planeti. Obećao je da više nikada neće iskoreniti zlo čovečanstvo vodom.

On nam je uvek, s pravom, jasno stavljao do znanja da u živom partnerstvu sa Njim treba da pokažemo svoju ljubav i naše priznanje privilegije da smo u braku sa Njegovim putem – kroz naše revnosne, teške, slobodno izabrane, beskrajne akcije.

Nahranite gladne. Svaki dan. Posetite one u zatvoru. Briga za siročiće. Zaštitite udovice. Uradite pravedno.

Dakle — istina o Božjim zahtevima prema nama, Jevrejima, u hebrejskoj Bibliji, apsolutno nije „jednom izabrani, uvek izabrani“.

Zavet nije definisan kao carte blanche da bismo zloupotrebili svoj odnos sa našim Stvoriteljem.

Iznova i iznova, u hebrejskoj Bibliji, pokazali smo Bogu da nismo dorasli onom svakodnevnom hodu s Njim koji je tražio od nas. Teško je; obavezuje. Drevni bogovi oko nas u vreme proroka bili su tako veoma zavodljivi. Bili su mnogo lakši – žrtvovati bika; sipati malo ulja; platiti svešteniku. Posetite hramsku prostitutku.

Drevni bogovi nisu zahtevali svakodnevna dela pravde, milosrđa, dobročinstva, seksualnog samoograničenja, kao što je to činio Isus, tako moralno zahtevan po standardima drevnog sveta.

Da je Božje udvaranje deci Izraela u Starom zavetu ljubavni roman ili film — što zaista jeste, ako se pravilno čita — dobronamerni najbolji prijatelj bi savetovao Gospoda Izraela: Odustani od njih. Napusti ih.

Oni jednostavno nisu toliko za tebe.

Bog nikada nije rekao, kada vas jednom odaberem za „moje ljude“ — onda možete da radite šta god želite. On ne želi suzavisnu ili nasilnu vezu.

On želi pravi brak.

Danas smo u velikoj opasnosti ako, kao Jevreji, mislimo da poštujemo naše etničko nasleđe ili čak našu versku tradiciju, čak i ako držimo košer i palimo šabatske sveće, da radimo ono što je Isus zaista tražio od nas.

I isto bi se moglo reći, i to govorim sa jednakim poštovanjem, za mnoge hrišćanske crkve, knjige i medijske poruke. U dijalogu sam sa pobožnim hrišćanima mnogih veroispovesti, sa kojima sam delila ove brige, koji takođe osećaju da se nalazimo u vremenu slične moralne opasnosti za sopstvene vernike, i iz sličnih razloga.

Slažemo se da premalo u bilo kojoj zajednici shvatamo koliko napuštanje Boga može biti opasno za naciju, za civilizaciju.

Bilo je trenutaka da su se Isusova upozorenja nama, kao Izraelovim plemenima, potvrdila. Generaciji koja je bila neposlušna Božijim uputstvima, koja je insistirala na obožavanju Zlatnog teleta, Bog je dozvolio da umre u izgnanstvu iz Obećane zemlje; nova, nevina generacija je morala da se rodi pre nego što su Izraelci mogli da uđu u tu zemlju. Kasnije, posle dužnih upozorenja od Gospoda, i bezbrojnih upozorenja od Njegovih proroka, u rasponu od Jeremije do Isaije, mi smo bili deportovani; Prvi hram je porušen; i poslani smo u izgnanstvo u Vavilon. Plakali smo kraj vavilonskih reka, u našem izgnanstvu. [https://www.faithwriters.com/article-details.php?id=164682] Nakon dužnih upozorenja, uključujući i od rabina Isusa, svi mi, Jevreji i hrišćani, videli smo da je Drugi hram srušen kao što je i prorečeno. [http://www.templemount.org/destruct2.html] Bili smo upozoreni na uništenje Jerusalima:

„Lament nad Jerusalimom

(Luka 13:31-35)

37 O Jerusalime, Jerusalime, ti koji ubijaš proroke i kamenuješ one koji su ti poslani, koliko puta bih sabrao decu tvoju, kao što kokoška skuplja svoje piliće pod svoja krila, a vi ne biste! 38 Gle, ostavljena vam je pusta kuća. 39 Jer vam kažem, nećete me videti od sada, dok ne kažete: Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje.

Mi Jevreji smo bili rasejani po svetu; naša kuća nam je ostala pusta; ponovo smo poslani u izgnanstvo.

Osećam da su mnogi Jevreji i mnogi hrišćani trenutno izloženi riziku od nepotrebnog pozitivnog razmišljanja — da misle da je sve u redu; da ćemo svi automatski biti iskupljeni – kada to očigledno nije u redu.

Pošto je jevrejska istorija duža od hrišćanske istorije (ne vrednosni sud, samo izjava činjenice), imamo više iskustva da je Bog zaista povukao svoju zaštitu i prepustio nas sudbini na koju nas je upozorio.

Ali čak ni hrišćanska istorija nema obećanje koje Bog nikada ne može povući. Iako se čini da se ova mračnija ili gnevnija upozorenja ovih dana ređe poučavaju sa mnogih propovedaonica nego što su se poučavale u našoj puritanskoj prošlosti, sam Isus je upozorio svoje sledbenike na strašne posledice amoralnog ponašanja — na ozbiljne opasnosti da budu „beli grobovi“ — zanemarivanja ili povređivanja siromašnih — ili nanošenja štete deci. Matej 13: „A teško vama, književnici i fariseji, licemeri! jer zatvarate Carstvo nebesko pred ljudima, jer vi sami ne ulazite, niti dozvoljavate onima koji ulaze da uđu. 14 Teško vama, književnici i fariseji, licemeri! jer vi proždirete kuće udovica, i za pretvaranje se dugo molite; zato ćete dobiti veću osudu”.

Moja poenta je da su naši preci za obe verske tradicije, jevrejske i hrišćanske, razumeli da je Savez – koji uključuje Božji blagoslov i zaštitu – preduzeli akciju i od Gospoda i od Njegovog naroda, da bi bio na snazi.

Nije to bila večna propusnica.

Mi u ovoj generaciji smo to zaboravili.

Ali mislim da je moguće da je već četiri hiljade i više godina — a zatim dve hiljade — Božji savez u stvari u velikoj meri štitio Zapad, i da smo imali Njegov blagoslov toliko dugo da smo to uzimali zdravo za gotovo; i da smo u poslednjih nekoliko godina oslobodili svoje poštovanje Božijeg zaveta – i da se Bog jednostavno, kao što nas je upozorio u Starom zavetu da može – povukao; i prepustio nas samim sebi — da bismo sami videli kako ćemo kada zavisimo samo od čoveka. U nedostatku Božjeg saveza i zaštite na Zapadu, veliko zlo cveta.

Premisa pastora Kana je odjeknula u meni, jer energije koje sam osetila kako preplavljuju naš svet u poslednje dve godine, meni su se kao Jevrejki javile primarno prepoznatljivim – prepoznatljivim iz istorije predaka.

Ove mračne sile sada oslobođene u svetu oko nas, osećaju se kao što se svet osećao pre nego što se Mojsije popeo na Sinaj; pre nego što se beba rodila u jaslama.

Ponovo se osećaju kao predmonoteistička prošlost; poput sveta sa kojim su se Jevreji suočili, kada im je Reč Božija prvi put otkrivena.

Ponovo se osećam kao u drevnom svetu koji je Jevreje neprestano iskušavao od teške, rigorozne, svakodnevne, zahtevne prakse morala i pridržavanja Deset zapovesti. Ponovo se oseća kao kada je drevni svet bio pod Baalovom, Molohovom i Ašerovom mračnom, neumoljivom, složenom i antihumanom vladavinom.

To će reći: to je bio — i sada jeste — svet u kome ljudi nisu, nisu važni. Bio je to – i sada jeste – svet u kome decu mogu da kolju njihovi roditelji, ili vlasti. Bio je to – sada jeste – svet u kome je ropstvo imalo i sada nema moralnu vrednost. Požuda i pohlepa su bili – i sada su opet – sve. Bog tada nije bio u potpunosti prisutan – a sada tvrdim, kako tvrdi pastor Kan, Bog se povukao.

Posvećenost judeo-hrišćanskim normama i vrednostima, koje su bile obeležje Zapada dva milenijuma — čak i kada smo bili daleko od njih — potpuno se raspala.

Velika genijalnost Amerike nije bila u tome što je bila posvećena određenoj religiji — genijalnost naše nacije je uključivala slobodu veroispovesti — ali je naša razlika bila u tome što smo osnovani kao Grad na brdu; duhovno; mi smo posvećeni, preko naše krajnje organizacione manifestacije ljudske slobode, sa osnovom u slobodnoj volji — Bogu.

Ako povučemo svoju ulogu u tom savezu, možda je pastor Kan u pravu onda paganski entiteti, koji su dugo držani na Zapadu – dobijaju moć i jure nazad.

I tako se pristojnost, ljudska prava, ljudske vrednosti, za koje smo sve mislili da su urođene sekularne zapadne vrednosti – ispostavilo da su vrednosti koje se ne mogu trajno zaštititi bez blagoslova onoga što je bilo na Zapadu, judeo-hrišćanskog Boga. Svi se oni izbacuju iz našeg društva, a skoro niko — svakako vrlo mali broj ljudi koji nisu vernici — ne stoji na dohvat ruke dok se ovo dešava.

Pogledajte sada naše političke lidere, naše nacionalne strukture na Zapadu. Oni su preko noći od etički orijentisanih, makar otvoreno, prešli u čisto nihilističke organizacije. Pre 2020. godine, judeo-hrišćanske norme nisu u potpunosti napustile Zapad, iako se eksplicitni verski jezik više nije pozivao na njegove javne prostore.

Ono što mislim je da su do 2020. biblijski sistemi verovanja strukturirali naše institucije iako se više nismo eksplicitno pozivali na Boga.

Biblija je svuda oko nas na Zapadu – ili je bila – iako mislimo da živimo u postmodernoj stvarnosti. Bili smo slepi za njegov uticaj, uglavnom.

Ideja da treba da tražite mir sa svojim susedima sa kojima se ne slažete, umesto da pokušavate da naudite njima ili njihovoj deci; pojam da sud treba da donese nepristrasnu pravdu, a ne da preda robu moćnijoj stranci; ideja da se o siromašnima i siročadima u zajednici treba brinuti, a ne porobljavati ili ostavljati da gladuju; to nisu bile norme paganskog sveta.

To su, pre, biblijska verovanja, iako je eksplicitna judeo-hrišćanska religioznost uklonjena iz javnog diskursa.

Naše institucije na Zapadu su, dakle, bile kao posude napravljene postupkom „izgubljenog voska“; oni su zadržali oblik biblijskih koncepata i verovanja iako je biblijski jezik u javnosti sada protiv zakona, ili je otpao od kulturne norme.

Ali mi ne ostavljamo bebe da gladuju – barem nismo ubijali žive bebe pre 2020. godine – sa razlogom; naši sudovi barem prividno ne dozvoljavaju varanje ili krađu u našem društvu, s razlogom; ne prepuštamo starije savremenom ekvivalentu divljih životinja – s razlogom; a razlozi proizilaze direktno iz Deset zapovesti; i iz Starog i iz Novog zaveta. Ovo je naravno oblikovalo naše institucije milenijumima iako mislimo da su ove institucije sekularne.

Iako sekularne, na Zapadu su do 2020. naše institucije zadržale biblijski, a ne paganski oblik.

Kongresi, parlamenti, neprofitne organizacije, organizovani su u skladu sa, u osnovi, judeo-hrišćanskim etičkim okvirima, iako eksplicitni verski jezik više nije deo javnog diskursa. Poštovanje ljudskih prava, jednaka vrednost svih, negovanje života, težnja za mirnim društvom — dok su naše institucije bile daleko od savršenih, to su bile naše institucionalne vrednosti, na Zapadu, barem otvoreno, do 2020.

Sve se to promenilo naizgled preko noći.

Pastor Kan primećuje da je Isus identifikovao Satanu pored „Daimona“. Pastor Kan naziva ove drevne bogove, moći, kao i modernije „sotonu“, zajedno, kao „antibožje“ sile.

Kao takav, osećam da je to ono sa čime se zastrašujuće borimo. Osećam da je od 2020. svet bio okupan, preumljen, bombardovan čak i intenzivno moćnim energijama koje su nama u ovoj generaciji potpuno nepoznate, ali koje možda potiču iz pre-hrišćanskog, pre-solidnog jevrejskog vremena, vremena kada se rani judaizam borio sa zavodljivim i ugnjetavajućim entitetima koji su uvek nastojali da zavedu decu Izraela od monoteističke istine, Jednog Boga.

Drevni „šedim“ su jedine „kneževine i moći“ koje mogu da zamislim, a koje su sposobne da ispolje nacionalnu, a sada i globalnu, mrežu zagovornika politike, socijalnih radnika, grafičkih dizajnera, članova parlamenta, koji su svi prisutni sa eskalirajućim kultom smrti eutanazije. Drevni „daimoni“ su jedini entiteti koje mogu da zamislim da su dovoljno moćni da za samo dve godine i malo više, da unište porodice, da unište seksualnost i plodnost, da se rugaju ljudskim pravima, da slave kraj kritičnog proređivanja, da nas uvode u korak sa obožavanjem tehnokrata i tehnokratije; medicinski kultizam i orgijastički kult samo-uništenja i drugih-uništenja.

I — moram primetiti — ako su ovi „šedimi“ ili „daimoni“(demoni) nemoćni — zašto se njihovi simboli ponovo pojavljuju svuda? Nekada sam hrišćane fundamentaliste koji su upozoravali da Satana vreba u rokenrolu doživljavala kao fanatike. Ali ono što ja lično vidim oko sebe, ne mogu da se pravim da ne vidim.

Svod Baalovog hrama je u stvari skupo rekonstruisan od svog originala u Siriji, i premešten je da se pojavi na glavnoj saobraćajnici u Londonu, a sada je otkriven u Vašingtonu i Njujorku. [https://www1.cbn.com/cbnnews/2018/october/arch-of-palmyra-in-dc-coincidence-or-pagan-invitation-nbsp].

Zašto?

Bizarna ceremonija otvaranja nove železničke lokacije u Švajcarskoj, na kojoj su bili prisutni evropski lideri, uključivala je rogato biće („Kozorog“), držanje simboličnog jagnjeta, pojavu zastrašujućeg anđela i izvijanje skoro golih muškarci i žene u S- i M-tematskim i vezanim položajima. [https://www.bbc.com/news/in-pictures-36428799].

Zašto?

Nastup Keti Peri iz 2015. godine, u kojem ona izvodi jahanje na velikom mehaničkom lavu, direktno je odražavao simbologiju Ištar/Ašere, sve do njenog ikoničnog stava.

Zašto?

„Unholy“ Sema Smita, okupana jezivim crvenim svetlom, sa svojim satanskim slikama, uzima Gremi, a Bilbord s poštovanjem dobija citat iz Satanine crkve dok se ruga „hvatanju bisera“ konzervativaca.

Zašto?

[https://www.billboard.com/culture/pride/sam-smith-kim-petras-unholy-grammys-church-of-satan-reacts-1235250622/]

Zastrašujuću animiranu figuru bika sa blistavim crvenim očima, očigledno obožavaju oskudno obučeni plesači i plesačice, na ceremoniji otvaranja Igara Komonvelta u Birmingemu, Engleska, 2022. Ovo je prosto bizarno.

Zašto?

Bik je nekada bio simbol Baala:

[Izvor: https://www.thattheworldmayknow.com/fertility-cults-of-canaan]

„SatanCom“ dolazi u Boston 2023. i dobija prilično poštovanje u Boston Globe-u. Vrhunac predstojeće konferencije? „Abortus kao (versko) pravo“. Globe ne postavlja pitanja o ovom skupu. https://www.bostonglobe.com/2023/01/10/metro/get-ready-satancon-2023-largest-satanic-gathering-history-is-coming-boston/

Zašto?

Postavljena je statua u čast preminuloj sudiji Vrhovnog suda Rut Bejder Ginsburg. Neobjašnjivo, ima rogove i pipke.

[https://www.dailymail.co.uk/news/article-11680847/Gold-statue-horns-tentacles-paying-homage-Ruth-Bader-Ginsburg-gets-trolled-online.html]

This is NOW 2023 (Bronze) being installed Jan 14th on the roof of the Appellate Division Courthouse of New York State on Madison and 25th pic.twitter.com/BqinlBlUW0

— Shahzia Sikander (@shahziasikander) January 16, 2023

Zašto?

Mogla bih da nabrajam. Jednom kada vidite da se okultne, satanske, prehrišćanske, mračne ili „daimonističke“ teme ponovo uspostavljaju u zapadnom društvu, ne možete da ih ne vidite.

Elita ne gubi vreme i novac stvarajući slike, rituale ili teme koje nemaju svrhu. Ne mogu da zaboravim da Tajna društva na Jejlu (a ja sam bila član višeg društva koje je imalo tajni element), oslanjaju se na prehrišćanske, zaista paganske, Mitra-kulte, ritualne teme kao deo svojih ceremonija inicijacije.

Da li je ovo sve samo umetničko izražavanje, ili ekstravagancija? Ili nam je samo dosadno?

Cela zapadna Evropa je nekada bila posvećena Isusu, Mariji i svecima – ili Crkvi; skoro svaka kapela, grad, selo, raskrsnica; Santander, Mont St Michel, Greifriars. Veliki deo Amerike takođe: Santa Barbara, San Francisko, San Mateo, Santa Katalina. Da li je to posvećenje učinilo više od uspostavljanja naziva mesta?

Da li nam je to pomoglo da budemo sigurni?

Da li sada vidimo skup i nameran proces globalnih elita koje ponovo posvećuju našu Ameriku, naš Zapad – negativnim entitetima koji su – uprkos svom dominantnom narativu od početka 20. veka, tvrdeći suprotno – u stvari – stvarni?

Kao što je pesnik Šarl Bodler istakao: „Najveći trik koji je đavo izveo bio je ubeđivanje sveta da ne postoji.

Jedina stvar koja mi se čini intuitivnom je da su ove paganske sile možda ponovo stekle uporište na našoj planeti.

Ono što mi se čini intuitivnim je da je Bog na granici svog strpljenja prema nama.

I On je rekao,

U redu, hoćeš da to uradiš sam?

Uradi sam.

I pustio nas je.

I da je ovo – odsustvo zaštite našeg Boga – prevlast jednog carstva na Zemlji u kojem mi sve to činimo sami; u vezi sa nama samima; obožavanje samih sebe, bludništvo samo po ljudskim delima; oslobađajući se svih zakonskih stega, prihvatajući sve požude i svaku poslušnost nebožanskim vlastima; odbacivanje milosti; slavljenje svih narcizama; tretiranje dece kao životinja koje posedujemo, tretiranje porodice kao bojnog polja; tretiranje crkava i sinagoga kao marketinških platformi —

Ovo je, zaista ono –

kakva su carstva paganske tame; ili kako kneževina i mračna sila – izgleda.

Ovo može, zaista,

da bude ono kako sam pakao izgleda.

Nulta Tačka/NewsPunch/Naomi Volf