Sve vesti Svet

NAŠ SVET JE “DUHOVAN I NEMATERIJALAN”, KAŽE POZNATI FIZIČAR SA UNIVERZITETA JOHNS HOPKINS

Pisao Elena Vuk

2005. profesor fizike i astronomije na Univerzitetu Johns Hopkins, Richard Conn Henry objavio je rad u časopisu Nature pod nazivom „Mentalni univerzum“( “The Mental Universe”). U njemu piše sledeće:

UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”

Fundamentalni zaključak nove fizike takođe priznaje da posmatrač stvara stvarnost. Kao posmatrači, mi smo lično uključeni u stvaranje vlastite stvarnosti. Fizičari su primorani da priznaju da je svemir „mentalna“ konstrukcija …. Pionirski fizičar Sir James Jeans napisao je: „Tok znanja ide ka ne-mehaničkoj stvarnosti; univerzum počinje više da liči na veliku misao nego na veliku mašinu. Um više ne izgleda kao slučajni uljez u carstvo materije, radije bismo ga trebali pozdraviti kao tvorca i upravitelja carstva materije … Univerzum je nematerijalno-mentalni i duhovan.”

Osnovna ideja koju on dobija ovom izjavom je da je na neki način oblik ili forma, svest direktno isprepletena sa onim što smatramo našim fizičkim materijalnim svetom, i da se priroda stvarnosti sastoji od nefizičkih „stvari“.

SPECIJALNI IZVESTILAC UJEDINJENIH NACIJA ZATRAŽIO INFORMACIJE O NASILJU NAKON VIDEO SNIMAKA IZ BERLINA U KOJIMA POLICIJA MUČKI UDARA STARIJU ŽENU (VIDEO)

On nastavlja da naglašava kako je u savremenom naučnom svetu „bilo ozbiljnih pokušaja očuvanja materijalnog sveta; ali oni ne proizvode novu fiziku i služe samo za očuvanje iluzije“. Ova iluzija na koju se ponovo poziva je ideja da je sastav naše stvarnosti strogo i fundamentalno fizički.

Nikoli Tesli se često pripisuje izreka:

Onog dana kada nauka počne da proučava nefizičke pojave, ona će u jednoj deceniji postići veći napredak nego u svim prethodnim vekovima svog postojanja.”

Mnogi naučnici, rekao bih, većina naučnika u ovoj oblasti se osećaju isto, ali ipak postoji ogroman nedostatak pažnje posvećen nematerijalnoj nauci u glavnom akademskom svetu. To je čudno sa obzirom na činjenicu da su na najvišim nivoima vlasti, obično sa Ministarstvom odbrane, nefizički fenomeni poput telepatije, vidovitosti, gledanja na daljinu, predznanja i još mnogo toga, te da su dugo proučavani i proveravani. Ovi fenomeni su u domenu parapsihologije, koja je direktno isprepletena sa kvantnom fizikom.

Ono što me je uverilo bili su samo dokazi, akumulirani dokazi dok sam radila na ovom polju i morala sam da vidim sve više dokaza. Potsetila sam laboratorije, čak i dalje od mesta gde sam radila, da vidim šta rade i mogla sam da vidim da imaju zaista stroge kontrole … i tako sam se uverila u dobru nauku koju sam videla da se stvara. U stvari, reći ću kao statističar da sam se konsultovala u mnogim različitim oblastima nauke; metodologija i kontrole ovih eksperimenata su čvršće od bilo koje druge oblasti nauke u kojoj sam radila.” – Dr. Jessica Utts, predsednica Odeljenja za statistiku Univerziteta u Kaliforniji Irvine i tamošnji profesor od 2008.

Rad objavljen u Frontiers of Neuroscience Emphasizes:

“Istraživanja o parapsihološkim fenomenima (psi) sprovode se na različitim akreditovanim univerzitetima i istraživačkim centrima širom sveta od strane akademika iz različitih disciplina obučenih naučnom metodom (na primer, oko 80 doktora nauka je nagrađeno na teme vezane za psi u Velikoj Britaniji u poslednjih nekoliko godina). Ovo istraživanje se nastavlja više od jednog veka uprkos tabuu protiv istraživanja teme, skoro potpunom nedostatku sredstava i profesionalnim i ličnim napadima (Cardena, 2013). Parapsihološko udruženje je deo AAAS -a od 1969. godine, a više od 20 dobitnika Nobelove nagrade i mnogi drugi eminentni naučnici podržali su proučavanje psihe ili čak sami sproveli istraživanje.”

Može li jednostavno biti da su implikacije u pogledu nalaza u ovim oblastima prevelike? Kada se fizika promeni, menjaju se i globalne paradigme i percepcije ljudi o našem svetu. Neka otkrića doslovno imaju sposobnost da razbiju način na koji doživljavamo naš savremeni svet, a možda i promene način na koji živimo, pa čak i da dovedu u pitanje način na koji živimo.

Cassandra Vieten, doktorka nauka i bivši predsednik/izvršni direktor Instituta za ne-etičke nauke, organizacije koju je osnovao dr. Edgar Mitchell sa Apola 14 radi proučavanja svesti i njenog odnosa sa prirodom naše stvarnosti, nudi pažljivo objašnjenje:

Čini se da postoji duboka zabrinutost da će čitavo polje biti okaljano proučavanjem fenomena koji je zagađen njegovom povezanošću sa sujeverjem, spiritizmom i magijom. Zaštita od ove mogućnosti ponekad se čini važnijom od ohrabrivanja naučnog istraživanja ili zaštite akademske slobode. Ali ovo se možda menja.

Uzmimo za primer, istaknutog fizičara Lord Kelvin-a, koji je 1900. godine izjavio:

U fizici se sada ne može otkriti ništa novo. Ostaje samo sve preciznije merenje. ”

Nije prošlo dugo nakon ove izjave kada je Einstein(Ajnštajn) objavio svoj rad o specijalnoj relativnosti. Ajnštajnove teorije dovele su u pitanje tada prihvaćeni okvir znanja i primorale naučnu zajednicu da se otvori alternativnom pogledu na stvarnost.

Ona služi kao odličan primer kako su koncepti za koje se smatra da su apsolutna istina podložni promeni.

Pre nekoliko godina, grupa međunarodno priznatih naučnika okupila se kako bi naglasila važnost onoga što se u uobičajenoj naučnoj zajednici još uvek zanemaruje; činjenice da materija (protoni, elektroni, fotoni, sve što ima masu) nije samo stvarnost. Želimo da razumemo prirodu naše stvarnosti, ali kako to možemo učiniti ako neprestano ispitujemo samo fizičke sisteme? Šta je sa ulogom nefizičkih sistema, poput svesti, ili njihovom interakcijom sa fizičkim sistemima (materijom)?

Uprkos nenadmašnom empirijskom uspehu kvantne teorije, sam predlog da to može biti doslovno tačno kao opis prirode i dalje je dočekan cinizmom, nerazumevanjem, pa čak i besom.” – T. Folger, „Kuantum Shmantum“; 2001.

Na prelazu u devetnaesti vek, fizičari su počeli da istražuju odnos energije i strukture materije. Pritom je odbačeno verovanje da je fizički, njutnovski materijalni univerzum koji je bio u samom srcu naučnog znanja, i zamenilo ga shvatanje da materija nije ništa drugo do iluzija. Naučnici su počeli da shvataju da je sve u Univerzumu napravljeno od energije. Ovo je poznato u naučnoj zajednici više od sto godina.

Svest smatram fundamentalnom. Smatram da je materija derivat svesti. Ne možemo iza svesti. Sve o čemu govorimo, sve što smatramo postojećim, postulirajuća je svest.” – Mak Planck, teoretski fizičar koji je stvorio kvantnu teoriju, koja mu je 1918. godine donela Nobelovu nagradu za fiziku.

Eksperiment „kvantni dvostruki prorez“(“quantum double slit“) je onaj koji se koristio za ispitivanje veze između fizičke materije i ljudske svesti. Ona iznosi ono što je poznato kao kvantna nesigurnost koja se definiše kao sposobnost, „prema zakonima kvantne mehanike koji upravljaju subatomskim poslovima, da čestica poput elektrona postoji u mutnom stanju mogućnosti, da bude bilo gde, svuda ili nigde, dok laboratorijski detektor ili očna jabučica ne dovedu u bitnost. ”

Rad objavljen u naučnom časopisu Phisics Essais objašnjava kako se ovaj eksperiment više puta koristio za istraživanje uloge svesti u oblikovanju prirode fizičke stvarnosti.

Objavio ga je dr. Dean Radin. On je glavni naučnik na Institutu za neetičke nauke(Institute of Noetic Sciences).
On je dao neverovatne rezultate: Ljudska namera je, posredstvom meditatora, zapravo mogla da uruši kvantnu talasnu funkciju. Meditatori su u ovom slučaju bili „posmatrač“.

U stvari, kako Radin ističe u svom predavanju, rezultat od “5 sigma” mogao je CERN-u 2013. dodeliti Nobelovu nagradu za pronalaženje Higsove čestice (za koju se ispostavilo da ipak nije Higsova). U ovoj studiji, oni su takođe dobili rezultat od 5 sigma kada su testirali meditatore protiv ne-meditatora u urušavanju kvantne talasne funkcije. To znači da su mentalne aktivnosti, ljudski um, pažnja, namera, koje su nekoliko oznaka pod kišobranom svesti, primorale fizičku materiju da deluje na određeni način.

„Zapažanja ne samo da remete ono što se mora meriti, već i proizvode. . . . Prisiljavamo (elektron) da zauzme određeni položaj. . . . Mi sami proizvodimo rezultate merenja.

Dakle, odakle dolazi fizička materijalna materija i zašto na nju utiče nevidljiva sila poput ljudske svesti? Postoje čak i pretpostavljeni primeri interakcije uma-materije u stvarnom svetu na klasičnoj skali koju prikazuju ljudi sa posebnim sposobnostima.

Sva opažajuća materija dolazi od primarne supstance, ili napetosti izvan zamisli, ispunjavajući sav prostor, akašu ili svetlosni etar na koji deluje životvorna Prana ili stvaralačka sila, koja poziva u postojanje, u beskonačnim ciklusima i fenomena. ” – Nikola Tesla, “Čovekovo najveće dostignuće“, 1907.

Jedan od mnogih, u stvari, koji su razmišljali o etru i njegovom odnosu prema onome što doživljavamo kao fizičku materijalnu materiju. U davna vremena Platon se pozivao na etar.

Ovo je iz njegovog dela Fedon(Phaedo):

A na Zemlji su životinje i ljudi, neki u srednjem regionu, drugi (elementali) koji obitavaju oko vazduha dok mi boravimo oko mora; drugi na ostrvima kojima vazduh kruži, u blizini kontinenta; i jednom rečju, oni koriste vazduh kao što smo mi vodu i more, a etar je za njih ono što je vazduh za nas.

Evo još jednog zanimljivog citata iz ovog drevnog teksta:

I dozvolili su Apoloniju da postavlja pitanja; i upitao ih je šta misle od čega je kosmos sastavljen; ali su oni odgovorili; “Od elemenata.”
“Ima li onda četiri?” upitao je.
“Ne četiri”, rekao je Larčas, “već pet.” “
A kako može postojati peti “, rekao je Apolonije,” pored vode i vazduha, zemlje i vatre? “
“Postoji etar.”

Čak je i Rene Dekart predložio teoriju da je „prostor“ (ono što doživljavamo kao prazan prostor) potpuno ispunjen materijom u različitim stanjima. Postoje dokazi koji ukazuju na to da ga je Crkva pogubila jer je njegova nauka ušla u područje metafizike.

“Etar mora biti ponovo uspostavljen, tada će doći do smislenog razumevanja fizike, smislenog razumevanja metafizike i smislenog razumevanja duhovnih procesa. ” –Parahamsa Tevari

Sa toliko dokaza koji pokazuju da je ljudska svest direktno isprepletena sa našom fizičkom materijalnom stvarnošću, to dalje sugeriše da su naša sopstvena osećanja, emocije, percepcije i „stanje svesti“ ključni faktor kada je u pitanju stvaranje i oblikovanje našeg ljudskog iskustva. Iz kog stanja svi mi svakodnevno funkcionišemo i kakav uticaj to ima na našu stvarnost, na naše ljudsko iskustvo? Ako želimo da promenimo svet, koliko je važno da stvaramo iz mesta mira i ljubavi?

Kakvu ćemo stvarnost stvoriti ako naše misli i percepcije i ako veliki globalni događaji zapravo nisu naši, već su nam dati iz spoljnog izvora, poput glavnih medija? Kako reagujemo na događaje? Da li su vaše misli i osećanja o onome što se dešava na planeti zemlji čak i naše? Da li moćima upravljaju našom svešću? Kakav uticaj to ima na naše stanje postojanja? Ako želimo da stvorimo novo ljudsko iskustvo, ne možemo to učiniti sa istog nivoa svesti koji nas je doveo ovde. Možemo li ikada zaista identifikovati „Božju česticu“ kada je najverovatnije da je materija rođena iz nematerijalnog carstva?

UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”

Nulta Tačka/ThePulse