NASA otkrila tajni podzemni grad sa ogromnom mrežom tunela 30 metara ispod leda
Naučnici NASA-e otkrili su davno zakopane ostatke Kampa Century, tajne američke vojne baze iz Hladnog rata, skrivene 30 metara ispod ledenog pokrivača Grenlanda.
Prvobitno predstavljena kao istraživačka stanica, baza je bila tajni front za projekat Iceworm, plan za raspoređivanje nuklearnih projektila ispod Arktika.
„Tražili smo podlogu od leda i pronašli smo Camp Century“, rekao je Aleks Gardner, naučnik za kriosferu u NASA-inoj Laboratoriji za mlazni pogon (JPL), koji je pomogao u vođenju projekta. „U početku nismo znali šta je to.“
Izgrađen u tajnosti između juna 1959. i oktobra 1960. od strane Inženjerskog korpusa američke vojske, Camp Century — takođe poznat kao „grad pod ledom“ — sastojao se od 21 podzemnog tunela koji se proteže na 3km, prema Interesting Engineering-u.
Izveštaj Popular Mechanics-a: Na radarskim slikama lokacije, rekao je Grin, mnoge pojedinačne strukture baze su jasno uočljive. Da bi proučila bazu, NASA je koristila radar sa sintetičkim otvorom (UAVSAR), tehnologiju sličnu LiDAR-u koja se obično koristi u potrazi za skrivenim strukturama poput ruševina Maja. Razlika je u tome što tamo gde LiDAR koristi lasersko svetlo, UAVSAR koristi radio talase.
SAD i Danska potpisale su sporazum o odbrani Grenlanda 1951. „da pregovaraju o aranžmanima prema kojima oružane snage strana u Organizaciji Severnoatlantskog pakta mogu koristiti objekte na Grenlandu za odbranu Grenlanda i ostatka oblasti Severnoatlantskog pakta,” prema Nacionalnom muzeju nuklearne nauke i istorije. (Grenland je, u vreme sklapanja sporazuma, bio okrug Danske). Ovo je omogućilo SAD da izgrade baze na Grenlandu.
Čak i bez temperatura od -60 stepeni i vetrova od 200km na sat koji su bili mogući na ledenoj ploči, izgradnja kampa Century zvuči kao potpuna noćna mora. Kamp je izgrađen od 6.000 tona materijala, transportovanog teškim bob sankama koje su dostizale brzinu od 3km na sat. Materijali su otpremljeni u Thule, drugu američku bazu (ova je iznad leda) – na sankama, taj put je trajao 70 sati.
UZBUNA! Stotine opasnih virusa „nestalo“ iz Bio laboratorije u Australiji https://t.co/mnSYmIA2gz
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 11, 2024
Vojni inženjeri su prvo iskopali rovove — od kojih je najduži bio 300m dugačak prolaz nazvan Glavna ulica — duboko u snegu i ledu pre nego što su drvene zgrade i čelični krovovi izgrađeni na Kampu Century.
Krunski dragulj baze bio je jedan od prvih nuklearnih reaktora srednje snage PM-2 koji je, u uslovima smrzavanja, morao biti tretiran sa najvećom pažnjom da bi se napajalo mesto.
Dok su radili u bazi, naučnici su napravili velika geološka otkrića. Bili su jedni od prvih koji su proučavali ledena jezgra, a tlo sa samog Grenlanda otkrilo je drevnu istoriju šumarstva i raznovrsnih divljih životinja.
Ali to istraživanje je bilo samo zataškavanje.
Sam logor Century nije bio tajna. Za njegovo osnivanje se znalo, a vojska je čak snimila i promotivni video za projekat. Ugao naučnog istraživanja, koliko god bila značajna otkrića, bio je samo paravan za glavnu strategiju nuklearnog oružja SAD za koju danska vlada nije bila ni svesna.
Poznat kao „Projekat Iceworm“, plan je bio da Camp Century smesti balističke rakete ispod leda Grenlanda. Planirano je dodatnih 135 000 kvadratnih kilometara tunela — dovoljno za 600 projektila. Za to bi bilo potrebno izgraditi 60 lansirnih centara, a popunilo bi ih 11.000 vojnika koji će stalno živeti u gradu pod ledom.
Ako vam to zvuči nemoguće na više nivoa, niste sami. Projekat Iceworm nikada nije nastao zbog mnoštva prepreka, a skoro sve su se svodile na neku verziju „pa, ovo jednostavno nije izvodljivo“. Do 1967. Kamp Century je povučen i napušten – hladni fosil napora SAD u Hladnom ratu. Plan potencijalnog nuklearnog oružja objavio je Danski institut za međunarodne poslove 1997. godine.
Dakle, sada ostaci leže zatrpani sa još više leda i snega u 57 godina od zatvaranja baze i dajući njenom nazivu „Camp Century“ još veći značaj. Na kraju krajeva, to je samo bezopasna fusnota u američkoj vojnoj istoriji, zar ne?
Pa, ne baš. Kao što je američka tradicija tokom međunarodnih poduhvata, bilo je nekih preostalih nedostataka. Sećate se onog nuklearnog reaktora koji je vučen deo po deo ispod leda, samo da bi radio 33 meseca? Pa, za to vreme proizveo je preko 180 tona nuklearnog otpada, prema Nacionalnom muzeju nuklearne nauke i istorije. Kada se baza zatvorila, uklonili su reaktor, ali ne i otpad, koji još uvek leži pod ledom — led koji je u ozbiljnoj opasnosti zbog promena klime. Trenutno, samo je odložen tamo, zamrznut u vremenu. Ali studija stručnjaka predviđa da bi baza mogla početi da gubi led do 2090. godine.
„Mislili su da to nikada neće biti izloženo“, rekao je Vilijam Kolgan, naučnik za klimu i glečere na Univerzitetu Jork u Torontu i vođa studije, za Guardian 2016. „Tada, 60-ih, termin globalno zagrevanje nije bio čak i skovan. Ali klima se menja i sada je pitanje da li će ono što je dole ostati tamo dole.“
