NATO general priznao: Kako god da se rat završi Rusija će biti jača nego danas, Zapad je potcenio Moskvu
General Kristofer Kavoli, vrhovni komandant savezničkih snaga NATO-a u Evropi, uveren je da će, bez obzira na to kako se završi rat u Ukrajini, ruska vojska biti jača nego što je danas.
Upozorio je da će, uprkos velikim gubicima u ratu sa Ukrajinom, ruska vojska postati smrtonosni neprijatelj za NATO.
„Na kraju rata u Ukrajini, kako god to izgledalo, ruska vojska će biti jača nego danas“, izjavio je Kavoli u intervjuu za Der Špigel.
„Ruske oružane snage uče, usavršavaju se, primenjuju iskustva stečena u ratu“, naglasio je. Pozvao je NATO da se brzo pripremi za ovu pretnju jer će Rusija biti neprijatelj sa ozbiljnim vojnim potencijalom i „jasnim namerama“.
„Zato moramo biti spremni i trebaju nam oružane snage koje to mogu izdržati“, napomenuo je. Smatra da se novi odbrambeni planovi, kao i povećane obaveze za pojedine NATO članice koje iz njih proističu, moraju brzo sprovoditi, prenosi Index.hr.
„Kada kažem brzo, mislim da moramo biti brži od Rusa“, objasnio je.
Ova izjava dolazi nekoliko dana nakon što je Bruno Kahl, šef nemačke spoljne obaveštajne službe, saopštio da će Rusija do kraja decenije steći sposobnost da pokrene napad na NATO. „Najkasnije do kraja ove decenije ruske snage će moći da napadnu NATO“, izjavio je Kahl tokom saslušanja u parlamentarnom odboru Bundestaga.
„Kremlj gleda na Saveznu Republiku Nemačku kao na neprijatelja“, objasnio je, ističući da je Nemačka druga najveća zemlja koja podržava Ukrajinu.
„Mi smo u direktnom sukobu s Rusijom“, naveo je. Kahl tvrdi da je ruski lider Vladimir Putin zabrinut ne samo zbog Ukrajine, već i zbog „stvaranja novog svetskog poretka“, a ruske obaveštajne službe sve više koriste svoja sredstva „bez imalo griže savesti“.
„Dodatna eskalacija situacije je sve samo ne neverovatna“, rekao je Kahl i dodao da političari moraju nemačkim bezbednosnim službama osigurati sredstva i ovlašćenja da se suprotstave tim pretnjama.
Poljski predsednik Andžej Duda izneo je još alarmantnije predviđanje, obrazlažući predlog o povećanju potrebnog praga za izdvajanja za odbranu NATO-a sa 2 na 3% BDP-a.
„S mog stanovišta, to je pitanje zdravog razuma. Stižu novi izveštaji, a nedavno sam video i jedan koji kaže da će Putin uskoro, možda već 2026. ili 2027. godine, prilagođavanjem svoje ekonomije ratu imati toliku vojnu moć da će moći napasti NATO“, rekao je Duda.
„Zvonila za uzbunu su zvonila. Imamo dve ili tri godine u kojima možemo pojačati naše napore, skladištiti municiju i proizvoditi oružje kako bismo maksimalno povećali evropsku bezbednost, pripremiti se i osigurati da se invazija ne dogodi“, dodao je.
„Ova ruska agresija mora biti zaustavljena po svaku cenu. Ako se ne zaustavi, preliti će se, a tada se bojim da američki novac neće biti dovoljan da zaustavi Rusiju: američki vojnici će morati da uskoče, a to niko ne želi“, naglasio je.
Od početka rata u februaru 2022. ruske snage su u septembru ove godine najbrže napredovale na frontu. Poslednjih nedelja ruske snage su okružile niz gradova u Donjecku i polako stezale obruč, sve dok nisu prisilile ukrajinske snage na povlačenje.
Rusija trenutno kontroliše oko 80 odsto Donbasa i napreduje zapadno duž 100 km od 1200 km dugačkog fronta kod taktički važnih centara Pokrovska i Kurahova.
Putin je sredinom septembra naredio povećanje regularne veličine ruske vojske za 180.000 vojnika na 1,5 miliona vojnika, što je bio treći put da je povećao broj vojnika otkako je pokrenuo specijalnu vojnu operaciju u februaru 2022.
Prethodna dva puta broj vojnika povećan je za 137.000, odnosno 170.000.
Osim toga, Rusija je mobilisala preko 300.000 vojnika u septembru i oktobru 2022. Kremlj je saopštio da za sada nije planirana nova mobilizacija, te da je ideja da se i dalje oslanjaju na dobrovoljce koji se prijavljuju za borbu u Ukrajini zbog unosnih ugovora.