NATO je najveća prepreka postizanju mira u Ukrajini
Tokom svoje nedavne predsedničke kampanje, Donald Tramp je više puta izjavio da ima tajni plan za rešavanje rata u Ukrajini.
On je sugerisao da će moći da reši sukob u roku od jednog dana od stupanja na dužnost. To je očigledno bila politička hiperbola jer rat još uvek traje. Tramp i ljudi u njegovoj administraciji sada razgovaraju sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i ruskim zvaničnicima u nastojanju da pronađu način da okončaju rat i možda čak i normalizuju odnose između Sjedinjenih Država i Rusije.
Međutim, postoji jedna velika prepreka za okončanje ukrajinsko-ruskog sukoba. Ta prepreka je NATO, stari hladnoratovski dinosaurus koji je trebalo da nestane sa završetkom Hladnog rata, baš kao što je to učinio Varšavski pakt.
Umesto toga, NATO ne samo da je ostao, već je na kraju postao i osnovni uzrok rata između Ukrajine i Rusije.
To je ona kritično važna tačka koja se gubi u mejnstrim medijima u SAD. Za njih je rat počeo u trenutku kada je Rusija počela specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini. Ništa što je prethodilo toj intervenciji nije važno za mejnstrim medije. Ono što je bilo pre toga jednostavno se smatra nebitnim.
Ali to nije nevažno, posebno zato što bi se moglo pokazati kao nepremostiva prepreka trajnom miru između Ukrajine i Rusije.
Sa iznenadnim krajem Hladnog rata, američki nacionalno-bezbednosni establišment — tj. Pentagon, CIA i NSA — izgubio je svog velikog zvaničnog neprijatelja — Rusiju (ili, tačnije, Sovjetski Savez), što je značilo kraj velikog Hladnoratovskog sistema koji je održavao granu nacionalne bezbednosti u visokom položaju u smislu moći i finansijske podrške od poreskih obveznika.
Pentagon, CIA i NSA su bili u panici. Prvo su najavili da su voljni da učestvuju u „ratu protiv droge“. Zatim su svog starog partnera i saveznika Sadama Huseina pretvorili u zvaničnog neprijatelja, kojim su plašili američki narod nekih 11 godina. Zatim je njihova intervencionistička i smrtonosna spoljna politika na Bliskom istoku dovela do osvetničkih udara 11. septembra i oni su ponovo krenuli u trku, sa „ratom protiv terorizma“ koji je zamenio „rat protiv komunizma“ iz Hladnog rata.
USKORO ĆE SVET ZNATI ISTINU: „Epštajn dosijei – Faza 1“ izneti iz Bele kuće! 👀🔥
👉 Opširnije Pročitajte na Telegram kanalu Nulta Tačka https://t.co/n4woLxFWKg pic.twitter.com/a7DJiqQGsw
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 27, 2025
Ali nikada nisu izgubili iz vida mogućnost da ponovo pretvore Rusiju u obnovljenog zvaničnog neprijatelja, kao deo novog hladnog rata, posebno imajući u vidu da je antirusko hladnoratovsko raspoloženje bilo tako duboko usađeno u američki narod. Tada su počeli da koriste NATO za širenje na istok ka granici Rusije apsorbujući bivše članice Varšavskog pakta.
Važno je napomenuti da su američki zvaničnici obećali Rusiji da se NATO neće širiti. Ostaće, ponavljali su u više navrata, tamo gde je i bio.
To je bila laž. Umesto toga, NATO je korišćen za širenje na istok, što je omogućilo NATO projektilima, tenkovima, oružju, trupama i avionima da budu sve bliže granici Rusije. Vredi napomenuti da NATO uključuje Nemačku, naciju koja je izazvala neizrecivu smrt i razaranja Rusiji u dva svetska rata.
Zašto bi američki zvaničnici to uradili? Da vrate svog zvaničnog neprijatelja – i ogroman dotok novca. Nisu bili spremni da puste Rusiju kao zvaničnog neprijatelja Amerike. I znali su – kao apsolutnu sigurnost – kakva bi bila reakcija Rusije na to da se američke i nemačke rakete, snage, tenkovi, avioni i naoružanje sve više približavaju ruskim granicama. Znali su da će Rusija reagovati negativno — veoma negativno. A razlog zbog kojeg su to znali bio je taj što su znali da bi upravo tako reagovali da Rusija počne da radi isto u Kubi.
Štaviše, Rusija im je više puta govorila šta će se dogoditi ako zaprete da će apsorbovati Ukrajinu u NATO. Rusija bi izvršila intervenciju da se to ne dogodi. Stoga, nije iznenađujuće, NATO je pretio da će apsorbovati Ukrajinu, znajući da će to isprovocirati Rusiju na delovanje.
Dakle, kada je Rusija počela specijalnu vojnu operaciju, američki i evropski zvaničnici i američka glavna štampa povikali su: „Agresija! Agresija!” Ali ono što su američki zvaničnici, evropski zvaničnici i američka mejnstrim štampa uporno izbegavali da kažu – i još uvek izbegavaju – jeste da su, praktično, američki zvaničnici prekršili obećanje Rusiji da neće širiti NATO na istok i da je, praktično, to bio razlog za rat Ukrajine i Rusije.
Zašto je sva ta istorija pre sukoba važna što se tiče mirovnog sporazuma? Jer ako se ozbiljno shvati zvanični američko-evropski propagandistički narativ koji nema nikakvo utemeljenje u istini — da je Rusija izvršila intervenciju u Ukrajini zato što je agresorska nacija koja je pakleno nastrojena da osvoji svet — kako onda doći do zadovoljavajućeg rešenja rata, s obzirom da je pravi razlog za reakciju Rusije u Ukrajini bio da spreči ulazak Ukrajine u NATO?
Dakle, kako Tramp garantuje Rusiji da Ukrajina nikada neće ući u NATO? Naravno, može dati reč. On to čak može i napisati. Ali svi znaju da američka vlada ne drži svoju reč i svi znaju da američka vlada laže. Zaista, svi znaju da su SAD obećale Rusiji da se NATO neće kretati na istok, a ipak jeste.
Štaviše, čak i ako Rusija veruje Trampu i veruje mu na reč, Tramp neće vladati večno. Štaviše, za četiri godine od sada Amerika će verovatno imati novog predsednika. Šta onda? Kakva uverenja Rusija ima da novi predsednik neće iznenada objaviti da NATO hoće da apsorbuje Ukrajinu.
Stoga, najbolja garancija koja bi Rusiji mogla biti data bila bi potpuno rasformiranje NATO-a.
Bez NATO-a, nema pretnje da će NATO iznenada apsorbovati Ukrajinu. Štaviše, nema više NATO-a, znači nema više bivših članica Varšavskog pakta kao članica NATO-a.
Ali kakve su šanse da će Tramp okončati postojanje ovog hladnoratovskog dinosaurusa? Veoma tanke, nažalost, što će veoma otežati postizanje trajnog mira u Ukrajini.
