Naučnici podižu uzbunu zbog geoinženjerskih planova predvođenih Bilom Gejtsom da „preokrenu globalno zagrevanje“
Nekoliko geoinženjerskih projekata širom sveta dovelo je do toga da su naučnici izrazili veliku zabrinutost zbog nepovratnih uticaja planova drastične promene vremena koji nastoje da „preokrenu globalno zagrevanje“.
Nekoliko projekata vodi suosnivač Majkrosofta Bil Gejts koji tvrdi da se takozvana „klimatska kriza“ može izbeći pokretanjem „globalnog hlađenja“.
Već nekoliko godina, Gejts je unapređivao nekoliko metoda modifikacije Zemljine atmosfere, od kojih mnoge uključuju blokiranje sunčeve toplote i svetlosti da dođu do naše planete.
2021. godine Gejts i nekoliko drugih bogatih globalističkih elita uložili su milione u plan da se stratosfera poprska kredom u borbi protiv „klimatskih promena“.
Kreda bi bila kalcijum karbonat, isti materijal koji je primarna komponenta ljuski jajeta, puževa, školjki i bisera.
Gejts je tvrdio da će njegov plan odbiti deo sunčeve radijacije da dospe do površine Zemlje, što će ovde dovesti do „manje toplih uslova“.
Milijarder je već sprovodio testove nad švedskim gradom Kiruna.
On se nada da će uskoro dobiti odobrenje globalnih vlada da počne prskati desetine miliona tona krede u atmosferu.
Priprema se sukob neviđenih razmera, istorija sveta će se promeniti, Mario Zna 263, Uživo
Tokom testova iznad Švedske, balon je nosio 2 kg krede i 600 kg naučne opreme 20km iznad površine Zemlje.
Kada je dostigao ciljnu visinu u stratosferi, ispustio je kredu u oblaku koji se protezao oko 3km.
Tokom ovog testa, naučnici povezani sa Gejtovim eksperimentom na Univerzitetu Harvard merili su kakav uticaj ima prah na sunčevo zračenje pokušavajući da dopre do površine.
Ovi podaci će se koristiti za kompjuterski modelirane simulacije mnogo većih planiranih disperzija.
Međutim, naučnici su zabrinuti da bi takvi eksperimenti mogli da uzvrate neočekivano.
Stratosfera je takođe dom ozonskog omotača koji štiti Zemlju od štetnog zračenja.
Moguće je da kreda ometa ozon, omogućavajući štetnom zračenju koje bi moglo da izazove rak i druge zdravstvene probleme, da dospe na površinu.
Ser David King sa Univerziteta u Kembridžu, koji je u prošlosti služio kao glavni naučni savetnik vlade Ujedinjenog Kraljevstva, rekao je novinaru The Times-a da se takav poduhvat ne bi trebao nastaviti, rekavši da bi to moglo biti pogubno za vremenske sisteme na način na koji niko može predvideti.
U međuvremenu, širom sveta su pokrenuti drugi programi koji nastoje da unaprede Gejtsove planove da blokira sunčevu svetlost.
Kako je izvestio Slej njuz, naučnici ubrizgavaju reflektujuće čestice u nebo, bacaju hemikalije u okean i prskaju slanu vodu u vazduh u očajničkom pokušaju da zaustave ili preokrenu „klimatske promene“.
Oni tvrde da su tehnike neophodne za hlađenje planete jer globalni napori da se proveri emisija gasova staklene bašte propadaju.
Mark Zakerberg se sprema za “sudnji dan”! Vlasnik Facebook-a kupuje zlato dok planira selidbu u svoj podzemni BUNKER https://t.co/7EEYgTGZnP
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) March 4, 2024
Naučnici i regulatori su nekada smatrali ove pristupe geoinženjeringu tabuom koji su se plašili da bi petljanje u životnu sredinu moglo imati neželjene posledice.
Međutim, istraživači sada dobijaju sredstva poreskih obveznika i privatne investicije kako bi unapredili Gejtsove ideje za „globalno hlađenje“.
Neki kritičari tvrde da bi upotreba aerosola u našoj stratosferi mogla pogoršati klimatske promene, oštetiti ozonski omotač ili izazvati druge nepoznate zdravstvene probleme.
Karnegijeva inicijativa za upravljanje klimom upozorila je da bi, ako bi se proces iznenada zaustavio, „mogao da izazove brz porast temperature koji bi bio remetilački faktor za ljudsko društvo i bio opasan za mnoge vrste“.
Ostali rizici uključuju promene u obrascima kiše, nivoima UV zračenja, životnim ciklusima životinja i rastu biljaka.
Drugi, poput Danijela Šraga, direktora Centra za životnu sredinu Univerziteta Harvard, priznaju da bi ideja o blokiranju Sunca mogla biti užasna ideja – ali i dalje insistiraju da je potrebna.
„Ovo zvuči kao užasna ideja, a može i biti užasna ideja – osim alternative, a to je da ćemo pustiti Zemlju da se ispeče“, rekao je Šrag prošle godine.
U međuvremenu, Ištvan Šapudi, astronom sa Instituta za astronomiju Havajskog univerziteta, okrenuo se u suštini geoinženjeringu džinovskog suncobrana, ili kako on naziva, „vezanog solarnog štita“ da zaštiti Zemlju od dela sunčeve energije.
„Svaki štitnik od sunca funkcioniše tako što blokira mali deo, oko 1 do 2 procenta, sunčeve svetlosti koja stiže do Zemlje“, rekao je g. Sapudi za Epoch Times. „Ovo je skoro neprimetna količina gledanjem u sunce, ali bi ipak ohladila atmosferu na predindustrijske temperature prema klimatskim modelima.
„Konkretno, štitnik od sunca je rešenje koje je lakše, a samim tim i jeftinije, na mnoge načine od tradicionalnog dizajna.
Ali naučnici poput Kristofera Eseksa, profesora emeritusa primenjene matematike i fizike na Univerzitetu Zapadnog Ontarija i bivšeg direktora njegovog programa teorijske fizike, rekli su da ugljen-dioksid (CO2) nije pokretač toplije temperature Zemlje i da su takve mere geoinženjeringa „izuzetno opasne.”
„Nekada sam vodio panel o klimi za Svetsku federaciju naučnika“, rekao je on.
„Imali smo jednu sesiju na kojoj smo tačno predstavili zašto je geoinženjering izuzetno opasan. To je luda ideja.“
Ijan Klark, profesor emeritus na Odeljenju za nauke o Zemlji i životnoj sredini na Univerzitetu u Otavi, ponovio je reči Eseksa.
„Geoinženjering klime je veoma zastrašujuća perspektiva“, upozorava on.
„To je nešto što bi trebalo da bude potisnuto u domen fantazije i naučne fantastike.“
