Naučnici sa Kembridža razvili sintetički EMBRION sa mozgom i otkucajima srca
Istraživači sa Univerziteta u Kembridžu napravili su sintetičke modele embriona sa mozgom, koji imaju i otkucaje srca, sa potencijalom da uzgajaju druge organe iz matičnih ćelija miša. Istraživanje se reklamira kao novi način da se rekreiraju prve faze života.
Tim istraživača na čelu sa profesorkom Magdalenom Zernicka-Getc koristio je matične ćelije za razvoj modela embriona, a ne jajne ćelije ili spermu. Matične ćelije su glavne ćelije koje se mogu razviti u skoro bilo koji drugi tip ćelije u telu.
Modeli embriona, poput onih koje su uzgajali istraživači, mogli bi pomoći u daljem razumevanju zašto se neki embrioni razvijaju u zdravu trudnoću, dok drugi ne. Rezultati bi se takođe mogli koristiti za usmeravanje popravke i razvoja sintetičkih ljudskih organa koji će se koristiti u transplantaciji.
Da bi stvorili embrione, istraživači su oponašali prirodne procese kako bi vodili tri tipa matičnih ćelija pronađenih u ranom razvoju sisara dok nisu počeli da komuniciraju. Istraživači bi mogli da nateraju matične ćelije da ‘razgovaraju’ jedne sa drugima tako što će manipulisati genima i uspostaviti pravo okruženje za ćelije.
VEČERAS UŽIVO! SVE ZABRANJENE VESTI! BORBA PROTIV TRANSHUMANIZMA SE NASTAVLJA
Odatle su se matične ćelije organizovale u strukture koje su razvile srca koja kuca kao i temelje mozga. Takođe su uzgajali žumančanu kesu odakle embrioni dobijaju hranljive materije tokom prvih nekoliko nedelja života.
Prvim istraživanjem, ovi embrioni su dostigli tačku gde je ceo mozak, uključujući prednji deo, počeo da se razvija. Nijedan drugi model izveden iz matičnih ćelija nikada nije dostigao ovu fazu.
Grupa profesorke Zernicka-Goetz u Kembridžu proučava ove najranije faze trudnoće već deceniju. Žele navodno da shvate zašto neke trudnoće ne uspevaju, a neke uspevaju.
„Model embriona matične ćelije je važan jer nam daje pristup strukturi u razvoju u fazi koja je inače skrivena od nas zbog implantacije sićušnog embriona u majčinu matericu“, rekla je Zernicka-Getz. „Ova pristupačnost nam omogućava da manipulišemo genima da bismo razumeli njihove razvojne uloge u modelnom eksperimentalnom sistemu.“
„Naš model mišjeg embriona ne samo da razvija mozak, već i srce koje kuca, sve komponente koje sačinjavaju telo“, rekla je profesorka Zernicka-Getc, koja je profesorka razvoja sisara i biologije matičnih ćelija na Kembridžu. Fiziologija, razvoj i neuronauka. „Neverovatno je da smo stigli ovako daleko. Ovo je bio san naše zajednice godinama i glavni fokus našeg rada deceniju i konačno smo to uradili.”
Da bi se ljudski embrion uspešno razvijao, tkiva koja će postati embrion i tkiva koja će povezati embrion sa majkom moraju imati ‘dijalog’. U prvoj nedelji nakon oplodnje razvijaju se tri vrste matičnih ćelija: jedna koja će postati tkiva tela i dve koje podržavaju razvoj embriona.
EU donira Ukrajini više od pet miliona tableta protiv RADIJACIJE
Jedno od tkiva koje podržava razvoj embriona je placenta, koja povezuje fetus sa majkom i obezbeđuje kiseonik i hranljive materije. Drugi je žumančana kesa, gde embrion raste i dobija hranljive materije tokom ranog razvoja.
Istraživači su otkrili da ekstraembrionalne ćelije signaliziraju embrionalnim ćelijama hemijskim signalima. Oni takođe komuniciraju mehanički, ili putem dodira, kako bi vodili razvoj embriona.
Model je takođe prvi koji signalizira razvoj prednjeg dela mozga, pa čak i celog mozga. „Ovo otvara nove mogućnosti za proučavanje mehanizama neurorazvoja u eksperimentalnom modelu“, rekla je Zernicka-Goetz.
Trenutna istraživanja su sprovedena na modelima miševa, ali istraživači razvijaju slične ljudske modele. Oni se mogu koristiti za stvaranje specifičnih tipova organa da bi se razumeli procesi koje bi inače bilo nemoguće proučavati u stvarnim embrionima.
Trenutno, britanski zakon dozvoljava proučavanje ljudskih embriona u laboratoriji samo do 14. dana razvoja. Ako se metode koje je razvio Zernicka-Getzov tim pokažu uspešnim sa ljudskim matičnim ćelijama u budućnosti, mogle bi se koristiti i za usmeravanje razvoja sintetičkih organa za pacijente koji čekaju transplantaciju.
Zernicka-Goetz je rekla: „Postoji toliko ljudi širom sveta koji godinama čekaju na transplantaciju organa. Ono što naš rad čini tako uzbudljivim je to što bi se znanje koje proizilazi iz njega moglo iskoristiti za uzgoj ispravnih sintetičkih ljudskih organa kako bi se spasili životi koji su trenutno izgubljeni. Takođe bi trebalo da bude moguće uticati i lečiti organe odraslih koristeći znanje koje imamo o tome kako su napravljeni.
Ona je dodala: „Ovo je neverovatan korak napred i zahtevao je 10 godina napornog rada mnogih članova mog tima – nikad nisam mislila da ćemo doći do ovde. Nikad ne mislite da će vam se snovi ostvariti, ali jesu.”
