Evropske zemlje možda će se suočiti sa hladnijom zimom od uobičajene, prognozirao je u nedelju šef Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze (ECMVF). Ova prognoza dolazi u trenutku kada se kontinent bori sa energetskom krizom podstaknutom sankcijama koje je Zapad uveo Rusiji zbog sukoba u Ukrajini.
U razgovoru za Fajnenšel tajms, generalna direktorka ECMVF Florens Rabije rekla je da rani podaci ukazuju na to da bi se Zapadna Evropa u novembru i decembru mogla suočiti sa periodom visokog pritiska. Ovo, napomenula je ona, može dovesti do hladnijeg vremena sa manje vetra i padavina, što može smanjiti količinu energije koju generišu obnovljivi izvori energije.
„ Ako imamo ovaj obrazac, onda je za energiju prilično zahtevan, jer ne samo da je malo hladnije, već i imate manje vetra za energiju vetra i manje padavina za hidroenergiju“, rekla je Rabije agenciji.
Šefica ECMVF-a je dalje rekla da, iako bi kratkoročno u Evropi moglo biti blaže vreme zbog nedavnih uragana u Atlantiku, atmosferski fenomen pod nazivom La Nina kasnije može doneti hladnije vreme. Ovo se obično dešava zbog periodičnog hlađenja Tihog okeana, što izaziva talasne efekte na vremenske prilike širom sveta i može da promeni obrasce vetra i padavina.
Rabije je primetila da je Evropa upravo doživela jedno od najtoplijih leta u istoriji. Iako se ovo pokazalo kao beznačajno za solarnu energiju, takođe je dovelo do smanjenja udela energije vetra i hidro energije u energetskom miksu EU.
Razni zapadni zvaničnici i javne ličnosti upozoravaju na očajnu situaciju u kojoj bi se EU mogla naći ove zime. Osnivač Majkrosofta Bil Gejts izjavio je u četvrtak da bi se za nekoliko meseci kontinent mogao suočiti sa „ veoma zastrašujućom situacijom “ jer bi mnogi ljudi mogli da ne mogu da zagreju svoje domove.
Krajem septembra, evropski komesar za energetiku Kadri Simson je takođe predvideo da ova zima „ neće biti laka “, ali je dodao da će sledeća zima „ biti još teža “.
