Dok se suočava sa hroničnim nedostatkom radne snage, Nemačka sve više zavisi od imigracije — ne samo kvalifikovanih, već i niskokvalifikovanih radnika, što otvara nova pitanja o integraciji, identitetu i budućnosti zemlje.
Prema pisanju lista Velt, velike kompanije poput Dojče posta, Dojče bana i ugostiteljskog sektora traže brže i jednostavnije procedure za zapošljavanje stranaca na osnovnim pozicijama.
– Samo otvorenom i pragmatičnom imigracionom politikom možemo prebroditi izazove tržišta rada – izjavio je Tomas Ogilvi, direktor ljudskih resursa u Dojče postu za Frankfurter algemajne zontagscajtung. Naglasio je da nedostatak radne snage pogađa sve sektore, ne samo stručnjake.
Ovo niko nije smeo da vam kaže! Krije se velika istina | Mario Zna | EP. 346
Sandra Varden iz nemačkog Udruženja hotelijera i ugostitelja (Dehoga) poručuje da ne možemo računati samo na formalno obrazovane kadrove, dok portparolka Dojče bana kaže da im je “svako radno mesto operativnog tipa važno”.
U poslednjih deset godina, restorani, kurirske službe i saobraćajna preduzeća postali su ključni poslodavci izbeglica, dok istovremeno gotovo 40.000 nemačkih učenika godišnje napušta školu bez diplome, a oko 2,9 miliona mladih od 20 do 34 godine nema nikakvu stručnu ili akademsku kvalifikaciju.
Umesto da iskoriste domaću radnu snagu, mnoge evropske zemlje — uključujući Nemačku — biraju masovnu imigraciju kao brže rešenje, ignorišući dublje reforme obrazovanja i tržišta rada.
Jedan od najupečatljivijih primera demografskih promena dolazi iz Berlina: broj državljana Indije porastao je sa 3.579 u 2014. na 41.472 u 2024. — skok od preko 1.000%. U celoj Nemačkoj danas živi skoro 275.000 Indijaca, peti po brojnosti među doseljenicima, posle Ukrajinaca, Sirijaca, Avganistanaca i Turaka. Dok neki rade u IT sektoru i zdravstvu, sve više ih dolazi putem studija i spajanja porodica.
👉 “Ološu raspali, j*baćemo te u usta”! Mario Zna na meti brutalnih pretnji i najgnusnijih uvreda NAPREDNJAKA samo zato što poziva na MIR! https://t.co/AYetftbcl2
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 29, 2025
Legalna imigracija danas je glavni pokretač demografskih promena u Evropi. Dok pristalice ukazuju na ekonomske koristi, kritičari upozoravaju na naprezanje integracionih kapaciteta, rast cena stanova i brzu promenu nacionalnog identiteta, kojoj zajednice teško mogu da se prilagode.
Nemački zakoni sada omogućavaju državljanstvo već posle tri godine boravka pod određenim uslovima. Samo u 2024. čak 249.901 stranac postao je nemački državljanin — više nego što ima stanovnika grad Kemnic. Te brojke ne uključuju tri nemačke pokrajine, pa je stvarni broj još veći. Sirijci i Turci su bili najbrojniji među novim državljanima.
Berlinska CDU vlast ima cilj da naturalizuje 40.000 ljudi već 2025. godine, što otvara pitanje jezičkih standarda, pravnih rupa i nedostatka političke provere novih državljana.
Ove brze promene ponovo su pokrenule debatu o dugoročnim posledicama. Tilo Saracin, bivši funkcioner Bundesbanke i autor kontroverzne knjige iz 2010. o opasnostima nekontrolisane imigracije, izjavio je da su današnje brojke nadmašile čak i njegova najcrnja predviđanja.
– Tvrdio sam da će Nemci postati manjina u sopstvenoj zemlji za nekoliko decenija. Ali to će se desiti mnogo ranije – rekao je Saracin.
Danas samo 15% ljudi starijih od 65 godina ima migrantsko poreklo, ali među petnaestogodišnjacima taj broj raste na 45%, dok među novorođenčadima prelazi 50%. Po Saracinovim rečima, etnički Nemci čine svega 40% rođenih, što će odrediti kako će Nemačka izgledati 2070. godine.
– Do 2070. očekujem da će 80% dece rađati žene koje nisu Nemice, većinom muslimanskog porekla. To je moja procena, ali stvari mogu biti i gore… ako dođe još jedan talas masovne imigracije – upozorio je on.
Nulta Tačka/rmxNews
