Nemačka ministarka: Svetu preti najveća glad od Drugog Svetskog Rata- Miloni bi mogli umreti
Svet će se suočiti s akutnom krizom hrane zbog vrtoglavih cena hrane, izjavila je u subotu za list Bild nemački ministar za ekonomsku saradnju i razvoj Svenja Schulze, upozoravajući na nadolazeću glad koja nije viđena od Drugog svetskog rata. Ministar je kao uzroke naveo pandemiju Covid-19 i tekuću vojnu operaciju Rusije u Ukrajini.
„Situacija je vrlo dramatična“, rekao je ministar nemačkom tabloidu u kasnom subotnjem intervjuu, dodajući da, prema Svetskom programu za hranu UN-a, „više od 300 miliona ljudi“ već pati od akutne gladi i UN moraju “ stalno da revidiraju” ove podatke prema gore.
Cene hrane širom sveta porasle su za trećinu i dostigle „rekordne nivoe“ , upozorila je Shulze, dodajući da je „gorka poruka da se suočavamo s najgorom glađu od Drugog svetskog rata“, u kojoj bi mogli umreti „milioni“ .
U svom saopštenju od 6. maja , Svetski program za hranu upozorio je da „44 miliona ljudi širom sveta maršira ka gladovanju“ jer ukrajinsko žito ne može da stigne do njih, i pozvao na otvaranje crnomorskih luka kako bi se to žito moglo uopšte isporučiti.
Ministarka Shulze je brzo okrivila Moskvu za razvoj događaja optužujući ruskog predsednika Vladimira Putina da „vodi rat glađu“. Tvrdi je da je Rusija „ukrala žito iz Ukrajine“ i da sada koristi nacije koje zavise od ruskih i ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda tako što navodno nudi hranu samo onima koji su „nedvosmisleno proruski orijentisani“.
Ministarka je takođe tvrdio da je činjenica da 40 nacija u kojima živi polovina svetske populacije , nije osudilo ruske akcije u Ukrajini, navodno posledica njihove „ranjivosti na ucene hranom“. Međutim, nije ponudila nikakve konkretne dokaze koji bi potkrepili ovu izjavu.
Istovremeno, priznala je da je fokus nekih nacija na zelenu energiju doprineo i nestašici hrane. Nemačka bi posebno trebala prestati koristiti hranu kao gorivo, sugerisala je. Do 4% takozvanog biogoriva u Nemačkoj proizvodi se od hrane i stočne hrane, rekla je, dodajući da „treba svesti na nulu, i to ne samo u Nemačkoj, već potencijalno i na međunarodnom nivou“.
Nemačka „u rezervoare automobila svake godine ulije 2,7 milijardi litara goriva [napravljenog] od biljnih ulja“ , istakla je ona, dodajući da samo to iznosi „skoro polovinu ukrajinske proizvodnje suncokretovog ulja“.
Konflikt koji je u toku u Ukrajini izazvao je strahove od globalne nestašice žitarica jer su cene pšenice u martu skočile na višegodišnji maksimum. I Rusija i Ukrajina su glavni dobavljači pšenice, koji čine oko 30% svetskog izvoza.
Sredinom aprila, međutim, njemački ministar poljoprivrede Cem Ozdemir je insistirao da je snabdevanje Kijeva „efikasnijim“ oružjem upravo ono što bi pomoglo svetu da izbegne navodno nadolazeću „globalnu glad“. Ozdemir, član izrazito proameričke/NATO stranke Alijanse 90/Zeleni, takođe je optužio Moskvu za „strategiju gladovanja“ u to vreme.
Čini se da se njegov stav prilično razlikuje od najmanje dve grupe nemačkih javnih ličnosti, političara i poznatih ličnosti, koje su pozvale kancelara Olafa Scholza da zaustavi isporuke oružja Ukrajini i da se umesto toga fokusira na brzo diplomatsko rešenje.
Nastavak isporuke oružja samo bi produžio patnju Ukrajinaca, kao i rizikovao potencijalno razorne posledice, od mogućeg globalnog rata do „katastrofalnog“ uticaja na globalno zdravlje i klimatske promene, upozorili su koautori dva otvorena pisma. Berlin do sada nije reagovao ni na jedno pismo.
