Nemačka obaveštajna služba – Savezni zavod za zaštitu ustava (BfV) – privremeno je obustavila svoju odluku da stranku Alternativa za Nemačku (AfD) klasifikuje kao „potvrđeno desno-ekstremističku organizaciju“, nakon pravne žalbe i javnog pritiska.
Ova oznaka, objavljena prošle nedelje, bila je zasnovana na izveštaju u kojem se navodi da AfD promoviše politiku isključivanja osoba migrantskog porekla – posebno muslimana – iz punopravnog društvenog učešća. U saopštenju BfV-a tvrdilo se da stranka „zanemaruje ljudsko dostojanstvo“ i koristi izraze poput „migranti s noževima“ kako bi pripisala nasilničke osobine neevropskim etničkim grupama.
AfD je tu odluku ocenio kao „ozbiljan udarac nemačkoj demokratiji“ i podneo tužbu sudu u Kelnu, tvrdeći da je reč o politički motivisanom potezu bez dovoljno dokaza.
Kao odgovor, BfV je povukao oznaku i obrisao saopštenje sa svog sajta, ali je najavio da će stranku i dalje pratiti kao „sumnjiv slučaj“ ekstremističkog delovanja.
Da je oznaka ostala na snazi, BfV bi imao široka ovlašćenja za nadzor nad aktivnostima AfD-a. Ipak, i trenutna oznaka „sumnjivog slučaja“ dozvoljava obaveštajni nadzor, ali uz strožu sudsku kontrolu.
Kopredsednici AfD-a, Alis Vajdel i Tino Črupala, pozdravili su ovu odluku, nazvavši je „prvim važnim korakom“ ka odbacivanju optužbi za ekstremizam.
Mnogi političari u Nemačkoj izrazili su skepsu povodom ranije ekstremističke oznake. Tadašnji kancelar Olaf Šolc i novi ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrindt upozorili su na opasnosti zabrane AfD-a. Dobrindt je istakao da se stranka mora pobediti „dobrim upravljanjem, a ne radikalnim merama“.
On je pozvao i na ozbiljnu debatu o uzrocima naglog uspona AfD-a, koji je prema najnovijim anketama postao najpopularnija stranka u zemlji sa čak 26% podrške.
Uspon AfD-a uglavnom se tumači sve većim nezadovoljstvom građana prema migrantskoj politici vladajućih stranaka, ekonomskim izazovima i opadanjem poverenja u sposobnost države da rešava ključne probleme.
Nulta Tačka/Mediji
