Nemačka vlada odobrila je u sredu investicije u zelenu energiju u vrednosti od 57,6 milijardi evra za 2024. godinu, što je povećanje od 60 odsto u odnosu na ovogodišnju ciljanu potrošnju.
Za period od 2024. do 2027. godine, kabinet se složio da poveća ulaganja u takozvani Fond za klimu i transformaciju na 212 milijardi evra, što je povećanje od oko 30 milijardi evra.
Specijalni fond, koji nije deo redovnog nemačkog budžeta, stvoren je da pomogne energetsku tranziciju i zelene investicije u najveću evropsku ekonomiju na njenom putu ka neto nuli. Dekarbonizaciju industrije, implementaciju strategije za vodonik, finansiranje efikasnosti zgrada i energetsku efikasnost finansira fond.
Ranije ove godine pojavili su se izveštaji da je Fondu za klimu i transformaciju, poznatom kao KTF u Nemačkoj, nedostajalo nekih 12 milijardi evra u sredstvima iz fondova koji će biti dodeljeni do 2026. Deficit sugeriše da brži prelazak sa fosilnih goriva koštao bi mnogo više nego što je nemačka vlada mislila u leto 2022. kada je fond stvoren.
Amerikanci zabranjuju Šekspira zbog “seksualnog sadržaja” https://t.co/w9ARClWv3P
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 10, 2023
Nemačka vlada je u aprilu takođe glasala o nacrtu zakona o zabrani većinu kotlova za grejanje na naftu i gas u novim zgradama od 2024. godine, kao deo plana za smanjenje emisija.
Vladajuća koalicija u Nemačkoj odlučila je da skoro svi novi sistemi grejanja treba da rade na 65% obnovljive energije, uz izuzetke za vlasnike kuća starijih od 80 godina i za domaćinstva sa najnižim primanjima.
Industrijska udruženja i nemačka javnost ne slažu se sa planiranom zabranom.
Anketa Forsa koju su naručili RTL i ntv pokazala je u aprilu da 78 odsto Nemaca ne odobrava zakon, a samo 18 odsto smatra da je odluka o zabrani sistema grejanja na naftu i gas ispravna.
Pored toga, vladajuća koalicija u Nemačkoj je još uvek podeljena oko toga koliko bi domaća cena ugljenika trebalo da poraste usred tvrdoglave inflacije koja bi mogla biti dodatno podstaknuta višim cenama energije.
