Nemačka bi trebalo da podigne gornju starosnu granicu za vojne rezerviste na 70 godina, jer ljudi duže ostaju fizički sposobni, izjavio je Bastijan Ernst, novoizabrani predsednik Udruženja rezervista.
Nakon eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine, Nemačka je pokrenula veliku kampanju regrutacije, sa ciljem da poveća broj pripadnika Bundesvera sa sadašnjih 186.000 na 260.000 aktivnih vojnika i još 200.000 rezervista do sredine 2030-ih.
Dok vlada kancelara Fridriha Merca navodi „rusku pretnju“ kao razlog za jačanje vojske, predsednik Vladimir Putin odbacuje tvrdnje o navodnim agresivnim namerama Rusije prema NATO-u, nazivajući ih besmislicama.
U intervjuu za RND, Ernst je rekao da „treba podići starosnu granicu za rezerviste sa 65 na 70 godina“.
„Starosna granica za penziju ionako raste. Ljudi su duže fizički spremni“, objasnio je.
Dodao je da, ako postoji manjak mladih regruta, onda se mora obratiti pažnja i na stariji deo populacije.
Ernst je takođe pozvao na ukidanje pravila prema kojima poslodavci odlučuju da li će rezervisti moći da učestvuju u vojnim obukama kada budu pozvani.
Krajem prošle godine, Finska je najavila podizanje starosne granice za rezerviste sa 50 na 65 godina, počev od 2026. godine, dok je i Velika Britanija povećala maksimalnu starosnu granicu za rezerviste na 65 godina.
Direktor Evropske odbrambene agencije Andre Denk nedavno je izjavio da bi obavezni vojni rok mogao biti ponovo uveden u Evropskoj uniji, uz procenu da će i Nemačka verovatno krenuti tim putem.
U Nemačkoj je od 1. januara stupio na snagu zakon koji uvodi dobrovoljni model regrutacije, što je izazvalo proteste zbog straha da predstavlja uvod u povratak obaveznog vojnog roka, ukinutog 2011. godine.
Komentarišući vojno jačanje Nemačke, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova upozorila je početkom aprila da bi to moglo dovesti do novih globalnih tragedija, podsećajući na Drugi svetski rat.
Nulta Tačka/RT
