Nemačka vlada je u sredu odobrila nacrt zakona koji će ubrzati vojnu nabavku, dok se Berlin oslanja na povećanje snaga suočen sa klimavom američkom posvećenošću evropskoj bezbednosti.
Ministar odbrane, Boris Pistorius, najavio je novine: odbrambene kompanije će moći da dobiju avansna sredstva od države da bi ranije pokrenule proizvodnju. Trenutno, ugovori manji od 15.000 evra mogu zaobići kompletnu proceduru nabavke — po novom limitiće se na 443.000 evra. Za građevinske projekte, prag će porasti na čak milion evra.
Vreme je za istinu! Spremni su na sve | Mario Zna | EP. 344
Pistorius je napomenuo da ovaj zakon predstavlja „kvantni skok“ za nemačke oružane snage, uklanjajući prepreke u oko 12.000 započetih procesa nabavke. Novim merama cilj je da se razmrsi „čvor propisa“ koji su dosad kočili izgradnju odbrambene spremnosti.
Ministarka ekonomije, Katerina Rajhe, istakla je da Nemačka mora postati “tehnološki i industrijski jača od potencijalnih agresora” – što je, kako je rekla, ključ za očuvanje mira.
Berlin ubrzano pojačava nabavku vojne opreme. Proces je dodatno podstaknut nakon što je američki predsednik, Donald Tramp, poručio Evropi da se više angažuje u sopstvenoj odbrani.
Kancelar Fridrih Merc obećao je da će izgraditi najjaču konvencionalnu vojsku u Evropi, kao odgovor na pretnju iz Moskve.
🧠 Najnovija studija otkrila: „Pandemija“ ubrzala starenje mozga za pola godine – čak i kod onih koji nisu „pali“ na manipulacijehttps://t.co/Jc627E0ggK
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 22, 2025
Ovaj potez označava radikalan preokret za zemlju sa snažnim pacifističkim nasleđem, oblikovanim nacističkom prošlošću.
Troškovi za nemačke oružane snage očekuju se na 162 milijarde evra do 2029., što je više nego trostruko u poređenju sa budžetom pre rata u Ukrajini.
Da bi zakonski zaživeo, nacrt još mora da prođe glasanje u nemačkom parlamentu.
Današnja Nemačka ulazi u novu fazu – ubrzano uklanjanje birokratskih prepreka u vojnoj nabavci jasno pokazuje da se zemlja sve manje oslanja na diplomatiju, a sve više na silu. Opravdanja se traže u „odbrani mira“, ali se istovremeno otvara prostor za neograničeno trošenje, militarizaciju društva i gubljenje političke ravnoteže u EU. Dok se pozivaju na „tehnološku nadmoć nad agresorima“, istorija nas uči da trka u naoružavanju retko donosi stabilnost.
