Nemačka se vraća na ugalj jer energetska bezbednost prevazilazi klimatske ciljeve
Nemačka se vraća uglju jer se suočava sa najgorom energetskom krizom u poslednjih nekoliko decenija, čak i dok zvanično sledi svoje ciljeve klimatske agende.
Centralnoevropska nacija troši ugalj najbržim tempom u skoro šest godina, pošto je postala jedna od retkih zemalja koja je povećala uvoz goriva 2023. godine, izvestio je Blumberg.
Jedan od najstarijih i najjeftinijih izvora energije, ugalj, vratio se nakon porasta troškova energije širom sveta, posebno u Evropi, koja pati od akutne ekonomske krize zbog loših odnosa sa Moskvom.
Nekoliko elektrana na ugalj privremeno je ponovo aktivirano u Evropi ove godine zbog nestašice gasa nakon što su zatvorene kako bi se prebrodila trenutna energetska kriza.
Svetska potrošnja uglja dostigla je rekordnu vrednost od preko 8 milijardi tona ove godine, saopštila je Međunarodna agencija za energiju (IEA).
Uprkos nagloj upotrebi uglja u Evropskoj uniji, novembarske emisije ugljenika bile su najniže u poslednjih 30 godina, prema Centru za istraživanje energije i čistog vazduha.
Nemačka se suočava sa teškom energetskom krizom
Nemačka Zelena stranka i koaliciona vlada u Berlinu planirale su postepeno izbacivanje uglja do 2038. godine, ali se sada zalažu za raniji cilj do 2030. godine.
🔶 Ron Pol: Našim političkim elitama je prioritet rat u inostranstvu i autoritarizam kod kuće https://t.co/XKcik4Jle8
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) December 27, 2022
Međutim, ruski rat sa Ukrajinom odnosno proksi rat sa kolektivnim Zapadom i gubitak većine evropskih zaliha prirodnog gasa koji je usledio doveli su do oživljavanja fosilnog goriva.
Najveća evropska privreda pokušava da izbalansira kratkoročni prioritet jačanja svoje energetske bezbednosti, držeći se svojih dugoročnih ciljeva „neto nulte emisije“.
Otprilike 36,3 odsto električne energije u nemačkoj elektroenergetskoj mreži između jula i septembra ove godine dolazi iz termoelektrana na ugalj, u odnosu na 31,9 odsto u trećem kvartalu 2021, prema nemačkom statističkom zavodu Destatis.
Nemačka statistička agencija izvestila je da je proizvodnja uglja za proizvodnju električne energije porasla za 13,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu na 42,9 TWh u istom periodu.
IEA je saopštila da je Nemačka zabeležila najveći porast potrošnje uglja, sa porastom od 19 odsto, ili 26 miliona tona, u odnosu na prošlu godinu.
U međuvremenu, energija iz prirodnog gasa je u Nemačkoj blago porasla, uprkos višim cenama, dok je proizvodnja putem vetra i hidroelektrana bila niska.
Berlin odlaže gašenje nuklearne energije i uglja
Domaća nuklearna proizvodnja je pala tokom trećeg kvartala nakon što je Nemačka smanjila broj svojih aktivnih reaktora na tri sa šest, godinu dana ranije zbog odluke Berlina da postepeno ukine tehnologiju nakon katastrofe u Fukušimi.
Još u oktobru, kancelar Olaf Šolc je odbacio svoju koaliciju držeći tri preostale nuklearne elektrane na mreži najkasnije do sredine aprila 2023.
„Samo u Nemačkoj, sa 10 gigavata, preokret je u značajnoj meri. Ovo je povećalo proizvodnju energije iz uglja u Evropskoj uniji, za koju se očekuje da će neko vreme ostati na ovim višim nivoima“, navodi se u godišnjem izveštaju IEA o tržištu uglja od 16. decembra.
Zbog problema sa održavanjem francuskih nuklearnih elektrana, Nemačka je po prvi put ove godine postala neto izvoznik električne energije u Francusku, saopštio je Destatis.
Kapacitet nuklearnog reaktora u Francuskoj sada je oko 68 odsto, a prošlog meseca je bio na 50%, navodi Blumberg.
IEA je saopštila da će se, kako se francuska nuklearna proizvodnja oporavlja i proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora energije u Nemačkoj povećava, zemlja verovatno vratiti da bude neto uvoznik energije u roku od nekoliko godina.
Međutim, nemačka vlada je izdala izuzeće da zadrži otvorenih 1,6 GW elektrana na lignit do marta 2024, umesto da ih zatvori do kraja 2022, kako je planirano, preneo je Rojters.
Stavljanje van pogona 2,6 GW kamenog uglja i 1,2 GW termoelektrana na lignit u Nemačkoj je sada odloženo.
Berlin je takođe stvorio „rezervu za zamenu gasa“ sa ukupnim kapacitetom od 11,6 GW, uključujući 1,9 GW lignita i 4,3 GW termoelektrana na kameni ugalj koje će ostati na mreži do 2024. godine, navodi se u izveštaju IEA.
„Postepeno izbacivanje uglja u idealnom slučaju do 2030. nije upitno“, rekla je portparolka nemačkog ministarstva ekonomije u izjavi za Blumberg.
„U kontekstu krizne situacije, najvažnije je to što smo očigledno uspeli da u 2022. potrošimo znatno manje energije, posebno prirodnog gasa.
