Savezna agencija za zapošljavanje Nemačke aktivno promoviše državni socijalni program „Bürgergeld“ (državljanska naknada) mladim migrantima, prikazujući ga na svom sajtu kao jednostavnu i atraktivnu opciju za one bez posla.
Poseban deo sajta namenjen „ljudima iz inostranstva“, napisan na engleskom jeziku, prikazuje nasmejani mladi par — muškarca u ranim tridesetim koji drži knjigu i ženu u hidžabu — uz naslov:
„Ako ne možete da finansirate svoje životne troškove, pod određenim okolnostima center će vam pomoći sa Bürgergeld-om.“
Na sajtu se objašnjava da je ova pomoć državna socijalna naknada za one „koji nemaju prihode ili ne zarađuju dovoljno“ da bi izdržavali sebe i svoje izdržavane članove porodice.
Osnovni uslovi za dobijanje su jasno navedeni:
„Možete da radite“, „Imate najmanje 15 godina“ i „Živite u Nemačkoj i centar vašeg života je ovde“.
Uputstvo naglašava da podnosilac zahteva ne mora biti star ili nesposoban za rad — i osobe mlađe od 15 godina ili one koje ne mogu da rade mogu dobiti pomoć ako su deo „zajednice u potrebi“ sa nekim ko ispunjava uslove.
Proces prijave na pomoć predstavljen je kao brz i jednostavan, sa vidljivim crvenim dugmetom „Prijavi se online“, uz napomenu da oni koji već imaju nalog mogu početi prijavu „odmah“.
Na stranici su navedene i obaveze korisnika — pohađanje sastanaka u center-u i prijavljivanje promena ličnih okolnosti — ali je ton celog sadržaja pristupačan i ohrabrujući.
Predlog ministarke zdravlja Nemačke Nine Varken je da se troškovi zdravstvene zaštite korisnika Bürgergeld-a prebace sa budžeta zdravstvenog osiguranja na opšte poreze, uz tvrdnju da zagovornici ove pomoći „najviše strahuju od transparentnosti“ o pravom finansijskom teretu.
Ogromna je disproporciji između nemačkih državljana i stranaca koji primaju socijalnu pomoć. Prošlog novembra, podaci Savezne agencije za zapošljavanje pokazali su da od 4 miliona ljudi koji mogu da rade, a primaju socijalnu pomoć, preko 2,5 miliona ima migrantsko poreklo, što je 63,5% svih primaoca. Ova grupa obuhvata strane državljane i osobe sa stranim poreklom (npr. decu doseljenika).
U junu je Bild izvestio da je skoro polovina od 17,68 milijardi evra iz programa za pomoć u stambenom zbrinjavanju u 2024. otišla strancima, prema vladinim podacima. Taj novac, raspodeljen u okviru Bürgergeld sistema, pokriva kiriju, grejanje, režijske troškove i depozite za nisko prihodovne korisnike. Od ukupnog iznosa, 8,15 milijardi evra dobili su ljudi bez nemačkog državljanstva, iako oni čine oko 15% stanovništva.
Preostalih 9,53 milijarde evra dodeljeno je nemačkim državljanima — uključujući one rođene u Nemačkoj i one koji su naturalizovani.
Otvorena promocija socijalnih beneficija mladim migrantima podseća na opasnu praksu „socijalnog mamca“ koja dugoročno urušava održivost sistema socijalne zaštite. Dok veliki deo nemačke populacije teško uspeva da ostvari osnovna prava i pronađe posao, država nerazumno podstiče zavisnost od pomoći umesto odgovornosti i integracije. Ovako vođena politika šalje poruku da je lakše i prihvatljivije živeti od socijale nego se uključiti u tržište rada, što nije samo neodgovorno prema poreskim obveznicima, već i štetno za društvenu koheziju i budućnost Nemačke.
Nulta Tačka/Mediji
