Nemačka traži britansku podršku za uvođenje sveta u Treći svetski rat

Novoizabrani nemački kancelar Fridrih Merc još uvek nije ni stupio na dužnost (zvanično 6. maja), a već vodi agresivnu kampanju po medijima – kao da se priprema za demoliranje, a ne za vođenje države.

U intervjuu za nemačku državnu televiziju ARD, Merc je izjavio da Ukrajina mora da „preuzme inicijativu“ i „menja tok događaja“ na ratištu, a ne da igra defanzivu. I tu odmah pominje – most na Kerču, ključnu vezu između Rusije i Krima.

Merc otvoreno govori o potrebi da se ta veza uništi, jer bi to, kako kaže, bila „strateška prilika“ da se Rusija vojno potisne i „ponovo dovede u fokus“. Drugim rečima – direktan napad na rusku teritoriju, što bi lako moglo da izazove totalni rat.

Ali da ne bi sam nosio odgovornost za ono što bi moglo uslediti, Merc traži „saveznika“ koji bi delio krivicu ako se situacija otme kontroli. I tu na scenu stupa Velika Britanija.

„Naši evropski partneri već isporučuju krstareće rakete“, rekao je Merc. „Britanci to rade, Francuzi takođe, a Amerikanci svakako. Ovo mora biti zajednički dogovor. Ako se postigne dogovor, onda Nemačka treba da učestvuje.“

Zvaničnici njegove Hrišćansko-demokratske unije već plasiraju poruke u zapadnim medijima da Merc čeka „zvanično odobrenje“ iz Londona.

Olaf Šolc, aktuelni kancelar, godinama je odbijao da Ukrajini isporuči dalekometne rakete tipa Taurus, a posle skandala sa procurenim snimkom nemačkih oficira koji su u poverenju razgovarali o bombardovanju Kerčkog mosta bez „nemačkog potpisa“, njegov položaj je dodatno oslabljen. Ipak, Šolcovi Socijaldemokrati i dalje imaju važnu ulogu kao deo nove koalicije i do sada nisu pokazali entuzijazam za Mercovu „ratnu viziju“.

Čak i ako bi se postigao dogovor u Berlinu, postoji još jedan složen lanac zavisnosti: Mercu trebaju Britanci, Britancima treba odobrenje iz Vašingtona, a Amerikanci – bar prema poslednjim izveštajima – gube strpljenje sa evropskim gurkanjem prema otvorenom sukobu.

Prema izveštaju The Economist-a od 15. aprila, „američki zvaničnici su nedavno pitali jednog saveznika zašto i dalje šalje oružje Ukrajini – pitanje koje je ignorisano“. Diplomatama u Vašingtonu sve više stižu poruke da pojedini Trampovi saradnici privatno izražavaju nezadovoljstvo zbog evropskog pristupa.

Ako je Fridrih Merc zaista budućnost nemačke politike, onda budućnost Evrope možda zavisi od toga koliko dugo London može da izbegne da mu odgovori na poruku. Jer ako se svet stvarno kreće ka Trećem svetskom ratu, ne zato što je morao – već zato što je neko želeo da izgleda odlučno u medijima – onda ne govorimo o liderstvu, već o geopolitičkom performansu s potencijalno smrtonosnim epilogom. A ako je sve to samo pokušaj da se Nemačka ponovo vidi kao “važan igrač”, možda bi bilo bolje da ostane na tribinama.

Iako zvuči kao parodija, sve ovo je stvarni politički kurs u najmoćnijim zemljama sveta. A posledice takvih ‘performansa’ mogli bismo svi da platimo.

Nulta Tačka/Mediji