Nemačka vlada u lovu na veštice protiv AfD-a, utire se put ka zabrani opozicione stranke
U Nemačkoj, liberalna vlada je u nemilosrdnoj hajci na desničarsku stranku Alternativa za Nemačku (AfD). Vlada radi ruku pod ruku sa medijima, koji desničarskom krilu uvek stavljaju prefiks „ekstremista“, uznemirujući tako pristojne nemačke građane koji žele stabilnost i mir.
Nakon što je u januaru javno objavljen sastanak AfD-a u blizini Potsdama, na kojem se navodno razgovaralo o deportaciji nekih ilegalnih migranata, vladajuće stranke – socijalisti, zeleni i slobodne demokrate – pokrenule su profesionalno organizovanu kampanju mržnje protiv stranke. Sastanku nije prisustvovao niko posebno istaknut, iako je u privatnom svojstvu bio prisutan uticajni član AfD-a, koji nema nikakvu partijsku funkciju.
Sada je na dnevnom redu potpuna zabrana stranke.
U početku se činilo da je vladina kampanja protiv AfD-a bila uspešna. Popularnost antiimigrantske stranke je blago opala, ali se trend brzo zaustavio i AfD se vratio iznad 20 odsto na nacionalnom nivou.
Ovakvu situaciju liberalna vlast više ne može tolerisati, pa sada pribegava raznim pravnim sredstvima koja će staviti na test principe vladavine prava. Veoma kontroverzna ministarka unutrašnjih poslova Nensi Faeser gazila je pravno klimavo tlo i otišla u nivo ekstrema kakav u Nemačkoj nije viđen od kraja Drugog svetskog rata, upozoravajući da „niko ko donira desničarskoj ekstremističkoj stranci ne može proći nezapaženo.”
Stručnjak za Veštačku Inteligenciju upozorava: Za dve godine samosvesne mašine bi mogle da UNIŠTE ČOVEČANSTVO https://t.co/bNZ8hIMsx5
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 19, 2024
Paket mera je stoga politički motivisan i osmišljen da obezbedi sredstvo vladajućim strankama da preduzmu akciju protiv političke opozicije. Na kraju, postavlja se pitanje koje će se stranke smatrati „desničarskim ekstremistima“? Javno nije poznato koji će kriterijumi biti za to, a kao alat koji će se koristiti, najbolje je ostaviti nejasnoće.
Ne pominje se šta će biti sa strankama krajnje levice. Odnosno, ako pravilno razumemo sadržaj mera koje treba uvesti, onda se krajnje desničarske partije ne mogu finansijski podržati, dok se krajnje levičarske političke grupe mogu finansijski podržati bez ikakvog rizika.
Uz malo logike, možemo da vidimo gde je linija podele između partija koje se mogu, a koje ne mogu finansirati. Odnos prema ilegalnoj migraciji određuje koja strana izbegava punu težinu nadzorne i obaveštajne države. Oni koji se zalažu za preseljenje stranaca su ili označeni kao ekstremisti ili se uopšte ne označavaju.
Đorđe Totić: U toku je otimanje duša, obezboženi zombiji žele da vladaju! 261 Mario Zna, UŽIVO
Činjenica da Partija levice u Nemačkoj — naslednici komunističke partije iz doba DDR-a — nije dobila ovu etiketu je zato što je pala u krevet sa liberalnim i globalističkim ideologijama. Od tada je postala prezentabilna. Ako situacija bude takva posle parlamentarnih izbora sledeće godine, ona bi mogla da postane i koalicioni partner kolegama globalističkih partija, kao što se već dogodilo. Na kraju krajeva, mejnstrim stranke nemaju problema sa levicom. Mantra je: „Pustite migrante da dođu“.
Drugim rečima, vlada je od obaveštajnih službi napravila oruđe političkih interesa sopstvene partije, podredivši ih političkim ciljevima onih na vlasti. Posledica ovoga je da prema novom zakonu, stranka, u ovom slučaju AfD, više ne mora da počini određeni prekršaj da bi se nadzirala.
Biće dovoljno da Kancelarija za zaštitu ustava donese subjektivni sud i vidi rizik u funkcionisanju dotične stranke.
