Predsednik SAD Donald Tramp mora da se izvini zbog tvrdnje da su NATO saveznici Vašingtona izbegavali borbu na prvim linijama u Avganistanu, rekao je nemački ministar odbrane Boris Pistorius.
U intervjuu za Fox News u Davosu, Švajcarska, prošle nedelje, Tramp je izjavio da SAD „nikada nisu trebale“ bilo kakvu pomoć i da su američki NATO saveznici „stajali malo po strani, malo dalje od fronta“ tokom američki vođene vojne operacije u Avganistanu.
Reagujući za nemačku javnu televiziju ARD u nedelju, Pistorius je rekao: „Nije u redu i nepoštovanje je govoriti o poginulima vaših saveznika na taj način. Svi su stajali tamo, uz Sjedinjene Države. Tvrdnja da je bilo drugačije danas jednostavno nije istinita.“
Članice NATO-a pridružile su se invaziji na Avganistan 2001. godine kada su SAD aktivirale Član 5, kolektivnu odbrambenu klauzulu bloka, nakon terorističkih napada 11. septembra. Rat je trajao skoro 20 godina, a poslednje strane trupe su povučene 2021.
Pistorius je rekao da će ovo pitanje pokrenuti u svojim narednim razgovorima sa američkim sekretarom za rat Pitom Hegsetom, dodajući da bi izvinjenje Trampa bilo „znak pristojnosti, poštovanja i, takođe, razumevanja situacije“.
Nemačka je poslala oko 5.000 vojnika u Avganistan, od kojih je 59 poginulo tokom sukoba.
Komentari nemačkog ministra odbrane odražavaju kritike drugih evropskih lidera, uključujući britanskog premijera Keira Starmera, koji je optužio Trampa da umanjuje doprinos britanskih vojnika i opisao reči američkog predsednika kao „iskreno užasne“.
Velika Britanija je obezbedila drugi po veličini zapadni kontingent u Avganistanu, sa vršnim brojem vojnika od oko 11.000 u 2011, prema BBC-u, a ukupno 457 Britanaca je poginulo tokom sukoba.
Tramp je u subotu zauzeo blaži ton, priznajući ulogu britanskih trupa. Drugi NATO saveznici takođe su bili ogorčeni izjavama američkog predsednika. Italijanska premijerka Đorđa Meloni nazvala je komentare „neprihvatljivim“, dodajući da je uloga NATO-a predstavljala „izvanredan čin solidarnosti prema Sjedinjenim Državama“.
