Nemački vicekancelar Robert Habek poziva na hitnu cenzuru X-a (Tvitera) nakon pobede Donalda Trampa na izborima
Nemački vicekancelar Robert Habek rekao je da Evropa mora da donese stroge propise o govoru na platformi X Elona Maska u borbi protiv takozvanih „dezinformacija“.
Habek, verovatni kandidat za kancelara levičarske stranke Zelenih na predstojećim izborima, izneo je svoju viziju Nemačke i Evrope u subotu u govoru pred Fondacijom zamak Nojhardenberg, uključujući veću cenzuru na internetu nakon pobede Donalda Trampa.
„Ne možemo staviti demokratski diskurs u ruke Elona Maska i kineskog softvera“, rekao je Habek , za Welt . Stoga, tvrdi on, strogi propisi EU moraju da se primenjuju na platforme kao što su TikTok i X.
Vicekancelar je takođe pozvao Berlin da zauzme agresivan stav prema Trampovoj administraciji u vezi sa trgovinom i odbranom.
UŽIVO! UTORAK OD 20h! ZDRAVKO GOJANOVIĆ U PODKASTU MARIO ZNA
Međutim, godine zelene politike koju je zagovarala Habekova partija, uključujući potpuno gašenje nuklearne energije u zemlji, učinile su Nemačku ranjivom na spoljne sile, posebno na invaziju Ukrajine i uništavanje gasovoda Severni tok.
Žalosno stanje nemačke privrede dovelo je do kolapsa levičarske koalicione vlade ove nedelje, delom zbog zabrinutosti oko Trampovog povratka u Belu kuću.
Habekova želja da dodatno cenzuriše Ks naišla je na odjek u Parizu, a francuski ministar spoljnih poslova Žan Noel Baro rekao je u subotu za Le Parisien : „Nikada nećemo prihvatiti da se javna debata prenosi na deregulisane društvene mreže u rukama posebnih interesa, bilo američkih ili kineskih .”
„Nadajmo se da on ne nanosi američkoj demokratiji tretman koji je dao Tviteru. Demokratija je krhko blago“, dodao je Baro.
Evropska unija je dugo bila u sukobu sa Elonom Maskom zbog njegovih napora da smanji cenzuru iz prethodnog režima na Tviteru. Naime, u avgustu je tadašnji car cenzure EU Tjeri Breton zahtevao da Mask cenzuriše intervju uživo vođen sa tadašnjim kandidatom Donaldom Trampom.
Francuz je upozorio da će uvesti cenzuru koja mu je data drakonskim Zakonom o digitalnim uslugama (DSA), koja uključuje velike novčane kazne i potencijalnu zabranu delovanja u bloku ako Musk odbije da promoviše sadržaj koji bi mogao „generisati štetne efekte na građanski diskurs i javna bezbednost“ u Evropi.
Dok je Bajdenova administracija odbila da osudi cenzurne pretnje sa druge strane Atlantika, bilo je naznaka da bi druga Trampova Bela kuća bila mnogo agresivnija u odgovoru na pokušaje Brisela da ograniči slobodu govora.
Pozivajući se na pretnje Bretona, tadašnji potpredsednički kandidat Džej Di Vens sugerisao je u intervjuu sa podkasterom Šonom Rajanom u septembru da bi Vašington mogao da uslovljava vojnu podršku podržavanjem ključnih američkih vrednosti.
„Ono što Amerika treba da kaže je ako NATO želi da nastavimo da ih podržavamo, a NATO želi da i dalje budemo dobar učesnik u ovoj vojnoj alijansi, zašto ne poštujete američke vrednosti i slobodu govora? Vance je rekao .
„Suludo je da bismo podržali vojnu alijansu ako ta vojna alijansa neće biti za slobodu govora… Moramo reći da američka moć dolazi sa određenim vezama, jedna od njih je poštovanje slobode govora, posebno u našoj evropski saveznici“.
