Немачка је деценијама била неприкосновени мотор Европе. „Чудо трговине“, извозна машина која никад није кочила. Сада та машина кочи. И звук пада је неиздржљив.
Све што је чинило немачки модел функционалним – блокирано је. Четири године пада индустријске производње, горе него 2008, горе него у време ковида. Ауто-индустрија у колапсу – 49.000 радних места нестало у једној години. Нула раста. Дуг у порасту. Економија је у слободном паду.
Немачки модел је истекао
Деценијама је функционисао на формули: јефтин руски гас, врхунска механизација, огроман извоз у Кину. Сваки стуб је сада сломљен.
Цене енергије су експлодирале, индустрија заостаје за Кином, Азијом, САД, а Брисел забрањује моторе са сагоревањем. Демографија је против Немачке – старење радне снаге, раст плата, бирократија заглављена у аналогу.
Берлин тек сада схвата оно што је остатак Европе већ знао: не можеш зелену транзицију, деиндустријализацију и остати производна суперсила истовремено.
Последице неће остати само у Немачкој
Немачка није само члан ЕУ – она је њено економско срце. Када Немачка кија, Европа добија прехладу. Када Немачка колабира, Европа се преуређује.
Француска расте – ваздухопловство, нуклеарна енергија, луксуз, услуге. Источна Европа добија предност – млађе становништво, јефтина радна снага, бржи индустријски дозволе. Италија и Шпанија избегавају најгоре. Брисел у паничном режиму – мотор ЕУ сада је њен анкер.
Мерцова коалиција је под притиском да покрене „индустријски Маршалов план“. Али истина је оштрија: Немачкој не требају стимуланси. Немачкој је потребно потпуно преуређење.
Незапосленост ће достићи 6%. Нешто што је деценијама било понос индустрије, сада се распада. Политика постаје лонац који ће обликовати следећу деценију Европе.
Чудо Немачке је завршено. Сада следи ново поглавље – преправка економске мапе Европе и борба за опстанак индустријске моћи. Ко не буде прилагодио стратегију, биће остављен иза.
Нулта Тачка/Медији
