Neredi zbog cena hrane u Šri Lanki prerasli u pravi RAT! Demonstranti tuku policiju i pale kuće političara
Pre dva meseca primetili smo prvi incident Arapskog proleća 2.0 kada je, kao rezultat skokovitih cena hrane, energije (i svega ostalog), hiljade besnih Iračana izašlo na ulicu da protestuje. Nepotrebno je reći da njihove žalbe nisu naišle na veliku pažnju, a u međuvremenu su cene hrane samo dodatno eksplodirale na sveže rekordne visoke nivoe, daleko nadmašivši nivoe postignute 2011. godine kada su nemiri protiv, pogađate, cena hrane srušili većinu političkih režima u Bliski Istočnoj Africi (ne bez neke podrške CIA).
I dok cene hrane stalno rastu, protesti širom siromašnih zemalja nastavljaju da eskaliraju, a u četvrtak su izbili protesti u Iranu koji su doveli do najmanje 22 hapšenja, nakon što je vlada smanjila subvencije za hranu, što je dovelo do porasta cena dok su se vlasti spremale za nove nemire u narednim nedeljama, prenosi Foks njuz.
Na video snimcima koji se dele na društvenim mrežama, demonstranti se mogu videti kako marširaju kroz Dezful i Mahšahr u jugozapadnoj provinciji Kezestan, uzvikujući „Smrt Hamneiju! Smrt Raisiju!“ pozivajući se na iranskog predsednika Ebrahima Raisija koji je obećao da će otvoriti nova radna mesta, ukinuti sankcije i spasiti ekonomiju.
Iranski državni mediji nisu javno govorili o protestima, ali ih je pratio Nacionalni savet otpora Irana, opoziciona grupa. Na snimcima koje je podelio NCRI vidi se kako demonstranti pale vojnu bazu Basij u Džooneganu, gradu u centralnom okrugu okruga Džooneghan.
Riots in Sri Lanka after the local green movement’s ESG organic farming beliefs were implemented into law.
Crops failed. There is not enough food. People are beating up police and burning down politicians houses.
Don’t let it happen here, avoid ESG.
— jeet ਪ੍ਰਭਜੀਤ🐊 (@jeetsidhu_) May 12, 2022
„Svakako često vidimo ovakve vrste protesta u Iranu. Svaki put se radi o različitim pretpostavkama – cena jaja, cena gasa, cena hleba, ali ističe se poruka koju podržavaju slogani koji se čuju širom demonstracija i one su iste; oni protestuju protiv potpunog brutalnog režima”, rekla je Liza Daftari, ekspert za Iran i glavni urednik Foreign Deska-a.
„Očigledno je i iz činjenice da ovi protesti više nisu ograničeni samo na Teheran, glavni grad i druga urbana područja. Vidimo proteste širom zemlje u urbanim i ruralnim područjima i širom veoma ogromnog i raznolikog iranskog stanovništva”.
Daftari je u pravu, i to ne samo u vezi sa Iranom (i Irakom), već i sa Šri Lankom, gde su demonstranti ljuti zbog visokih cena svakodnevnih roba, uključujući hranu, spalili kuće 38 političara dok je zemlja pogođena krizom sve više tonula u haos, pri čemu je vlada naredila trupama da „pucaju“.
Policija ove ostrvske države saopštila je u utorak da je, pored uništenih kuća, još 75 oštećeno jer ljuti Šrilančani nastavljaju da prkose policijskom času širom zemlje u znak protesta protiv, kako kažu, lošeg ponašanja vlade u najgoroj ekonomskoj krizi u zemlji od 1948. godine.
Ministarstvo odbrane je u utorak naredilo vojnicima da pucaju u svakoga ko je zatečen da oštećuje državnu imovinu ili napada službenike, nakon što je u nasilju od ponedeljka poginulo najmanje devet ljudi, navodi CNN; nejasno je da li su svi smrtni slučajevi direktno povezani sa protestima. Više od 200 ljudi je povređeno.
https://twitter.com/GotaGoGamaMedia/status/1524284475227615232?ref_src=twsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1524284475227615232%7Ctwgr%5E%7Ctwcon%5Es1_&ref_url=https%3A%2F%2Fwww.zerohedge.com%2Fmarkets%2Ffood-riots-sri-lanka-turn-deadly-protesters-beat-police-burn-down-politicians-houses
Nacija od 22 miliona stanovnika bori se sa razornom ekonomskom krizom, sa rastućim cenama svakodnevne robe, a već nedeljama postoji široka nestašica struje. Od marta, hiljade antivladinih demonstranata izašlo je na ulice, tražeći da vlada podnese ostavku.
Vojska je morala da spasava odlazećeg premijera zemlje Mahindu Rajapaksu u operaciji pre zore u utorak, nekoliko sati nakon što je podneo ostavku nakon sukoba između pro i antivladinih demonstranata. Vojska je pozvana nakon što su demonstranti dva puta pokušali da probiju privatnu rezidenciju premijera Temple Trees tokom noći, rekao je visoki bezbednosni izvor za CNN.
Rajapaksa je podneo ostavku nakon što je na televizijskim snimcima u ponedeljak prikazano kako pristalice vlade, naoružane motkama, tuku demonstrante na nekoliko lokacija širom prestonice i ruše i pale njihove šatore. Desetine kuća je zapaljeno širom zemlje usred nasilja, prema svedocima sa kojima je CNN razgovarao.
Naoružane trupe bile su raspoređene da rasteraju demonstrante, dok se na video snimcima vidi kako policija ispaljuje suzavac i vodene topove.
Ostaje nejasno da li će policijski čas i premijerova ostavka biti dovoljni da zadrže proteste u sve nestabilnijoj situaciji u zemlji.
Mnogi demonstranti kažu da je njihov krajnji cilj da primoraju predsednika Gotabaju Rajapaksu – premijerovog brata – da se povuče, nešto što on do sada nije pokazao da ima nameru.
Vraćajući se na rastuće cene hrane koje imaju prilično smrtonosni i destabilizujući uticaj na uglavnom siromašne nacije sveta, one koje nemaju mrežu socijalne zaštite, Goldman je nedavno objavio pitanja i odgovore o globalnoj inflaciji, u kojem banka sagledava posledice globalne krize hrane koja se iz dana u dan samo pogoršava. U nastavku navodimo nekoliko delova iz pitanja i odgovora:
P. Koliki je šok za globalne cene hrane?
O: Prilično veliki, ali ne bez presedana, i manji od šoka u odnosu na cene energije.
Američki GSCI indeks poljoprivrede i stočarstva povećao se za 17% tokom prošle godine i za 75% od početka pandemije. Ovi potezi su slični onima iz 2008. i 2012. godine, ali su manje veliki od trenutnog rasta cena energije. Američki GSCI energetski indeks je porastao za 70% tokom prošle godine i za 110% od početka pandemije. Poljoprivredna roba je zabeležila oštrije povećanje cena od stočne robe sa povećanjem GSCI indeksa poljoprivrede od 21% tokom prošle godine i 90% od početka 2020. Cene pšenice su posebno naglo porasle od druge polovine 2020. zbog nepovoljnih vremenskih uslova i većih ulaznih troškova.
P. Kako rat u Ukrajini utiče na globalne cene hrane i kakvi su izgledi?
O. Poremećaji u snabdevanju u vezi sa ratom doprineli su porastu cena pšenice i uljarica. Naši robni stratezi očekuju da će cene pšenice porasti do 15% u narednih nekoliko meseci, uz rizik porasta za sledeću godinu.
Rat u Ukrajini ozbiljno je poremetio isporuke žitarica i uljarica iz regiona. Aktivnost kombinovanog prevoza rasutih tereta u lukama Rusije i Ukrajine opala je za 50% u poređenju sa prosekom 2021. Rat će takođe verovatno umanjiti buduću proizvodnju tako što će prekinuti ukrajinsku prolećnu sadnju kukuruza i suncokreta i žetvu pšenice. Rusija i Ukrajina zajedno čine 13% i 8% globalne proizvodnje pšenice i uljarica, respektivno, pri čemu se zemlje CEEMEA posebno oslanjaju na uvoz hrane iz regiona. Kao rezultat toga, fjučersi na pšenicu i uljarice su porasli za 30% i 25% od intervencije, respektivno, sa već visokih nivoa.
Iako region igra važnu ulogu u globalnoj proizvodnji hrane, udeo Rusije u globalnoj proizvodnji energije je još veći. Ovo pomaže da se objasni zašto su cene energije generalno porasle više zbog intervencije nego cene hrane.
P. Kakav je uticaj viših cena hrane na kupovnu moć potrošača u poređenju sa ekonomijama?
O. Doprinos hrane i pića glavnoj inflaciji CPI u odnosu na prethodnu godinu najveći je u CEEMEA, a zatim sledi Latinska Amerika (2,8pp). Doprinosi su manji u EM Aziji, isključujući Kinu (2,3pp), u DM (0,8pp) i Kinu (-0,5pp).
Doprinos hrane inflaciji veći je u EM nego u DM, iako to nije bez presedana za Latinsku Ameriku i EM Aziju (isključujući Kinu). Iako je manje povišen nego u poređenju sa EM, trenutni doprinos DM u hrani od 0,8pp je najveći zabeležen, i to još od 1996. godine.
Po zemljama, doprinos u hrani je najveći u Turskoj (23pp) i Rusiji (4pp), ali negativan u Kini na -0,5pp. Veoma veliki doprinos Turske odražava oštru depresijaciju valute, oslanjanje na uvoz žitarica, uljarica i ulja iz Rusije i Ukrajine i suše. Veliki doprinos u hrani u Rusiji delimično odražava nedavnu potražnju izazvanu ratom zbog gomilanja nekvarljive hrane. Konačno, deflacija hrane u Kini odražava preveliku ponudu svinja.
P. Koje su ključne implikacije povećane inflacije hrane na finansijska tržišta?
O. Pritisak na povećanje kamatnih stopa EM i negativni efekti na kreditna i devizna tržišta u graničnim ekonomijama koje se suočavaju sa oštrim pogoršanjem uslova trgovine „pretežno za hranu“.
Dalja povećanja cena hrane bi verovatno izvršila pritisak na povećanje na globalne, a posebno na EM stope, imajući u vidu ionako veoma visoke nivoe inflacije, a često i manje dobro ukorenjena inflatorna očekivanja. Uticaj na kamatne stope DM trebalo bi da bude više ograničeno, iako cene hrane takođe utiču na kratkoročna inflaciona očekivanja DM.
Visoka inflacija hrane takođe može imati negativne efekte na kreditna i devizna tržišta u graničnim ekonomijama koje se suočavaju sa oštrim pogoršanjem uslova trgovine. Uslovi trgovine „samo za hranu“ su se pogoršali u oko 80% EM-a ove godine. Koristeći podatke o ovim uslovima trgovine, ponderima CPI za hranu i fiskalnim bilansima, naši EM stratezi zaključuju da su granična tržišta suverenih kredita u Egiptu, Gani, Tunisu i Maroku posebno podložna šokovima inflacije hrane. Rastuća inflacija hrane takođe može doprineti sociopolitičkim nemirima u zemljama sa nižim prihodima, kao što je trenutno slučaj u Šri Lanki.
MARIO ZNA i ŽELJKO INJAC- Pravoslavno PROROČANSTVO- Tehnokratske ideje su osuđene na PROPAST
