NEVEROVATNO VELIKI TROŠKOVI ORGANIZACIJE OLIMPIJSKIH IGARA! JAPAN ĆE IGRE KOŠTATI 28 MILIJARDI DOLARA!
Olimpijske igre 2020. konačno su u toku u Tokiju. Japan je ove nedelje u proseku beležio 3.000 slučajeva dnevno novo-zaraženih, dok je samo 22 posto japanaca potpuno vakcinisano.
UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”
Događaj će se sada održati tako što će biti zatvoren za publiku, što predstavlja gorak udarac kako za javnost, tako i za organizatore nakon masovnog rada i ulaganja.
Prekoračenje troškova postalo je normalno za gradove domaćine i procenjuje se da je odgađanje igara za godinu dana Japan koštalo 2,8 milijardi dolara, od čega je dve trećine plaćeno javnim sredstvima. To je došlo na kraju projekta koji je ionako ozbiljno preteran. Kada je japanskom glavnom gradu dodeljena organizacija Olimpijskih igra 2013. godine, komisija za nadmetanje predvidela je konačni račun od 7,3 milijarde dolara, a on je prerađen na više od 12,6 milijardi u decembru 2019. pre odgađanja. Japanski nacionalni odbor za reviziju kasnije je izvestio da će konačni trošak biti daleko veći, oko 22 milijarde dolara. Finansijske novine Nikkei i Asahi tvrde da će konačni troškovi domaćina Olimpijskih igara zapravo iznositi ogromnih 28 milijardi dolara.
Kao što navodi statističar Niall McCarthy, Tokio je samo najnoviji od niza gradova domaćina koji su naučili surove ekonomske lekcije.
Neki su greške naučili iz prošlosti, a Hamburg je značajan primer koji je na javnom referendumu odbio svoju ponudu za 2015. zbog troškova. Drugi su gradovi naučili da finansijske posledice mogu biti strašne tek nakon završenih Olimpijskih igara. Istraživanje koje su 2016. godine sproveli Univerzitet u Oksfordu i veb stranica Play The Game pokazuju kako su se troškovi u većini gradova smanjivali tokom godina. Značajni primeri uključuju Montreal 1976. godine, gde je u igrama bilo prekoračeno 720 posto, i Barselonu 1992. godine, koja je imala prekoračenje troškova u iznosu od 266 posto.
Poslednjih godina Olimpijske igre 2016. u Riju koštale su nešto manje od 14 milijardi dolara, što je predstavljalo prekoračenje troškova od 352 posto, dok je konačni račun bio nešto manji od 15 milijardi američkih dolara, Olimpijske igre 2012. godine su prešle preko 76 milijardi dolara. Troškovi veštačkog snega takođe su odlika Zimskih olimpijskih igara gde je bilo nekoliko finansijskih katastrofa poput Sočija. Zimske Olimpijske igre 2014. u ruskom gradu koštale su 21,89 milijardi dolara, što je prekoračenje od 289 posto, uglavnom kao rezultat preteranih budžeta.
Nažalost, trajno nasleđe domaćina Olimpijskih igara sada nije ništa drugo do gomila napuštenih i zaraslih mesta u više bivših gradova domaćina. To je i danas slučaj sa prošlim domaćinima ovih igara, mesta poput Sarajeva, Atine, Pekinga i Rija, itd., gde raspadajući stadioni i zaboravljena olimpijska sela služe ne kao ponosni spomenici sportskih dostignuća, već kao mračni simboli katastrofalnih finansijskih loših ulaganja.
