Njujork tajms traži od vlade da počne eutanazija mentalno obolelih građana: „To je naša moralna dužnost“

„Moralna dužnost“ vlade je da eutanazira „beskorisne građane“ društva, kao što su oni koji pate od mentalnih bolesti, navodi se u šokantnom članku New York Times-a.

Priča pod nazivom „Medicinska pomoć u umiranju ne bi trebalo da isključi mentalne bolesti“ koju je napisao kanadski eugeničar Klensi Martin, počinje autorovim opisom njegovih brojnih ličnih pokušaja samoubistva kada je bio maloletan.

„Moj prvi pokušaj da se ubijem bio je kada sam bio dete. Pokušao sam ponovo kao tinejdžer; kao odrasla osoba, više puta sam pokušavao da se ubijem i na različite načine“, kaže on.

„A ipak, kao 55-godišnji belac (član jedne od grupa sa najvećim rizikom od samoubistva u Americi) i srećno oženjen otac petoro dece, zahvalan sam što sam nesposoban da se ubijem“ on dodaje.

Breitbart.com izveštava: Martin, koji radi kao profesor filozofije na Univerzitetu Misuri u Kanzas Sitiju, izrazio je uverenje da se „skoro svako samoubistvo može sprečiti, uključujući i moje, pristupom dobrim bihevioralnim zdravstvenim sistemima“.

„Razgovarao sam sa mnogim, mnogim ljudima ’na ivici‘“, dodao je on.

Kao Kanađanin, Martin primećuje kako odrasle osobe koje ispunjavaju uslove na Velikom belom severu imaju zakonsko pravo da zatraže medicinsku asistenciju pri umiranju (MAID).

On opisuje prihvatanje takvog zakona — koji se „širi“ na mnoge druge zemlje i okruge — kao „moralni napredak“.

„Kada je osoba u nepodnošljivoj fizičkoj agoniji, pati od terminalne bolesti, a smrt je blizu, sigurno je saosećajno pomoći da se prekine bol, ako osoba tako odluči“, piše on.

Zatim ističe trenutnu debatu u Kanadi oko uključivanja u MAID onih koji „žive sa teškom, neizlečivom mentalnom bolešću“ – što je deo zakona koji bi trebalo da stupi na snagu sledeće godine.

Čudno, uprkos tome što Martin priznaje da „mnogi ljudi koji žele da okončaju svoje živote zbog intenzivne duševne patnje kasnije budu zahvalni na svojim životima kada prođe trenutak ili pokušaj samoubistva“, on i dalje podržava asistirano samoubistvo za one koji pate od mentalne bolesti.

„Moglo bi se očekivati da se kao neko ko je više puta pokušavao samoubistvo, a ipak je srećan što je živ, protivim eutanaziji na psihijatrijskim osnovama“, piše on. „Ali verujem da ljudi moraju da imaju ovo pravo zbog moje bliskosti sa samoubistvom“.

👉 KRENULA je legalizacija pedofilije! “Aktivisti” otkrili novu pedofilsku zastavu https://t.co/olPSMNHOcd

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) April 30, 2023

Iako zahteve za eutanaziju na psihijatrijskim osnovama treba tretirati sa „posebnom pažnjom“ zbog naše neizvesnosti oko psihičke patnje, Martin insistira da je nedostatak jasnoće „u stvari razlog da se podrži razborita politika asistiranog samoubistva za barem neke psihijatrijske slučajeve”.

„Kada ljudi očajnički traže oslobađanje od muke koju ne razumemo dovoljno dobro da bismo je efikasno lečili, dajući im za pravo i stručnu medicinsku pomoć da okončaju tu bedu je briga za njih“, piše on.

On takođe napominje da je teška depresija „jedna od psihijatrijskih dijagnoza najčešćih kod suicidalnih ljudi, a otprilike dve trećine ljudi koji umru samoubistvom su depresivni u trenutku smrti“.

Martin sugeriše da bi umešanost osobe koja je sklona samoubistvu u bihejvioralnom zdravstvenom okruženju koje nudi raznovrsnu pomoć „moglo da dovede do preispitivanja želje za smrću“.

„Prekidajući ili komplikujući uobičajene obrasce hroničnih samoubilačkih ideja, izgledi za olakšanje kroz MAID bi, paradoksalno, mogli da olakšaju potrebu za okončanjem sopstvenog života“, piše on, dodajući da dok se prijava razmatra, neko može imati koristi od „tretmana i refleksije“.

Pored toga, tvrdi on, „saznanje da postoji izlaz može ublažiti zastrašujuću klaustrofobiju tako uobičajenu za osobe sklone samoubistvu poput mene i uopšte za ljude koji pate od akutne patnje.

Prema Martinu, kada se ljudima da pravo na samoubistvo uz pomoć lekara, „mogu se odlučiti da to ne iskoriste“.

„Ljudima treba dati pravo na ovu pomoć“, tvrdi on. „Iz toga ne sledi da će oni iskoristiti to pravo“.

„Ako smo voljni da pomognemo ljudima da okončaju svoju fizičku patnju pomažući njihovoj smrti, možemo li im mirne savesti uskratiti tu pomoć za njihovu mentalnu patnju?“ on pita.

Pozivajući na „mudre propise“, „stručne savete“ i „najbolje“ medicinske informacije, Martin priznaje da je potreban oprez.

“Suicidal people suffering from psychological torture should have the right to consult a medical expert about medical assistance in taking their own lives,” writes Clancy Martin, “and be given that assistance if their need is justified.” https://t.co/V0aE2e5U60

— New York Times Opinion (@nytopinion) April 21, 2023

„Mora li Kanada i druge zemlje sa sličnim politikama koje dozvoljavaju MAID na psihijatrijskoj osnovi, poput Belgije i Holandije, da nastave rad sa najvećom pažnjom, uz savete odgovarajućih stručnjaka za zdravlje i etiku? Naravno“, piše on.

„Da li treba da budemo posebno oprezni kada su u pitanju slučajevi koji uključuju bilo koga o čijem informisanom pristanku imamo zabrinutost, kao što su maloletnici ili invalidi? Naravno“, dodaje on. „Ali ovako mora da se odvija svaka prosvetljena zdravstvena politika“.

Autor zaključuje zahtevajući da se onima koji pate od psihičke torture da „pravo da se konsultuju sa medicinskim stručnjakom o medicinskoj pomoći u oduzimanju života i da im se ta pomoć pruži ako je njihova potreba opravdana“, dodajući da pojedinci koji pokušavaju da okončaju život samostalno, da je to „mnogo gore, i dešava se svaki dan”.

Kao odgovor, mnogi su izrazili ogorčenje zbog „nezavisnog“ eseja.

„Čućemo ovakve priče sve više i više i važno je da se ne navikavamo na to“, napisala je urednica Bria Sandford. „To je zlo, čak i ako se misli da je dobrota“.

„Potpuno neobičan članak“, napisao je jedan korisnik Tvitera.

„Samo sačekajte dok ne pređu sa ‘pomozimo ljudima sa mentalnim bolestima da završe svoje živote’, što je užasno samo po sebi, do ‘možda bismo samo trebali eutanazirati ljude sa mentalnim bolestima, koje sada široko definišemo kao sve koji nisu cis i strejt“, napisao je drugi korisnik.

„Godina je 2023. i evo nekoga u Njujork tajmsu koji kaže da ljudi koji pate od lošeg mentalnog zdravlja treba da imaju pristup eutanaziji“, napisao je drugi korisnik Tvitera.

„Da li su ljudi sišli s’uma? Trebalo bi da pomognemo u lečenju ljudi sa mentalnim bolestima kako bi postali zdravi“, dodao je korisnik.

„Tako je zastrašujuće čitati ovo u Tajmsu. Martin se ne bavi mnogim izveštajima da su uskraćivanje medicinske nege i loš tretman u Kanadi doveli do toga da su ljudi podvrgnuti eutanaziji“, napisao je jedan korisnik.

„A da se zalažete za bolji tretman, umesto da ubijate pacijente?“ upitao je korisnik.

„NYT Liberalizam: Molimo vas da umrete umesto da mi plaćamo za vaše mentalno zdravlje” napisao je još jedan.

Nakon legalizacije asistiranog samoubistva 2016. godine, Kanada je postala jedna od samo sedam zemalja koje dozvoljavaju medicinskim radnicima da daju smrtonosne lekove pacijentima i jedina je zemlja koja medicinskim sestrama dozvoljava da ubijaju svoje pacijente.

Iako je eutanazija u početku bila ograničena na pacijente starije od 18 godina koji pate od terminalne bolesti, standardi su se sve više popuštali svake godine.

U dokumentu za lekare koji je izradilo Kanadsko udruženje procenjivača i pružalaca usluga koji je privukao pažnju javnosti prošle godine, sugeriše se da su lekari u obavezi da pokrenu temu eutanazije pre nego što to urade njihovi pacijenti ako pacijent ispunjava uslove i ako je „medicinski relevantan“.

Kanadski verski lideri su izrazili rastuću zabrinutost zbog nadolazeće aktivacije novih politika koje bi omogućile da oni koji pate od mentalnih bolesti budu eutanazirani značajnom brzinom – samo 90 dana nakon što su dva lekara odobrila zahtev za asistirano samoubistvo.

U novembru, vodeći kanadski modni trgovac La Maison Simons pokrenuo je reklamnu kampanju pod nazivom „Sve je lepota“ koja je optužena za „promovisanje“ i „romantizaciju“ asistiranog samoubistva.

U približno trominutnom snimku, sada preminula smrtno bolesna žena u 30-im godinama po imenu Dženifer opisuje kako se suočava sa izborom da okonča svoj život dok gleda „lepotu“ svuda okolo, dok predstavlja eutanaziju kao „prelep izlaz.”

Nulta Tačka/BreitbartNews