NOVA AGENDA: Od pandemije do klimatskih promena
Nismo ni zamišljali početkom 2020. kakav će potres doživeti svet. Možda je to previše blag termin, podrazumeva nešto naglo i kratkotrajno, a mi smo dobili sasvim nešto drugo. Dobili smo globalnu pandemiju koja je promenila živote svih nas i koja traje već dve godine. Najviše smo osetili uticaj na slobode za koje smo mislili da su čoveku zagarantovane, a neke od teških posledica na ekonomskom planu tek slede. A sledi i nova agenda, klimatske promene.
O pandemiji smo zaista dosta pisali i objavili smo mnogo naučnih radova koji ruše priču glavnog narativa, ali te studije mejnstrim mediji i krizni štabovi širom sveta ne uzimaju u obzir. Govore nam da pratimo nauku, a oni ignorišu nauku. U naučnoj zajednici postoji i dilema da li je trebalo da bude proglašena pandemija gde je smrtnost od bolesti ispod 1%. Prema standardima i definiciji SZO-a bi to bila epidemija, ali samo do pre nekoliko godina kada su promenili definiciju pandemije.
Prošle godine CDC je promenio definiciju imunizacije, odnosno efekat koji bi vakcina trebalo da ima jer su mnogi skrenuli pažnju na to da se vakcine ne uklapaju u definiciju imunizacije pa ne bi trebalo ni da se zovu vakcine. Ali to je rešeno vrlo elegantno promenom deficije, jer ako se nešto ne uklapa u standard, treba promeniti standard. Problem rešen.
Većina ljudi ne ulazi u detalje, neki su nezainteresovani, neki nemaju vremena jer imaju dva posla, porodicu… ali veruju autoritetima i nažalost velikim medijskim kućama koje svake godine postaju sve gore. Svedoci smo odavno da je politika ušla u sve sfere života. Pa i u nauku. Najveći budžet na svetu za dodeljivanje sredstava za naučne studije ima Faučijev NIAID koji ima budžet od 6 milijardi dolara. Ako neki naučnik želi da sprovede istraživanje koje je suprotno narativu, a traži sredstva od NIAID-a, šta mislite, da li će ih dobiti? Tako smo dobili i mejnstrim naučnike.
Kako se narativ oko kovid histerije privodi kraju i sve više zemalja ukida drakonske mere, dolazi nam nova agenda. Agenda klimatskih promena, emisije CO₂, koja će direktno da utiče na naš kvalitet življenja, na dodatne takse koje ćemo plaćati vladarima, kao i na našu ishranu.
Mi takve takse već indirektno plaćamo. Plaćaju ih naše države. Postoji globalno tržište za trgovanje dozvolama za ugljen-dioksid koje je prošle godine dostiglo vrednost 760 milijardi evra. Najuređenije tržište ugljenika na svetu ima sistem Evropske Unije za trgovinu emisijama štetnih gasova EU ETS, koje postoji od 2005. godine.
U EU ETS sistemu trguje se dozvolama za ugljen-dioksid gde je prošlogodišnja cena dostigla rekord od 80 evra po toni. Pošto je plan EU da smanji emisije štetnih gasova za 55% do 2030. godine, dozvole će biti sve skuplje. Termoelektrane na ugalj moraju da izdvoje velika sredstva za dozvole.
Oni su uveli standard odnosno ograničenje na količinu CO₂ koju zemlje ili kompanije mogu da emituju, a ako prekorače utvrđenu granicu mogu da kupuju dozvole od drugih.
Prema klimatskom protokolu iz Kjota, svaka zemlja ima određen broj sertifikata koji je ovlašćuju da u atmosferu emituje određenu količinu CO₂. Zemlje koje imaju manju emisiju CO₂ od dozvoljene mogu da prodaju svoje sertifikate zemljama koje prelaze tu granicu. U okviru EU trgovina sertifikatima se ne odvija između država-članica, već između samih firmi.
Do kraja 2022. godine postoje i besplatni sertifikati za 37% firmi jer firme ne bi izdržale tako velike namete. Da bi firme zaobišle tako visoke takse počeo je uvoz iz zemalja gde emisije CO₂ nisu regulisane, ali je EU uvela dodatne carine na takvu robu. Radi se na postepenom ukidanju besplatnih sertifikata, a puna naplata bi trebalo da počne 2023. godine.
Možete zamisliti kakav će to uticaj imati na kompanije, koje dodatne troškove će imati i koliko njih će moći da opstane na tržištu uz takve namete. Ali verovatno ni to neće biti dovoljno. Oni će želeti da svako domaćinstvo plaća taksu. Pošto su nas već „navikli“ na COVID sertifikate, možda ćemo imati CO₂ kreditne kartice, odnosno koliko CO₂ smemo da trošimo na mesečnom nivou.
Kako će to oni meriti…pređenim kilometrima, koliko često putujemo avionom…ali kada potrošimo kredit možemo dokupiti od onog ko nije potrošio svoju mesečnu kvotu. Što znači da će i dalje živeti normalno oni koji imaju novca, ali moraće to dodatno da plate.
Da li nam takvu budućnost planiraju i da li ćemo pristati na to?
Ljudi pristaju na ekstremne mere iz straha, zbog zdravlja, ako je nešto za opšte dobro odnosno ako nas ubede u to. To smo videli u protekle dve godine. Da li će nas ubediti da je redukcija CO₂ u našem interesu i da za to moramo da platimo i ograničimo naše kretanje i normalan život. Mediji su vrlo moćno oružje.
Šta sa druge strane nauka kaže po tom pitanju. Mišljenja su podeljena. Dok jedni pričaju stalno o efektima staklene bašte, globalnom otopljavanju, pa sada o klimatskim promenama, drugi naučnici govore o redovnim ciklusima promene klime. Neki predviđaju da nam dolazi i mini ledeno doba ili globalno hlađenje.
Milutin Milanković je opisao cikluse koji utiču na kolektivne efekte promena kretanja Zemlje odnosno na klimu tokom hiljada godina. Tokom 1920-ih, on je pretpostavio da su varijacije u ekscentricitetu, aksijalnom nagibu i precesiji dovele do cikličnih varijacija u sunčevom zračenju koje je stizalo do Zemlje, i da je ovaj orbitalni nagib zemljine ose snažno uticao na Zemljine klimatske obrasce.
Jedan deo naučnika misli da čovek ne može značajno da utiče na promenu klime, i da su to samo ciklusi koji se smenjuju nakon određenih perioda. Da li mi možemo da utičemo na klimu i da li to neko od nas pokušava? Izgleda da je odgovor DA. Amerika je registrovala patent 26. marta 1991. godine za smanjenje globalnog otopljavanja putem izbacivanja određenih materija iz aviona da bi smanjili intenzitet sunčevog zračenja. Patent možete videti ovde.
Naučnik i univerzitetski profesor Dr Ilya Sandra Perlingieri je skrenula pažnju javnosti na tu temu i objavila je knjigu „Napad na naše zdravlje. Bolesti životne sredine i zagađenje aerosolima: razumevanje ideje”. Deo njenih izjava možete videti u videu ispod.
evo prevod pic.twitter.com/XcBZYbgi4x
— nikola 2 (@Dejanimi2) January 31, 2022
Ovom temom se bavio i Mašinski Fakultet u Beogradu. Citiraću uvod za predstavljanje knjige “Da li su neuobičajene klimatske promene, kojih ni Srbija nije pošteđena, posledica prirodnih uzroka ili pokušaji ljudi da utiču na klimu? Da li je razvoj savremenih tehnologija namenjen dobrobiti civilizacije ili je sredstvo za uspostavljanje globalne dominacije? Ovo su samo neka od pitanja kojima se bavi knjiga „Hemijski tragovi, HAARP i potpuna dominacija na planeti Zemlji“, američke autorke Elane Friland, čije je srpsko izdanje u utorak predstavljeno na Mašinskom fakultetu u Beogradu”. Više o ovome možete pročitati na sajtu mašinskog fakulteta.
Jedan od najnovijih izuma je kako ukloniti CO₂ iz atmosfere na veštački način. Napravili su veštačko drveće koje bi trebalo da absorbuje CO₂. I od toga se pravi veliki posao sa velikom zaradom. Naše šume apsorbuju velike količine CO₂, ali naravno ne rade samo to, ima mnogo drugih koristi, jedna od njih je svakako proizvodnja kiseonika. Ali svetski ekolozi nam izgleda poručuju zašto bi pošumljavali i sadili drveće gde god možemo kada naše vlade od neke korporacije mogu da kupuju veštačko drveće. Zaista sjajno rešenje.
NOVO NORMALNO U SKLOPU KLIMATSKE HISTERIJE! VEŠTAČKA STABLA USKORO U VAŠOJ ULICI
Sada su mnogi postali svesni da je eksperimentisanje nad narodom dozvoljeno. U pandemiji smo videli da se svetskoj populaciji mogu davati eksperimentalne vakcine čije se kliničko ispitivanje završava tek 2023. godine. To je svako od primalaca dobijao na sopstvenu odgovornost, svojeručnim potpisom. Eksperimentisanje sa uticajem na klimu se dešava već decenijama, ali nas oko toga niko ništa i ne pita. To nije čak ni na sopstvenu odgovornost. Može se doći do nekih informacija u tom pogledu ali samo temeljnim istraživanjem. Šta nam rade sa hranom, to je duga priča, i o toj temi ćemo dosta govoriti u narednom periodu. „Zelena agenda“ i prelazak na sintetičku hranu i ishranu insektima su sledeći projekti, uz sve veću kontrolu ljudi i transhumanizam.
Nulta Tačka/Milena Stojaković