Nova studija se bavi cenzurom tokom Covid ere
Nova naučna studija objavljena u sociološkom časopisu Minerva opisuje kako su medicinski stručnjaci sa stavovima koji su u suprotnosti sa glavnim narativom o COVID-19 bili cenzurisani i potisnuti. Studija pod nazivom „Cenzura i suzbijanje heterodoksije Covid-19“ takođe pokriva kako su se medicinski radnici suprotstavili cenzuri.
Studiju je koautor grupe naučnika iz Australije i Izraela i Yaffa Shir-Raz sa Univerziteta u Haifi, koji su objavili video snimak internog sastanka u ministarstvu zdravlja u Izraelu o tome kako su neki nalazi o relativnom retkim neželjenim efektima vakcine Pfizer skriveni.
Na Substack-u, Josh Guetzkov sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, jedan od autora studije, objasnio je kako je studija sprovedena. Studija je „zasnovana na dubinskim intervjuima sa naučnicima i lekarima širom sveta koji su se suočili sa cenzurom i potiskivanjem zbog svojih stavova o COVID-19“.
Rekao je da bi naučnici i doktori mogli biti poznati njegovoj publici, ali su svi intervjuisani ostali anonimni u izveštaju. On je nastavio i kaže da je „trenutna oštra realnost cenzure i potiskivanja takođe nesumnjivo poznata većini ljudi koji ovo čitaju, da će to biti vest za mnoge van naših krugova“. Stoga su „osećali da bi bilo korisno da se to dokumentuje i diskutuje u recenziranoj akademskoj literaturi“.
Sažetak izveštaja navodi da je „pojava COVID-19… dovela do brojnih kontroverzi oko znanja i politike u vezi sa COVID-om“ i „opažene pretnje lekarima i naučnicima koji osporavaju zvanični stav vladinih i međuvladinih zdravstvenih vlasti“.
Pristalice „zvanične pozicije“ su odgovorile su tako što su „cenzurisali one koji promovišu različita mišljenja“.
Istraživači su otkrili da su mediji i Big Tech imali centralnu ulogu u „pokušaju da se uguši debata o politici i merama COVID-19“. Nakon toga je usledila „široko rasprostranjena upotreba“ cenzure i „taktike suzbijanja koje su narušile reputaciju i karijere usled neslaganja lekara i naučnika, bez obzira na njihov akademski ili medicinski status i bez obzira na njihov status pre nego što su izrazili suprotan stav“.
Taktike cenzure i suzbijanja koje su ispitanici studije opisali su uključivale „isključivanje, pogrdno etiketiranje, neprijateljske komentare i preteće izjave medija, kako mejnstrim tako i društvenih; otpuštanje od strane poslodavaca; zvanični upiti; oduzimanje medicinskih dozvola; tužbe; i povlačenje naučnih radova nakon objavljivanja”.
U izveštaju se navodi da su „mejnstrim mediji, koji su ih do tada doživljavali kao poželjne intervjuisane, prestali da ih intervjuišu i da prihvataju njihove stavove”.
Druga taktika suzbijanja bila je zvanična istraga, uključujući pretnje oduzimanja dozvole, tužbe, pa čak i policijske pretrese u privatnim zdravstvenim centrima.
Drugima je njihove istraživačke radove „časopis [koji ga je prvobitno objavio] povukao nakon objavljivanja“, dok su mnogi drugi njihovi dostavljeni radovi „odbijani iz časopisa (često više puta) bez recenzije kolega“ ili sa procesom objavljivanja koji je trajao duže nego obično.
Ispitanici studije rekli su da su „šokirani i iznenađeni“, ali nisu odustajali. Cenzura ih je učinila „još odlučnijim i sa više želje da razotkriju informacije koje su bile cenzurisane“.
