Sve vesti Svet

NOVI IZVEŠTAJ UN-a o klimatskim katastrofama najavljuje depopulaciju, masovnu kontrolu i nove zabrane KAO REŠENJE!

NOVI IZVEŠTAJ UN-a o klimatskim katastrofama najavljuje depopulaciju, masovnu kontrolu i nove zabrane KAO REŠENJE!

Suše su se povećale za 29 posto u razdoblju od jedne generacije, navodi se u novom globalističkom dokumentu koji su Ujedinjene nacije objavile u sredu, u kojem se navodi da se problem ubrzano razvija.

Objavljen da se poklopi sa 15. godišnjom Konferencijom strana koju održava Konvencija UN-a za borbu protiv dezertifikacije, izveštaj „ Suša u brojkama 2022. “ otkriva da suše čine samo 15% prirodnih katastrofa, ali čine 45% smrtnih slučajeva povezanih s katastrofama, zajedno sa enciklopediju drugih uznemirujućih statistika.

Ujedinjene Nacije ovim nastavljaju sa Agendom kontrole i depopulacije.

Od 1998. do 2017. godine suše su navodno koštale svet 124 milijarde dolara, navodi se u izveštaju. One su takođe odnijele oko 650.000 života između 1970. i 2019. godine, a izveštaj upozorava da više od 2,3 milijarde ljudi trenutno živi u uslovima nesigurnosti vode, uključujući 160 miliona dece. Samo u SAD-u, ekonomski gubici uzrokovani sušom iznosili su 249 milijardi dolara od 1980. godine.

Pogoršanje uslova suše dovešće više od 700 miliona ljudi u opasnost da postanu klimatske izbeglice do 2030. ako se nešto ne preduzme na rešavanju ovog problema, upozorava se u ovom izveštaju. Do 2040. četvrtina svetske dece živeće na mestima sa “ ekstremnim ” nedostatkom vode, a do 2050. godine više od tri četvrtine stanovništva moglo bi biti pogođeno na sličan način. Dok 3,6 milijardi ljudi trenutno živi u područjima gde voda nedostaje barem jedan mesec u godini, ta bi brojka mogla porasti na 4,8 milijardi ili čak 5,7 milijardi do sredine veka nastavlja se dalje u histeričnom izveštaju UN-a.

MARIO ZNA i dr ALEKSANDAR LJUBIĆ- Da li mislite da su novi slučajevi HIV-a i HEPATITISA slučajnost?

Sveukupno, pogoršanje uslova suše u kombinaciji s propadanjem useva, porastom nivoa mora i prenaseljenošću moglo bi naterati čak 216 miliona ljudi da napusti svoje domove, prema izveštaju – pogoršavajući postojeće izbegličke krize i postavljajući iznenađenja za vlade nespremne za takve katastrofe.

Što se tiče rešenja, izvršni sekretar Konvencije UN-a za borbu protiv dezertifikacije Ibrahim Thiaw usmerio je svoje napore na restauraciju zemljišta, sugerišući da vlade grade pejzaže koji mogu „ imitirati prirodu “ sa „ funkcionalnim ekološkim sistemima “. On navodi primer Nigera, gde su farmeri obnovili agrošumarske sisteme na 12 miliona jutara zemlje u protekle dve decenije, kao priču o uspehu na koji se treba ugledati.

Afrika pati više od bilo kojeg drugog kontinenta od posledica suše, pri čemu su UN zabeležile oko 300 kritičnih događaja suše tokom prošlog veka– skoro polovinu (44%) ukupnog globalnog. Međutim, s obzirom na svoju veću populaciju, Azija je kontinent sa najvećim brojem ljudi koji su najugroženiji od suše. Osim toga, veruje se da su teške suše u Australiji poslednjih godina uzrokovale ” mega požare ” koji su prethodili histeriji Covid-a 19 na kontinentu od 2019. do 2020. godine, ubivši ili raselivši tri milijarde životinja. Čak i Evropa pati u sve većoj meri od poljoprivrednih gubitaka povezanih sa sušom, kao i Severna Amerika, dok se očekuje da će južnoamerička amazonska prašuma izgubiti 16% svoje preostale mase do 2050. ako se obrasci ponašanja ne promene.

Thiaw je pozvao na promenu pristupa UN-a sa reagovanja na krize najpre na njihovo predviđanje, izračunavanje rizika i delovanje u skladu s tim pre nego što situacija postane neodrživa. Za to će, kako kaže, biti potrebni efikasni sistemi ranog upozoravanja, dovoljna sredstva i politička volja da se posao završi – nije mali zahtev od organizacije sa 196 država članica.

Bez obzira na to kako se čovečanstvo nosi s problemom, svet se suočava s „ uzlaznom putanjom u trajanju suša i ozbiljnosti uticaja “, piše on, „ ne samo što utiče na ljudska društva već i na ekološke sisteme na kojima je opstanak čitavog života zavisi, uključujući i onu naše vrste .”

Ostala takozvana rešenja predložena u izveštaju uključuju uobičajene ciljeve UN-a kao što su smanjenje potrošnje mesa i korišćenja zemljišta, povećanje nadzora prirode i ljudskih aktivnosti kako bi se stvorili “ sistemi ranog upozorenja ”, primena umjetne inteligencije za procenu i upravljanje problemima, proglašavanje velikih površina zemlje izvan -ograničenja ljudske upotrebe, korišćenje narativa za izazivanje željenog društvenog ponašanja i izgradnja nadnacionalnih kontrolnih sistema kao krajnje trke oko nekooperativne lokalne politike, slično kao što su UN tražile u pogledu klimatskih promena.

Samo pričanje o sušama može imati efekta, pokazala je jedna studija slučaja iz 2017. – umetanje 100 priča o suši u ciklus vesti tokom dva meseca dovelo je do smanjenja između 11 i 18% upotrebe vode u domaćinstvima u Kaliforniji. Konačno, organizacija se nada da će do 2030. obnoviti milijardu hektara „ degradiranog “ zemljišta i preventivno se pozabaviti „ eskalirajućim sušama, peščanim olujama, šumskim požarima i drugim rizicima od navodne katastrofe.

NultaTačka