Novi naučni pregled pokazuje kako svakodnevni predmeti oštećuju ljudska tela mikroplastikom
Poslednjih godina mnogi ljudi izbegavaju plastične flaše za vodu zbog rizika od kontaminacije mikroplastikom, ali novi naučni pregled pokazuje koliko različitih izvora ovih opasnih fragmenata postoji u našem svakodnevnom životu – ponekad na veoma iznenađujuće načine.
Mikroplastika su čvrste čestice plastike koje su manje od 5 milimetara, a obično potiču od veće plastike koja se raspada. Sa njima dolazimo u kontakt na brojne načine, od hrane i pakovanja hrane do tepiha i odeće.
Brza moda, koja je postala veoma popularna zahvaljujući niskoj ceni, jedan je od krivaca jer koristi materijale na bazi plastike kao što su poliester, spandeks i najlon. Posteljina, tepisi i zavese takođe izbacuju mikroplastiku – da ne spominjemo toksične hemikalije – u vazduhu u našim domovima, a mi ih udišemo. Oni takođe oslobađaju mikroplastiku u vodene tokove nakon pranja. Jedna studija je otkrila da je više od 90% mikroplastike pronađene u zatvorenom prostoru sastavljeno od poliestera i veštačkih vlakana, od kojih su oba izvedena od plastike.
Koliko smo svemu ovome izloženi? Stručnjak za toksine dr Pol Sevidž rekao je za Epoh tajms: „Osoba bi svake nedelje mogla da pojede ekvivalent plastične kreditne kartice samo kroz hranu. Jednom kada se progutaju, ove čestice se mogu razgraditi u nanoplastiku dovoljno malu da ometa ćelijsku DNK, što potencijalno dovodi do genetskog oštećenja i hroničnih zdravstvenih problema.
To je zastrašujuća pomisao, i postaje sve teže kontrolisati našu izloženost u vreme kada se između 10 i 40 miliona tona mikroplastike ispušta u naše okruženje svake godine – količina za koju stručnjaci očekuju da će se udvostručiti do 2040. ako se trenutni trendovi ne promene.
Covid-19 je bio 34. TERORISTIČKI NAPAD od 1970. koji je uključivao BIOLOŠKE AGENSE sa ciljem stvaranja panike, masovnih žrtava i ekonomske krize https://t.co/V0KAEC4u6M
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 25, 2024
Čak i kada bismo sada uspeli da obuzdamo sve emisije mikroplastike, postojeći plastični ostaci bi se i dalje razlagali na manje čestice i povećavali našu izloženost.
Šta nam radi mikroplastika?
Postoji nekoliko načina na koje mikroplastika može da uđe u naša tela, a jedan od najtežih za kontrolu je mikroplastika koju udišemo u vazduhu. Takođe se mogu apsorbovati kroz kontakt sa našom kožom. Drugi veliki izvor je oralno gutanje, kao što je konzumiranje hrane ili pića koja su kontaminirana mikroplastikom. Mogu se naći u svemu, od konzerviranih proizvoda i bezalkoholnih pića do soli i šećera; takođe se nalaze u ribi i škampima. Čak i bebe izlažemo ovim toksinima u tako delikatnom periodu njihovog razvoja preko majčinog mleka i formule za bebe.
Istraživači su pokazali brojne načine na koje štete našem zdravlju. Veruje se da mogu zaobići krvno-moždanu barijeru i ući u naš mozak kroz nosni prolaz; jedna studija iz 2024. otkrila je da ljudski mozak sadrži veće koncentracije mikroplastike nego uzorci jetre i bubrega.
Oni takođe ulaze u naš krvotok, a posebno se polietilen redovno nalazi u uzorcima krvi. Ova popularna plastika se koristi za sve, od nameštaja do odeće.
Naučnici su pronašli mikroplastiku u plućima 11 od 13 ljudi koje su proučavali, dok je druga studija pronašla 21 različitu vrstu mikroplastike u uzorcima pljuvačke uzetim od ljudi sa respiratornim oboljenjima. Takođe su pronađeni u debelom crevu, jetri, fecesu i posteljici.
Još uvek ne znamo tačno šta ona dugoročno čini našim telima, ali znamo da je ne možemo efikasno eliminisati. Sadrži hemikalije koje remete naše hormone i metabolizam, a mogu poslužiti i kao vektori koji prenose bakterije i viruse u naše telo. Mogu izazvati upalu i oksidativni stres koji može dovesti do alergija, raka, ćelijske smrti i oštećenja DNK, a povezuju se i sa brojnim drugim bolestima.
Nažalost, ne možemo mnogo da uradimo u vezi sa toksinima koji su već prisutni u našim domovima. Međutim, uzimajući u obzir plastiku koju koristite svaki dan i pronalaženje zamene, možete smanjiti vašu izloženost. Na primer, možete izbegavati poliester, plastične igračke, plastiku za jednokratnu upotrebu i recikliranu plastiku. Kada saznate odakle dolazi vaša izloženost plastici, možete napraviti neke promene da biste pokušali da je ograničite.
