Poslednjih godina mnogi ljudi izbegavaju plastične flaše za vodu zbog rizika od kontaminacije mikroplastikom, ali novi naučni pregled pokazuje koliko različitih izvora ovih opasnih fragmenata postoji u našem svakodnevnom životu – ponekad na veoma iznenađujuće načine.
Mikroplastika su čvrste čestice plastike koje su manje od 5 milimetara, a obično potiču od veće plastike koja se raspada. Sa njima dolazimo u kontakt na brojne načine, od hrane i pakovanja hrane do tepiha i odeće.
Brza moda, koja je postala veoma popularna zahvaljujući niskoj ceni, jedan je od krivaca jer koristi materijale na bazi plastike kao što su poliester, spandeks i najlon. Posteljina, tepisi i zavese takođe izbacuju mikroplastiku – da ne spominjemo toksične hemikalije – u vazduhu u našim domovima, a mi ih udišemo. Oni takođe oslobađaju mikroplastiku u vodene tokove nakon pranja. Jedna studija je otkrila da je više od 90% mikroplastike pronađene u zatvorenom prostoru sastavljeno od poliestera i veštačkih vlakana, od kojih su oba izvedena od plastike.
Koliko smo svemu ovome izloženi? Stručnjak za toksine dr Pol Sevidž rekao je za Epoh tajms: „Osoba bi svake nedelje mogla da pojede ekvivalent plastične kreditne kartice samo kroz hranu. Jednom kada se progutaju, ove čestice se mogu razgraditi u nanoplastiku dovoljno malu da ometa ćelijsku DNK, što potencijalno dovodi do genetskog oštećenja i hroničnih zdravstvenih problema.
To je zastrašujuća pomisao, i postaje sve teže kontrolisati našu izloženost u vreme kada se između 10 i 40 miliona tona mikroplastike ispušta u naše okruženje svake godine – količina za koju stručnjaci očekuju da će se udvostručiti do 2040. ako se trenutni trendovi ne promene.
Covid-19 je bio 34. TERORISTIČKI NAPAD od 1970. koji je uključivao BIOLOŠKE AGENSE sa ciljem stvaranja panike, masovnih žrtava i ekonomske krize https://t.co/V0KAEC4u6M
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 25, 2024
Čak i kada bismo sada uspeli da obuzdamo sve emisije mikroplastike, postojeći plastični ostaci bi se i dalje razlagali na manje čestice i povećavali našu izloženost.
Šta nam radi mikroplastika?
Postoji nekoliko načina na koje mikroplastika može da uđe u naša tela, a jedan od najtežih za kontrolu je mikroplastika koju udišemo u vazduhu. Takođe se mogu apsorbovati kroz kontakt sa našom kožom. Drugi veliki izvor je oralno gutanje, kao što je konzumiranje hrane ili pića koja su kontaminirana mikroplastikom. Mogu se naći u svemu, od konzerviranih proizvoda i bezalkoholnih pića do soli i šećera; takođe se nalaze u ribi i škampima. Čak i bebe izlažemo ovim toksinima u tako delikatnom periodu njihovog razvoja preko majčinog mleka i formule za bebe.
Istraživači su pokazali brojne načine na koje štete našem zdravlju. Veruje se da mogu zaobići krvno-moždanu barijeru i ući u naš mozak kroz nosni prolaz; jedna studija iz 2024. otkrila je da ljudski mozak sadrži veće koncentracije mikroplastike nego uzorci jetre i bubrega.
Oni takođe ulaze u naš krvotok, a posebno se polietilen redovno nalazi u uzorcima krvi. Ova popularna plastika se koristi za sve, od nameštaja do odeće.
Naučnici su pronašli mikroplastiku u plućima 11 od 13 ljudi koje su proučavali, dok je druga studija pronašla 21 različitu vrstu mikroplastike u uzorcima pljuvačke uzetim od ljudi sa respiratornim oboljenjima. Takođe su pronađeni u debelom crevu, jetri, fecesu i posteljici.
Još uvek ne znamo tačno šta ona dugoročno čini našim telima, ali znamo da je ne možemo efikasno eliminisati. Sadrži hemikalije koje remete naše hormone i metabolizam, a mogu poslužiti i kao vektori koji prenose bakterije i viruse u naše telo. Mogu izazvati upalu i oksidativni stres koji može dovesti do alergija, raka, ćelijske smrti i oštećenja DNK, a povezuju se i sa brojnim drugim bolestima.
Nažalost, ne možemo mnogo da uradimo u vezi sa toksinima koji su već prisutni u našim domovima. Međutim, uzimajući u obzir plastiku koju koristite svaki dan i pronalaženje zamene, možete smanjiti vašu izloženost. Na primer, možete izbegavati poliester, plastične igračke, plastiku za jednokratnu upotrebu i recikliranu plastiku. Kada saznate odakle dolazi vaša izloženost plastici, možete napraviti neke promene da biste pokušali da je ograničite.
