Sve vesti Svet

NOVI ZELAND POSTAO PRVA DRŽAVA NA SVETU KOJA JE USVOJILA ZAKON O KLIMATSKIM PROMENAMA

Novi Zeland postao je prva država na svetu koja je donela zakon kojim se osigurava da finansijske organizacije otkrivaju i reaguju na rizike vezane za klimu, objavila je vlada u četvrtak.

Predlog zakona o amandmanima za finansijski sektor (obelodanjivanja o klimi i druga pitanja) usvojen je u trećem čitanju sa ciljem da podstakne težnju Novog Zelanda ka neutralnosti ugljenika do 2050. godine.

U saopštenju, ministar trgovine i potrošnje David Clark i ministar za klimatske promene James Shaw rekli su da je predlog zakona jedna od nekoliko radnji koje vlada Novog Zelanda preduzima kako bi ispunila svoje međunarodne obaveze u postizanju cilja neutralnosti ugljenika kako to zahteva Zakon o odgovoru na klimatske promene iz 2002. godine.

Climate Change Minister and Green co-leader James Shaw speaks at a press conference announcing the government's reforms to clean up waterways, in Wellington, New Zealand, on May 28, 2020. (Kevin Stent - Pool/Getty Images)

Ministar klimatskih promena i ko-lider Zelenih James Shaw govori na konferenciji za novinare najavljujući vladine reforme za čišćenje vodnih puteva, u Velingtonu, Novi Zeland, 28. maja 2020. (Kevin Stent – Pool/Getty Images)

Zakon bi zahtevao otprilike 200 učesnika na finansijskom tržištu da jasno otkriju rizike i mogućnosti koje klimatske promene predstavljaju za njihovo poslovanje.

Nova pravila će se primenjivati za najveće finansijske kompanije na Novom Zelandu, uključujući banke, kreditne zadruge i građevinska društva sa ukupnom imovinom većom od 1 milijarde NZ dolara (718,90 miliona USD), menadžere registrovanih investicionih šema sa ukupno više od milijardu NZD imovine pod upravljanjem i licenciranih osiguravača sa ukupnom imovinom većom od 1 milijarde NZD ili godišnjim prihodom od premija većim od 250 miliona NZD (180 miliona dolara), prema navodima Ministarstva za životnu sredinu.

To bi se takođe odnosilo na izdavaoce kapitala i duga koji su na novozelandskoj berzi i na krunske finansijske institucije sa većom imovinom od 1 milijarde NZD pod upravljanjem, uz napomenu da će se pragovi s vremena na vreme povećavati kako bi odražavali kretanja u potrošačkom indeksu cena.

Trenutno većina velikih novozelandskih entiteta pruža ograničene ili nikakve informacije o tome šta bi im klimatske promene mogle značiti ili izveštavaju na nedosledan način, saopštilo je ministarstvo.

Zakon će zahtevati obelodanjivanje podataka za finansijske godine koje počinju 2023. godine, pod uslovom da se objave klimatski standardi od nezavisnog donosioca standarda Novog Zelanda, Odbora za spoljno izveštavanje (XRB).

Klimatski standardi XRB-a će se zasnivati na preporukama Radne grupe za finansijska obelodanjivanja u vezi sa klimom (TCFD) o upravljanju, upravljanju rizicima, strategiji i ciljevima, koji su široko priznati kao najbolja međunarodna praksa.

Ministar trgovine i potrošnje rekao je u saopštenju od 21. oktobra da će novi zakon promovisati poslovnu sigurnost, povećati očekivanja i ubrzati napredak u stvaranju „jednakih uslova“.

„Obelodanjivanja vezana za klimu doneće klimatske rizike i prilagodljivost u središte finansijskog i poslovnog odlučivanja. To će ohrabriti entitete da postanu održiviji tako što će kratkoročne, srednjoročne i dugoročne efekte klimatskih promena uvrstiti u svoje poslovne odluke“, rekao je Shaw.

„Novi Zeland je svetski lider u ovoj oblasti i prva zemlja u svetu koja je uvela obavezno izveštavanje vezano za klimu u finansijskom sektoru. Imamo priliku da utremo put drugim zemljama da objavljivanje podataka o klimi postane obavezno“, dodao je on.

Nulta Tačka/The Epoch Times

O uredniku

Milena Stojakovic