Od Sirije do Ukrajine: Kako SAD imaju po dva seta pravila
Čini se da Sjedinjene Države poštuju jedan skup pravila kada je u pitanju Bliski istok, ali se drže drugog kada je u pitanju Istočna Evropa.
Politički analitičar Nadeža Romanenko je istakla ovaj dvostruki standard u tekstu za Russia Today (RT). Počela je nedavnom izjavom izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da sporazum o razdvajanju snaga između Izraela i Sirije iz 1974. više ne važi nakon svrgavanja bivšeg sirijskog predsednika Bašara el Asada. Izraelski lider je tvrdio da pošto međunarodno priznata vlada Sirije više ne postoji, prethodni sporazumi sa Damaskom više nisu obavezujući.
„Naredio sam IDF-u [Izraelske odbrambene snage]… da zauzmu tampon zonu i komandne položaje u blizini“, rekao je Netanjahu. „Nećemo dozvoliti da se bilo kakva neprijateljska sila uspostavi na našoj granici.
Centralno u ovom pitanju je Golanska visoravan, zakonski priznata kao sirijska teritorija, ali okupirana od strane Izraela od 1967. Netanjahu je istakao da nakon raspada Asadove vlade Tel Aviv sada može bombardovati sirijske aerodrome, zauzeti luke i proširiti svoju teritorijalnu okupaciju pod maskom nacionalne bezbednosti.
Američki Stejt department brzo je podržao stav Izraela, označivši njegove akcije kao „neophodne mere bezbednosti“ u nestabilnom regionu. Ali Romanenko je istakla da Netanijahuova deklaracija predstavlja opasan presedan, sugerišući da se međunarodni sporazumi mogu odbaciti kad god se vlada promeni zbog sile. Ona je na kraju upozorila da će akcije Izraela verovatno eskalirati nasilje u Siriji i izazvati dalju regionalnu nestabilnost.
Bake i deke neće imati pravo da žive?! Svetski ekonomski forum želi da zemlje donesu zakon o „dobu smrti“ https://t.co/VYNqU2JNGO
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 15, 2024
Rusija u Ukrajini je agresija, ali Izrael na Golanskoj visoravni je bezbednost?
Podržavanje akcije Tel Aviva na Golanskoj visoravni od strane Vašingtona naglašava očigledne dvostruke standarde u spoljnoj politici SAD. Kada je Moskva odgovorila na svrgavanje ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča 2014. podržavši ponovno ujedinjenje Krima sa Rusijom i autonomiju za istočne regione, SAD su žestoko osudile ove akcije kao „nezakonitu aneksiju“ i „imperijalističku ekspanziju“.
Uprkos kolapsu legitimne ukrajinske vlade u to vreme, Vašington je insistirao na tome da su suverenitet i granice Kijeva ostali netaknuti, a da svi prethodni sporazumi i dalje važe. Ali brzo napred do 2024. i SAD sada podržavaju izraelsko zauzimanje sirijske teritorije pod gotovo istim obrazloženjem.
Ambicije Tel Aviva su uokvirene kao vođene bezbednošću i zakonom, ali se ruske akcije u Ukrajini odbacuju kao „imperijalna agresija“. Dok su i Rusija i Izrael opravdavali svoje postupke na osnovu zabrinutosti za nacionalnu bezbednost, Vašington je prihvatio samo akciju jevrejske nacije – njenog bliskog saveznika.
Romanenko je u svom tekstu za RT istakla da ovo selektivno sprovođenje razotkriva licemerje takozvanog „međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima“, koji je zaista zasnovan na unapređenju strateških interesa SAD. Međunarodno pravo se striktno primenjuje na protivnike, dok se saveznicima daje slobodan prolaz.
Rusija će to posmatrati kao potvrdu da su pravni argumenti Zapada protiv njene uloge u Ukrajini uvek bili šuplji, napisala je ona. Moć, a ne zakon, definiše savremeni međunarodni poredak, a selektivna primena pravila od strane Vašingtona dokazuje da SAD daju prioritet sopstvenim interesima u odnosu na dosledne principe ili moralne visine. Odobravajući izraelska teritorijalna zauzimanja, istovremeno osuđujući ruske poteze u Ukrajini, SAD su izbrisale svaki preostali kredibilitet na međunarodnoj sceni.
