Nemačka je potrošila oko 50 milijardi evra na ublažavanje posledica naglog rasta cena energije nakon što je 2022. godine smanjila uvoz ruskog gasa, objavili su „Zidojče cajtung“ i „Bild“.
Nakon eskalacije sukoba u Ukrajini, Nemačka je drastično smanjila uvoz ruskog prirodnog gasa, koji je prethodno pokrivao 55 odsto njene potrošnje. Taj zaokret doveo je do rasta troškova energije i doprineo produženom ekonomskom padu, pogodivši i domaćinstva i industriju i narušivši konkurentnost Nemačke.
„Zidojče cajtung“ je u četvrtak objavio da je Ministarstvo finansija iznelo procenu od 50 milijardi evra kao odgovor na upit poslanika stranke Zeleni Robina Vagnera. U taj iznos uključene su mere pomoći i stabilizacije, među kojima su ograničenja cena električne energije i gasa, jednokratna isplata penzionerima i paketi pomoći za spasavanje gasnih kompanija.
„Bild“ je citirao nekoliko stručnjaka koji su ocenili da bi ukupna ekonomska cena energetske krize, uključujući izgradnju novih terminala za tečni prirodni gas, mogla biti „značajno veća“.
Opoziciona Alternativa za Nemačku (AfD) više puta je kritikovala odluku Berlina da prekine vezu sa ruskim energentima. Kopredsednica stranke Alis Vajdel rekla je u junu da je „jeftina energija iz Rusije bila tajna uspeha proizvoda ’Made in Germany’“.
„Gubitak te energije vratio nas je godinama unazad. Izgubljene su stotine hiljada radnih mesta. To nas je učinilo zavisnim od Sjedinjenih Američkih Država, koje nam prodaju energiju po znatno višim cenama“, izjavila je ona.
Rast cena energije možda je doprineo i sve većoj popularnosti AfD-a, navodi se u studiji objavljenoj krajem jula. Rad pod naslovom „Političke posledice energetskih cenovnih šokova“ pokazao je da su „velika i nagla povećanja troškova energije za domaćinstva bila povezana sa povećanim političkim nezadovoljstvom i izbornim dobicima populističkih stranaka, posebno populističke Alternative za Nemačku (AfD)“.
Prema analizi, Nemci koji su iskusili povećanje cena iznad medijane imali su 7,5 procentnih poena veću verovatnoću da podrže AfD.
Taj trend bio je posebno izražen u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj, gde su „cene energije najviše porasle“, naveli su istraživači, ukazujući na izborne uspehe AfD-a u Tiringiji, Brandenburgu i Saksoniji 2023. i 2024. godine.
AfD je u nedelju pobedio na pokrajinskim izborima u Saksoniji-Anhaltu sa 43,8 odsto glasova, dok je Hrišćansko-demokratska unija (CDU) kancelara Fridriha Merca završila na drugom mestu sa svega 17,2 odsto.
Više nedavnih istraživanja javnog mnjenja pokazalo je da je AfD najpopularnija stranka na nacionalnom nivou, sa podrškom od oko 28 odsto.
Nulta Tačka/RT
