OLIMPIJSKE IGRE: SPORT ILI AGENDA? *STAV*
Olimpijske igre kao najprestižnije sportsko takmičenje, održavaju se svake četiri godine, gde se okupljaju najbolji sportisti iz čitavog sveta. Mnogi sportisti se godinama pripremaju za najveću sportsku smotru, uz mnogo odricanja, rada, truda i prolivenog znoja, kako bi se domogli učešća na olimpijskim igrama i kako bi došli u priliku da odmere stečene veštine i snage sa kolegama iz drugih zemalja. Svaki sportista, kako u individualnim tako i u kolektivnim sportovima izvlači najbolje iz sebe u pokušaju da ostvari zapažen rezultat. Sportistima je cilj jasan, osvojiti neku od medalja za svoju zemlju i tim činom se upisati u knjigu „besmrtnih“.
UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”
Prema kalendaru, poslednje Olimpijske igre su održane u Rio de Žaneiru 2016.godine, a naredne, prema unapred utvrđenom redosledu bile su projektovane za Tokio i 2020.godinu, ali zbog globalne ujdurme oko kovid prehlade pomerene su za narednu 2021.godinu. Još od Drugog svetskog rata, datumi za održavanje olimpijskih igara se nisu značajnije menjali. Usled globalnih planova i strategija, vođenja i upravljanja situacijom, projektovanom ili spontano nastalom, (ovo drugo je manje verovatno), Olimpijske igre su pomerene sa 2020.godine na narednu.
Olimpijske igre u Tokiju su na programu od 23.jula do 8.avgusta 2021.godine, što znači da su uveliko već u toku. Da je ujdurma oko virusa samo jedna u nizu političkih igranki svedoče prizori sa pobedničkog postolja, gde i pri velikoj vlažnosti vazduha i visokoj temperaturi pobednici iščekuju dodelu medalja i intoniranje himni sa maskom preko lica i ako su pre postolja ti sportisti bili u bliskom kontaktu sa svojim rivalima dodirujući se u žaru borbe znojavim telima i dišući jedni drugima za vrat. Sve je ovo samo svojevrsna promocija nošenja maski, kako bi se „ovce“ pripremile i vrlo verovatno prilagodile na poslušnost za planirane akcije većih razmera.
Objektivno gledano, ne treba biti veliki stručnjak za sport i politiku da bi se na samom startu igara uočilo i da su sankcije ruskim sportistima zbog „doping“ afere još uvek na snazi, čime su svi sportisti iz ove zemlje lišeni prava da učestvuju pod bojama svoje zastave i himnom, što je svojevrsni skandal i bezobrazluk „fer plej“ protagonista koji donose ovakve odluke. Mišljenja sam da je ovo pritisak na zvaničnu Moskvu iz znanih centara moći, a sve zbog pripajanja Krima Rusiji i radi pružanja pomoći Rusije svom narodu u Donbasu, na istoku Ukrajine.
Zapad usled pretrpljenog vojnog fijaska u Siriji i Ukrajini, a pre svega usled nemoći i propalih geostrateških ambicija širenja na Istok, kažnjava sportiste preko organizacija koje su pod patronatom onih subjekata koji izazivaju krize i ratove širom sveta. Svima je jasno da se zbog pojedinih slučajeva dopinga, ne mogu kazniti svi sportisti iz te zemlje, to bar ne bi smela da bude praksa, osim ukoliko niste nekome trn u oku, kao što je to danas Rusija. Bitno je napomenuti da sportiste iz SAD-a niko ne sme podvrgnuti doping testiranju, osim njih samih, što je svojevrsna sportska komedija.
Isto tako ne može a da se ne primeti, učešće po drugi put na olimpijskim igrama, tzv.Republike Kosova. Od samostalnog proglašenja nezavisnosti 2008.godine, tzv.Kosovo je šest godina kasnije, tačnije 2014.godine primljeno u Međunarodni olimpijski komitet i tako steklo pravo učestvovanja na letnjim i zimskim olimpijskim igrama i ako Kosovo nije članica Ujedinjenih nacija. Ko stoji iza ove Nato kolonije svima je više nego jasno. Činjenica je da se na Kosovo ne može ući bez zvaničnih dokumenata potrebnih kao i za druge međunarodno priznate države. Međutim, to ne daje za pravo našim vlastodršcima da ne reaguju ili anemično reaguju na ovakve aktivnosti međunarodnih organizacija. Jer ljudi, za boga miloga, ako mi nećemo da se borimo za svoju teritoriju koja je bespravno okupirana, ko će!? Predaja teritorije za koju smo krvarili toliko puta, ne sme da bude opcija, jer svima je jasno šta bi to značilo za onoga ko se odvaži na takav potez.
Prebacivanjem nadležnosti pregovora iz Ujedinjenih nacija pod okrilje Brisela, napravljen je strateški veoma loš potez, a konsekvence tog dela već žanjemo. Usled konstantnih pritisaka, po uzoru na one iz prošlosti, ne treba da nas iznenadi ukoliko na nekim narednim sportskim takmičenjima i naši sportisti se nađu pod određenim sankcijama. Zato u teškim vremenima o kojima svedočimo, preostaje nam da budemo mudri i odmereni, da ne donosimo brze i nepromišljene odluke, jer svako zlo prođe, a Srbija opstaje i svetli postojano kao svetionik u moru vremena. I pored saplitanja i stavljanja klipova u točkove, od strane „nevidljivih igrača“, sportisti izlaze na borilišta i takmiče se, uslovi su surovi, a rezultati više nego predvidivi. Sve kad se sumira, ne treba ni očajavati zbog eventualno skromnih rezultata, jer kao i mnoge druge organizacije pod „međunarodnom“ palicom i Olimpijske igre su samo deo mehanizma za zabavu širokih narodnih masa, a njeni učesnici igrači u rukama istih onih moćnika koji više od godinu dana drže pod ključem veći deo čovečanstva.
