Бил Гејтс је поново у жижи јавности због хране – овог пута због синтетичког премаза(превлаке) за воће и поврће под називом „Органипил“. Иако је производ добио зелено светло од званичних институција као што су Агенција за заштиту животне средине САД (ЕПА) и Институт за ревизију органских материјала (ОМРИ), изазвао је жестоке реакције заговорника органске хране и јавних личности попут Мишел Фајфер.
Органипил и фирма „Апил Сајенсис“
Компанију „Апил Сајенсис“ основао је Џејмс Роџерс 2012. године, а развили су производ под називом Органипил – синтетички фунгицид и заштитну превлаку која продужава рок трајања свежег воћа и поврћа.
Иако Бил Гејтс нема директну улогу у тренутном пословању компаније, Фондација Била и Мелинде Гејтс била је један од раних финансијера развоја производа.
Органипил се наноси као танак, јестив слој на бази биљних материјала, с циљем да спречи губитак влаге и оксидацију производа.
Дозволе и регулатива
Органипил је регистрован као антимикробски пестицид и одобрен је за употребу после бербе. Истовремено, налази се на ОМРИ листи, што значи да је у складу са стандардима Националног програма за органску храну (НОП) – када се користи у складу са упутствима.
Међутим, производ је укинут средином 2025. године у корист нових формулација.
Састав и безбедносна питања
Према подацима са етикете ЕПА, активни састојак у Органипилу је лимунска киселина (0.66%), док преосталих 99.34% чине „остали састојци“, чији се тачан састав не наводи јавно – што је уобичајена пракса за инертне компоненте у пестицидима.
Фирма наводи да су у питању моноглицериди и диглицериди биљног порекла, као и сода бикарбона у неким варијантама.
Иако је лимунска киселина природна и несинтетичка, непотпуни подаци и тајност састава изазивају сумњу код потрошача.
- Упозорења са етикете (за концентрат):
- Изазива умерену иритацију очију
- Избегавати контакт са очима и одећом
- Користити заштитне наочаре
Може бити штетно ако се прогута, удахне или апсорбује кроз кожу
Ова упозорења се односе само на концентровани производ, а не на разређени облик који се примењује на храни. Ипак, управо су та упозорења често коришћена у кампањама на интернету.
🇺🇲💥 Жртве Епштајна желе да говоре о свему: Конгрес тражи објављивање досијеаhttps://t.co/6Atg1UzHIF
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 3, 2025
Реакција јавности и познатих личности
У јулу, глумица Мишел Фајфер је оштро критиковала компанију преко свог Инстаграма, написавши:
„Апил (јестива, биљна превлака за продужење трајања свежег воћа и поврћа) је управо одобрена, а сада је и ‘органска’ храна прекривена нечим што не можемо ни да видимо, ни да оперемо. Веома забрињавајуће.“
Навела је и листу продавница које НЕЋЕ продавати производе третиране овим препаратом.
Одговор фирме и исправка Мишел Фајфер
„Апил Сајенсис“ је одговорио саопштењем у којем су истакли безбедност свог производа и посвећеност транспарентности. Неколико недеља касније, Мишел Фајфер је објавила исправку:
„Ненамерно сам поделила застареле и нетачне информације. Апил ме је обавестио да је Фондација Гејтсових доделила два истраживачка гранта, али Бил Гејтс нема никакву улогу у фирми. Органипил није одобрен тек сад, већ још 2017, и није у комерцијалној употреби већ преко две године.“
Надзор и критике органске индустрије
Случај Органипила покренуо је шира питања о транспарентности у сертификацији органске хране.
Независне организације попут „OrganicEye“ и њихов представник Марк Кастел позвали су потрошаче да изврше притисак на продавнице и захтевају већу контролу.
Неке продавнице, као што је Natural Grocers, већ су забраниле продају производа третираних Апил превлаком:
„Ово не желимо у нашем ланцу снабдевања храном.“
Препоруке за потрошаче
Стручњаци саветују потрошаче да:
- Купују локално узгајану органску храну
- Ако могу – сами узгајају сопствено воће и поврће
- Обраћају пажњу на сертификате, али и траже већу транспарентност од сертификационих тела
Где је граница између иновације и манипулације?
Случај „Органипил“ отвара сложену расправу: да ли продужетак трајања свежег воћа вреди по цену нарушавања органских стандарда? Иако је производ формално безбедан, затвореност информација и повезаност с контроверзним финансијерима попут Гејтса, подстичу јавну сумњу.
У свету све веће глобализације хране, транспарентност, поузданост и право потрошача на избор морају остати у првом плану.
