Orvelovska Britanija: Na stotine ljudi optužene zbog objava na internetu
Upozorenja o rastućem autoritarizmu u Velikoj Britaniji i Evropi, koje je izneo potpredsednik SAD Dž.D. Vens, sada su potvrđena – prema izveštaju, stotine ljudi u Velikoj Britaniji optužene su po Zakonu o bezbednosti na internetu iz 2023. godine, uključujući i one koji su širili „lažne vesti“.
Prema podacima britanske Krunske tužilačke službe (Crown Prosecution Service), koje je putem zahteva za pristup informacijama, čak 292 osobe su procesuirane zbog „govornih zločina“ pod ovim zakonom, koji je usvojila prethodna konzervativna vlada.
Među optuženima je 23 osobe zbog „nelegalnih lažnih komunikacija“, često označenih kao „lažne vesti“.
Kontroverzna odredba zakona zabranjuje širenje takozvanih dezinformacija koje bi mogle izazvati „nezanemarljivu psihološku ili fizičku štetu“. Osuđeni prema ovom zakonu suočavaju se sa kaznom zatvora do 51 nedelje.
Izveštaj otkriva da su neki optuženi nakon masakra na dečjoj plesnoj zabavi u Sautportu, gde su tri devojčice izgubile život, jer su na internetu tvrdili da je napadač bio muslimanski migrant. Policija je prvobitno ćutala o identitetu napadača, ali se kasnije ispostavilo da je u pitanju Aksel Rudakubana, rođen u Velikoj Britaniji od roditelja migranata iz Ruande, a u njegovom posedu pronađen je džihadistički materijal.
Od 2023. godine, najmanje 67 ljudi osuđeno je po zakonima o govoru, a prvi slučajevi povezani su sa protestima protiv masovne migracije, koji su izbili nakon pomenutog napada.
U to vreme, levičarska vlada Laburističke partije našla se na udaru kritika jer je oslobodila zatvorenike kako bi napravila mesta u prenatrpanim britanskim zatvorima za one koji su procesuirani samo zbog objava na internetu.
Konzervativni lord Jang iz Ektona, osnivač Unije za slobodu govora, upozorio je: „Broj ljudi koji su optuženi je duboko zabrinjavajući. Problem sa kriminalizacijom ‘dezinformacija’ je u tome što državi daje moć da odlučuje šta jeste, a šta nije istina.“
Pored kažnjavanja „lažnih vesti“, Zakon o bezbednosti na internetu uvodi sankcije za „preteće poruke“, „osvetničku pornografiju“ i „sajberflashing“.
Međutim, najkontroverzniji aspekt zakona daje regulatoru moć da kazni velike onlajn platforme u visini do 10% njihove globalne zarade ako ne uklone sadržaj koji britanska vlada smatra nepoželjnim.
Ove mere, koje stupaju na snagu sledećeg meseca, omogućavaju i pokretanje krivičnih postupaka protiv rukovodstva kompanija, pa čak i zabranu rada određenih platformi u Velikoj Britaniji.
Ovaj zakon postao je ključna prepreka u trgovinskim pregovorima između Velike Britanije i administracije predsednika Donalda Trampa, jer postoji bojazan da će biti iskorišćen za kažnjavanje velikih američkih tehnoloških kompanija, uključujući X, koju kontroliše blizak Trampov saveznik Ilon Mask.
Iako su se pojavile informacije da britanska vlada razmatra ublažavanje određenih restrikcija, britanski sekretar za tehnologiju Piter Kajl izjavio je da Zakon o bezbednosti na internetu „nije predmet pregovora“.
Portparol britanske vlade izjavio je: „Nećemo dozvoliti da internet postane utočište za one koji žele da seju podele i nanose štetu našim zajednicama. Zato preduzimamo odlučne korake kroz Zakon o bezbednosti na internetu, osiguravajući da društvene mreže uklone ilegalni sadržaj i spreče širenje ilegalnih dezinformacija.“
Ove informacije dolaze neposredno nakon govora potpredsednika SAD Dž.D. Vensa na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, gde je kritikovao Evropu i Veliku Britaniju zbog potiskivanja slobode govora.
„U Britaniji i širom Evrope, sloboda govora, bojim se, povlači se pred naletom cenzure“, upozorio je Vens.
Iako je konferencija bila posvećena ratu u Ukrajini, Vens je istakao da Evropa i Velika Britanija imaju više razloga za brigu zbog „neprijatelja iznutra“ u vidu sveprisutne cenzure i rastuće kontrole nad slobodom izražavanja.
Nulta Tačka/Mediji
