Osnivač Telegrama Pavel Durov ismejao je obaveštajne službe zbog toga što ne uspevaju da se prilagode njegovim ljubavnim preferencijama, našalivši se da direktori tehnoloških kompanija koje ne privlače Azijatkinje ostaju uskraćeni za prilike da budu meta takozvanih „zamki“ (honeypot), odnosno operacija zavođenja koje obaveštajne službe koriste za prikupljanje poverljivih informacija.
U šaljivoj objavi na društvenoj mreži Iks u sredu, milijarder rođen u Rusiji zapitao se zašto obaveštajne službe očigledno nisu uspele da mu pošalju agentkinje koje odgovaraju njegovom ukusu, odnosno žene koje nisu Azijatkinje. Pritom se zapitao da li se one uopšte trude.
Napravio je izuzetak kada je reč o Francuskoj, našalivši se da njeni „donosioci odluka ne vole devojke“. To je očigledna aluzija na predsednika Emanuela Makrona i njegovu suprugu Brižit, koji su tužili američku podkasterku Kendas Ovens zbog njenih tvrdnji da je prva dama Francuske rođena kao muškarac.
Durov je zaključio da Parizu može da progleda kroz prste, ali da bi svi ostali morali „malo više da se potrude“ kako bi ga zaveli.
Nisu svi direktori toliko „nesrećni“
Izjave Durova usledile su nakon špijunske afere u koju je umešan izvršni direktor američkog tehnološkog giganta Nvidije, Džensen Huang, zbog ljubavne veze sa ženom za koju se sumnja da je kineska špijunka.
Kontroverza je izbila krajem oktobra, nakon medijskih izveštaja koji su Huanga povezali sa Alis Huang, odnosno Huang Le, kineskinjom koja je ranije bila povezana sa kompanijom Megaspid internešenel, jednim od najvećih kupaca Nvidijinih proizvoda u jugoistočnoj Aziji.
Američki obaveštajni zvaničnici sumnjaju da je tu ženu regrutovalo kinesko Ministarstvo državne bezbednosti kako bi prikupljala informacije o Nvidiji i potencijalno uticala na njenog direktora da podstakne Vašington da ublaži ograničenja izvoza čipova za veštačku inteligenciju.
Nakon što je njihove kontakte prvobitno opisao kao uobičajenu poslovnu saradnju, Huang je prošle nedelje priznao da je imao vanbračnu vezu, ali nije potvrdio identitet žene. Nvidia je pokrenula internu istragu o navodnoj operaciji zavođenja.
Predsednik Donald Tramp potvrdio je u ponedeljak da je i FBI pokrenuo istragu, ali je stao u Huangovu odbranu. Nazvao ga je „neverovatnim čovekom“ koji nije znao za navodnu špijunsku operaciju. Huang je jedan od bliskih saveznika Vašingtona u tehnološkom nadmetanju sa Pekingom.
Peking je odbacio optužbe, nazvavši ih „neosnovanim optužbama, klevetom i blaćenjem“.
U međuvremenu su se pojavili i odvojeni izveštaji o još jednoj navodnoj ljubavnoj vezi Huanga, ovog puta sa Kimberli Pauel, potpredsednicom Nvidije zaduženom za zdravstveni sektor. Pojavile su se i tvrdnje da upravni odbor kompanije razmatra smenu direktora.
Francuske špijunske službe već su pokušavale da osvoje Durova, ali ne na romantičan način
Iako je Durov očigledno u šali izrazio razočaranje zbog nedostatka odgovarajućih „zamki“, njegovi odnosi sa francuskim obaveštajnim službama bili su sve samo ne romantični.
Francuski špijuni navodno već godinama ciljaju osnivača Telegrama, koji ima francusko državljanstvo, ali živi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Prema pisanju Volstrit džornala, francuske obaveštajne službe udružile su se sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima još 2017. godine kako bi hakovale njegov ajfon, zbog zabrinutosti da pripadnici Islamske države koriste Telegram.
U februaru 2024. godine francuski tužioci pokrenuli su istragu zbog navodnog odbijanja Telegrama da sarađuje sa organima za sprovođenje zakona. Slučaj je eskalirao u avgustu iste godine, kada je Durov uhapšen i stavljen pod zvaničnu istragu zbog sumnje da je putem njegove platforme omogućeno izvršenje krivičnih dela.
Durov je negirao bilo kakvu odgovornost, nazvavši „apsurdnim“ to što se vlasnik platforme smatra odgovornim za krivična dela koja počine njeni korisnici. Takođe je optužio Pariz da koristi ovaj slučaj kako bi izvršio pritisak na Telegram i primorao ga na političku cenzuru.
Tvrdio je da je francuska spoljna obaveštajna služba vršila pritisak na njega da ućutka konzervativne glasove uoči predsedničkih izbora u Rumuniji 2025. godine, kao i da cenzuriše moldavske Telegram kanale pred izbore u Moldaviji 2024. godine. Prema njegovim tvrdnjama, francuska služba je čak ponudila da utiče na sudiju koji vodi njegov slučaj u zamenu za saradnju.
Francuska spoljna obaveštajna služba DGSE kasnije je potvrdila da se sastala sa Durovom, ali je negirala njegove optužbe.
Osnivač Telegrama i dalje je pod zvaničnom istragom. Nakon više od šest sati ispitivanja u Parizu u julu, njegovi advokati saopštili su da gotovo dve godine istrage nisu donele nijedan dokaz protiv njega.
Nulta Tačka/RT
