OTKRIVAMO! PFIZER JE PLATIO MILIJARDE U KRIVIČNIM PRESUDAMA
Farmaceutski gigant Pfizer, nedavno poznat po razvoju vakcine protiv COVID-19, više puta je uhvaćen u neetičkom i nemoralnom ponašanju. To nije tajna, ali godinama se ova činjenica nastavlja da gura pod tepih i ostaje uglavnom nepriznata od strane mainstream medija. Budući da vodeći mediji imaju tako veliki uticaj na percepciju masa, nije ni čudo zašto toliko ljudi na sintagmu „farmaceutske kompanije“ reaguje sa „teorijom zavere“. Ako se bolje pogleda, nije teško shvatiti zašto zapravo postoji veliki razlog za zabrinutost.
Postoji mnogo primera za odabir za podizanje svesti o neetičkom ponašanju velikih farmaceutskih kompanija, jedan potiče iz rada koji je 2010. godine objavio Robert G. Evans, profesor emeritus, Vancouver School of Economics, UBC. Rad pod naslovom „Oštri prema kriminalu? Pfizer i CIHR” dostupan je preko Nacionalne medicinske biblioteke (PubMed), i u njemu se opisuje kako je Pfizer „uobičajeni prestupnik” koji se stalno bavi nezakonitim i kriminalnim aktivnostima. U ovom konkretnom dokumentu se ističe da je od 2002. do 2010. godine Pfizer „kažnjen sa 3 milijarde dolara u krivičnim presudama, građanskim kaznama i odlukama porote“ i postavio je rekorde i po krivičnim i po ukupnim kaznama. Imajte na umu da smo sada u 2021.
Evans nudi niz primera, jedan dolazi iz septembra 2009. godine kada je kompanija izmirila brojne troškove za ukupno 2,3 milijarde dolara (O’Reilly i Capaccio 2009). Ovo konkretno poravnanje postavilo je novi rekord u krivičnoj kazni jer su se izjasnili krivim po jednoj tački za krivično delo i krivotvorenje leka.
To znači da je više lažnih marketinških praksi korišćeno za promociju različitih lekova. U ovom slučaju, krivične prijave su se fokusirale na „nezakonitu promociju“ nekoliko marki kompanije Pfizer – Bextra (valdecoxib, lek protiv bolova), Geodon (atipični antipsihotik), Zyvox (linezolid, antibiotik) i Lyrica (lek za napade). Oni su promovisani za upotrebe koje nije odobrila FDA, a lekari su takođe dobili naknade (što znači da su plaćeni za propisivanje ovih lekova).
Dobro je podsetiti se i na to da Pfizer nije prijavio manje od 1 odsto apsolutnog smanjenja rizika, dok je prijavio 95 odsto relativnog smanjenja rizika za svoju vakcinu protiv COVID-a.
“Ovo nikako nije bio prvi prestup kompanije Pfizer. U 2007. godini, podružnica Pfizer-a, Pharmacia&Upjohn, platila je 34 miliona dolara i izjasnila se krivom što je platila naknade za plasiranje svojih lekova i sklopila je Sporazum o odloženom gonjenju za distribuciju Genotropina, njegovog brenda za ljudski hormon rasta, somatropina. Godine 2004. podružnica kompanije Pfizer Warner-Lambert priznala je krivicu i platila više od 430 miliona dolara za rešavanje krivičnih prijava i građanske odgovornosti proizašle iz lažnih marketinških praksi u odnosu na Neurontin, njegovu marku za lek gabapentin. Prvobitno razvijen za lečenje epilepsije, Neurontin je nezakonito promovisan bez naznake za lečenje različitih oblika neurološkog bola, a posebno za migrenu”. – Evans
Evans dalje objašnjava kako je 2010. godine Pfizer-u naloženo da plati 142 miliona dolara odštete zbog lažnog marketinga leka protiv napada koji se zove gabapentin, a koji se prodavao pod imenom Neurontin. Pfizer je uhvaćen kako „lažno“ reklamira lek „i promoviše ga za neodobrenu upotrebu“. Otkriveno je da je farmaceutska kompanija promovisala lek kao lek protiv bolova, migrene i bipolarnog poremećaja, iako nije bio efikasan u lečenju ovih stanja i zapravo je bio toksičan.
DOKTOR IZVEŠTAVA O “POVEĆANJU RAKA ZA 20 PUTA” KOD VAKCINISANIH PACIJENATA
Suđenja su primorala kompaniju da objavi sve svoje studije o leku, uključujući i one koje je držala skrivene. Nova analiza tih neobjavljenih ispitivanja Inicijative za terapiju sugeriše da gabapentin deluje u najboljem slučaju na svakog šestog ili osmog čoveka koji ga koristi. Analiza je takođe utvrdila da je jedna od osam osoba imala neželjenu reakciju na lek.
Sasvim je očigledno zašto kompanija nikada ne želi da ide na suđenje i uvek na kraju plaća velike iznose za namirenje. Osim što su podmićivali i plaćali lekare i druge medicinske radnike, rad ističe da su oni za klinička ispitivanja uložili milione dolara u više od 200 akademskih medicinskih centara i drugih istraživačkih grupa. Ovde mi pada na pamet sjajan citat Arnolda Seymoura Relmana (1923-2014), profesora medicine sa Harvarda i bivšeg glavnog urednika New England Medical Journal-a.
“Medicinsku profesiju kupuje farmaceutska industrija, ne samo u smislu prakse medicine, već i u pogledu nastave i istraživanja. Akademske institucije ove zemlje dozvoljavaju sebi da budu plaćena gospoda farmaceutske industrije. Mislim da je to sramotno“.
Evans iznosi još jednu zanimljivu poentu koja pokazuje zašto se „pravda“ nikada zaista ne sprovodi i čini se da se ove kompanije uvek mogu upustiti u ovu vrstu kriminalnog ponašanja.
“Korporacija može tretirati i krivične i građanske kazne samo kao poslovne troškove, koje treba meriti s prihodima ostvarenim nezakonitim ponašanjem. Ali ljudska bića mogu biti zatvorena, a to je sasvim druga stvar. Moguće je da bi osuđivanje korporativnih rukovodilaca za kriminalno ponašanje i kazna zatvora mogli biti efikasnije sredstvo odvraćanja od ponašanja „ponovljenih prestupnika“ koje je demonstrirao Pfizer”.
Ove kompanije su takođe zaštićene od bilo kakve štete koja nastaje kao rezultat njihovih vakcina. Na primer, kanadska vlada je objavila da sprovodi pan-kanadski program podrške vakcinama bez odgovornosti za neželjene efekte za sve vakcine odobrene od strane Health Canada. To znači da farmaceutske kompanije ne mogu biti odgovorne za bilo kakve povrede izazvane vakcinom, a nadoknada za povrede ne dolazi od kompanije, već od novca poreskih obveznika.
Slično je sa programima u mnogim zemljama, koji već postoje, u Sjedinjenim Državama se zove Nacionalni zakon o naknadi štete od vakcina kod dece. Ove mere štite farmaceutske kompanije i mnoge njihove proizvode, uključujući vakcine, i čine ih izuzetim od odgovornosti. Samo u SAD-u je porodicama dece povređene vakcinom isplaćeno skoro 4 milijarde dolara, a brojne studije dovode u pitanje njihovu bezbednost.
U svim ovim slučajevima koje je pomenuo Evans, sama korporacija, tj. njeni akcionari – pretrpeli su finansijske kazne, a rukovodioci koji su umešani smatrali su se nevinim. Evans navodi: „U odsustvu takve lične odgovornosti, čini se da su i krivične i građanske kazne, barem za Pfizer, poslovni trošak vredan nastajanja. Morate potrošiti novac da biste zaradili novac“.
Prevara, nedolično ponašanje i nezakonite aktivnosti poznati su aspekti poslovne prakse farmaceutskih kompanija. Za razliku od drugih velikih industrija, iako poslovne prakse mogu biti potencijalno neetične, ali nisu nezakonite, one u farmaceutskoj industriji rutinski i flagrantno se bave ilegalnim aktivnostima bez suočavanja sa ozbiljnim posledicama. Uprava za hranu i lekove (FDA) i Zakon o lažnim tvrdnjama (FCA) smatraju da su farmaceutske kompanije krivično i građansko odgovorne za ponašanje, uključujući, ali ne ograničavajući se na, pogrešno brendiranje i pogrešno označavanje proizvoda, promovisanje proizvoda koji nisu odobreni ili nisu odobreni od strane FDA, lažno prikazivanje ili menjanje podataka i rezultata kliničkih ispitivanja i ne otkrivanje ili na odgovarajući način upozoravanje potrošača na potencijalne rizike i nuspojave. Kršenja ovih zakona i propisa su toliko rasprostranjena i redovna, da je teško reći da nisu namerna. – Annastasia Morairty,Journal of Health and Biomedical Law
Imajte na umu da je ovaj članak objavljen 2010. godine i da se bavi samo kriminalnim radnjama kompanije Pfizer od 2002. do 2010. godine. Sada smo u 2021. godini, a problem je postao toliko rasprostranjen da čak i naučnici iz organizacija poput Centra za kontrolu bolesti (CDC), na primer, dižu svoj glas. Na primer, pre nekoliko godina više od desetak viših naučnika iz agencije poslalo je pismo u kome se navodi sledeće:
Mi smo grupa naučnika iz CDC-a koji su veoma zabrinuti zbog trenutnog etičkog stanja u našoj agenciji. Čini se da na našu misiju utiču spoljne strane i oblikuju je loši interesi. Čini se da neki od naših lidera zaobilaze našu misiju i kongresnu nameru za našu agenciju. Ono što nas najviše brine je da to postaje norma, a ne redak izuzetak. Neki visoki rukovodioci u CDC-u su jasno svesni, pa čak i odobravaju takvo ponašanje. Drugi to vide i okrenu se na drugu stranu. Neka lica su zastrašena i pritisnuta da rade stvari za koje znaju da nisu u redu. Imamo predstavnike iz cele agencije koji svedoče o ovom neprihvatljivom ponašanju. To se dešava na svim nivoima i u svim našim jedinicama. Ove sumnjive i neetičke prakse prete da naruše naš kredibilitet i reputaciju lidera u javnom zdravlju kao i poverenje. Želeli bismo da se CDC-u vrate visoki etički standardi i promišljeno, odgovorno upravljanje.
Postoji mnogo reprezentativnih primera.
Studija koju su 2016. godine u British Medical Journal-u objavili istraživači Nordijskog centra Cochrane u Kopenhagenu pokazala je da farmaceutske kompanije ne otkrivaju sve informacije u vezi sa rezultatima svojih ispitivanja lekova. Istraživači su pogledali dokumente iz 70 različitih dvostruko slepih, placebom kontrolisanih ispitivanja selektivnih inhibitora ponovnog uzimanja serotonina (SSRI) i ponovnog uzimanja inhibitora serotonina i norepinefrina (SNRI) i otkrili da potpuni stepen ozbiljne štete u izveštajima kliničkih studija nije prijavljen. Ovo su izveštaji koji su poslati glavnim zdravstvenim vlastima poput američke Uprave za hranu i lekove.
“Farmaceutske kompanije čak su uspele da kupe i kongres. Oni su najveći entitet za lobiranje u Vašingtonu. Imaju više lobista u Vašingtonu nego što ima kongresmena i senatora zajedno. Daju dva puta više kongresu nego sledeći najveći entitet lobiranja, a to su nafta i gas… Zamislite moć koju imaju nad republikancima i demokratama. Uhvatili su ih (regulatorne agencije) i pretvorili ih u marionete. Kompromitovali su štampu… i uništavaju publikacije koje objavljuju pravu nauku”. – Robert F. Kennedy Jr.
Prikrivanje dokaza koji dovode u pitanje različite proizvode ovih kompanija prilično je uobičajeno.
Nulta Tačka/The Pulse
