Sve vesti Svet

PFIZER VAKCINA NUDI MANJE OD 1% APSOLUTNOG SMANJENJA RIZIKA

Na početku uvođenja vakcine, zdravstvene vlasti, velike farmaceutske kompanije poput Pfizer-a i vodeći mediji izbacivali su ideju da su vakcine pokazale 95-postotnu efikasnost kada je u pitanju smanjenje rizika od dobijanja simptomatskog COVID-a. Ovo je bilo „smanjenje relativnog rizika“. Ono što ljudima nije saopšteno u to vreme je „apsolutno smanjenje rizika“, koje se takođe naziva „razlika u riziku“.

Prema jednom radu u The Lancet-u:

“To ne znači da je 95% ljudi zaštićeno od bolesti vakcinom”

„Ako bismo vakcinisali populaciju od 100 000 i zaštitili 95% njih, to bi ostavilo 5000 pojedinaca obolelih tokom 3 meseca, što je skoro trenutna ukupna stopa slučajeva COVID-19 u Velikoj Britaniji. Umesto toga, 95% efikasnosti vakcine znači da umesto 1000 slučajeva COVID-19 u populaciji od 100 000 bez vakcine (iz grupe koja je primala placebo u gore pomenutim ispitivanjima, približno 1% bi bilo bolesno sa COVID-19, a 99% ne bi) i očekivali bismo 50 slučajeva (99,95% populacije je bez bolesti, najmanje 3 meseca)”.

https://www.thelancet.com/journals/laninf/article/PIIS1473-3099(21)00075-X/fulltext 

U nauci, apsolutno smanjenje rizika je najkorisniji način predstavljanja rezultata istraživanja koji će vam pomoći pri donošenju odluka, pa zašto ovaj broj nije naglašen zajedno sa smanjenjem relativnog rizika? Ko zna.

Američka administracija za hranu i lekove (FDA) čak snažno savetuje da se obezbedi apsolutno smanjenje rizika.

„Pružite apsolutne rizike, a ne samo relativne rizike. Na pacijente se neopravdano utiče kada se informacije o riziku prezentuju korišćenjem pristupa relativnog rizika; ovo može dovesti do neoptimalnih odluka. Stoga bi trebalo koristiti format apsolutnog rizika”. –Prenošenje rizika i koristi, Korisnički vodič zasnovan na dokazima, FDA.

Rad objavljen u časopisu The Lancet u aprilu pod naslovom „Efikasnost i efektivnost vakcine protiv COVID-19 – slon (nije) u prostoriji” takođe je izneo ove zabrinutosti, navodeći sledeće:

„Štaviše, delovi ovih rezultata su naširoko saopštavani i o njima se raspravljalo putem saopštenja za javnost i medija, ponekad na pogrešan način. Iako se pažnja usredsredila na efikasnost vakcine i upoređivanje smanjenja broja simptomatskih slučajeva, potpuno razumevanje efikasnosti i efektivnosti vakcina manje je jednostavno nego što se čini.

Iako RRR uzima u obzir samo učesnike koji bi mogli imati koristi od vakcine, apsolutno smanjenje rizika (ARR), što je razlika između stope napada sa i bez vakcine, uzima u obzir celu populaciju. ARR-ovi se obično zanemaruju jer daju mnogo manje impresivne efekte od RRR-ova: 1,3% za AstraZeneca-Oksford, 1,2% za Modernu-NIH, 1,2% za J&J, 0,93% za Gamaleya i 0,84% za vakcine Pfizer-BioNTech.

Upotrebom samo RRR-a, a izostavljanjem ARR-a, uvodi se pristrasnost izveštavanja, što utiče na tumačenje efikasnosti vakcine. Kada razgovarate o efikasnosti vakcine, posebno za odluke o javnom zdravlju, kao što je izbor vrste vakcina za kupovinu i primenu, potpuna slika o tome šta podaci zapravo pokazuju da je važno, i osiguravanje poređenja zasnovanih na kombinovanim dokazima koji daju rezultate ispitivanja vakcine u kontekstu, a ne samo posmatranje jedne zbirne mere, takođe je važno”.

Članak objavljen u British Medical Journal-u takođe objašnjava:

“Mere relativnog rizika ne uzimaju u obzir rizik pojedinaca da bez intervencije postigne željeni ishod. Stoga, oni ne daju pravi odraz o tome koliko bi pojedinac imao koristi od intervencije, jer ne mogu razlikovati male i velike efekte tretmana. Obično imaju tendenciju da precenjuju prednosti intervencije i iz tog razloga farmaceutske kompanije i popularni mediji vole mere relativnog rizika! Mere apsolutnog rizika prevazilaze ove nedostatke jer odražavaju osnovni rizik i bolje razlikuju male i velike efekte lečenja”.

Ispod je odličan video koji je objavila Kanadska alijansa za brigu o COVID-u. Oni su grupa koju čini više od sto nezavisnih lekara, naučnika, profesora i zdravstvenih radnika. Jasno objašnjavaju razliku između apsolutnog smanjenja rizika i relativnog smanjenja rizika.

Zamislite samo da je Apsolutno smanjenje rizika prijavljeno i da mu se posvetilo onoliko pažnje koliko je bilo posvećeno i relativnom smanjenju rizika, kako bi stvari izgledale? Prinuđeni smo da postavimo pitanje, da li nam se daje tačan prikaz efikasnosti vakcine?

Koja je opasnost od umiranja od COVID -a ako ga dobijete?

Uz gore navedene informacije o efikasnosti vakcine, rizik od smrti od COVID-a takođe je faktor zašto ljudi ne žele da se vakcinišu. Zbog toga mnogi gledaju na procenjenu stopu smrtnosti od infekcije. Prema nedavnom naučnom radu, koji je još uvek u preprint obliku, što znači da još uvek nije recenziran, stopa preživljavanja ljudi u dobi od 0 do 19 godina je 99,997%. Za ljude od 20 do 29 godina 99,986%, 40-49 99,92%, za 50-59 99,93%, a za osobe 60-69 99,4%. Za one starije od 70 godina procenjuje se da je 94,5%.

Ove brojke nisu apsolutne, ali je to najbolje što možemo učiniti u ovom trenutku. Uprkos tome, postoji opšti osećaj među mnogima da COVID nije dovoljno veliki rizik koji opravdava uzimanje vakcine u svim slučajevima. Pokazalo se da vakcine smanjuju ozbiljnost bolesti i šanse za smrt, ali, kao što je gore pomenuto, za većinu starosnih grupa šanse su prilično male.

Štaviše, činjenica da većina ljudi koji umiru od COVID-a pate od drugih bolesti, dovodi zdrave ljude do toga da neki ne žele da se vakcinišu. To je poznato tokom cele pandemije. Na primer, ljudi ispod 65 godina, bez ikakvih predisponirajućih uslova, činili su samo 0,7-3,6% svih smrtnih slučajeva od COVID-19 u Francuskoj, Italiji, Holandiji, Švedskoj, Gruziji i Njujorku. Dok je taj procenat veći u Meksiku, 17,7%.

Drugi razlozi za odluku da se vakcina ipak ne primi uključuju nauku koja prezentuje prirodni imunitet, uključujući nedavnu studiju sprovedenu u Izraelu, kao i navodne ozbiljne nuspojave vakcine.

Nulta Tačka/ThePulse