OTROVNI METALI PRODIRU U NAŠE KOSTI DOK SE ISPUŠTAJU U VAZDUH I TO ZBOG PROIZVODNJE PAMETNIH TELEFONA, BATERIJA, SOLARNIH PANELA I VETROGENERATORA, UPOZORAVA STUDIJA
• Stručnjaci su analizirali zagađenje olovom u 130 kostiju sa groblja u centru Rima
• Ovo groblje je bilo u upotrebi od pre 12.000 godina do 17. veka
• Utvrđeno je da se zagađenje kostiju povećava globalnom proizvodnjom olova
• Prema timu, olovo može ući u atmosferu i udahnuti se
• Nalazi imaju implikacije po javno zdravlje zbog stalne upotrebe otrovnih metala
Otrovni metali koji se oslobađaju tokom proizvodnje tehnologije, poput baterija, pametnih telefona, solarnih panela i vetrogeneratora, mogli bi nam ući u kosti.
Ovo je upozorenje stručnjaka sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu koji su proučavali zagađenje olovom u posmrtnim ostacima 130 ljudi, sahranjenih na groblju u centru Rima.
Mesto groblja ispod Palazzo della Cancelleria bilo je u upotrebi pre oko 12.000 godina, pre pojave proizvodnje metala, do 17. veka.
Tim je otkrio da kako se globalna proizvodnja olova vremenom povećavala, tako su se povećavale i stope apsorpcije olova u tela ljudi sahranjenih na groblju.
Olovo se udiše iz atmosfere, objasnili su istraživači, što znači da je zagađenje uticalo čak i na one koji nisu uključeni u proizvodnju toksičnog metala.
CYBERDOG JE NOVI ROBOT ZLOSLUTNOG IZGLEDA IZ KOMPANIJE XIAOMI! POSEDUJE ,,NESAGLEDIVE MOGUĆNOSTI”
Nalazi, zajedno sa sve većom potražnjom za toksičnim metalima poput olova za različite tehnologije, izazivaju veliku zabrinutost za javno zdravlje.
Istorijski gledano, proizvodnja olova je porasla pre 2.500 godina kovanjem kovanica, koje je dostiglo vrhunac tokom rimskog perioda pre nego što je opalo u srednjem veku.
Proizvodnja je ponovo porasla pre 1.000 godina, podstaknuta rudarstvom srebra u Nemačkoj, zatim u Novom svetu i konačno da bi se zadovoljili zahtevi industrijske revolucije.
Studija se nadovezuje na prethodne radove koji su pokazali da su stope proizvodnje olova takođe dokumentovane u arhivama životne sredine, poput jezerskih sedimenata i glečera.
Studiju je sproveo geohemičar Yigal Erel sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu i njegove kolege.
„Ova dokumentacija o zagađenju olovom kroz ljudsku istoriju ukazuje na to da se, izuzetno, veliki deo procenjene dinamike proizvodnje olova oslikava u stepenu izloženosti ljudi“, objasnio je profesor Erel.
„Tako je zagađenje olovom kod ljudi pomno pratilo stope proizvodnje olova. Jednostavno rečeno: što više olova proizvodimo, veća je verovatnoća da će ga ljudi apsorbovati u svoje telo. Ovo ima visoko toksično dejstvo”.
Profesor Erel i njegove kolege su analizirali fragmente kostiju 130 ljudi koji su sahranjeni na groblju.
VLADIMIR ČIČAREVIĆ U BUNKERU! ,,ŠETNJE SU ZA IDIOTE, MOŽEMO ZA 20 DANA DA PROMENIMO DRŽAVU” (VIDEO)
Tim je uspeo da izračuna nivo zagađenja olovom kod svakog pojedinca analizirajući sastav njihovih kostiju.
Otkrili su da ovo zabeleženo zagađenje pomno prati procenjene istorijske stope svetske proizvodnje olova.
„Bliska veza između proizvodnje olova i koncentracija olova u ljudima u prošlosti sugeriše da ćemo bez odgovarajuće regulacije nastaviti da doživljavamo štetne uticaje zagađenja toksičnim metalima što veoma utiče na zdravlje“, rekao je profesor Erel.
Najveći rizik od trovanja olovom imaju oni koji su najviše izloženi otrovnom metalu, uključujući rudare i radnike u objektima za reciklažu.
Međutim, olovo se takođe može naći u različitim oblicima elektronskog hardvera, od baterija do najnovije generacije solarnih panela.
Odlaganjem i propadanjem, ovi predmeti mogu ispustiti svoju toksičnost u atmosferu koju udišemo i u tlo u kojem uzgajamo useve.
„Svaka veća upotreba metala trebalo bi da ide ruku pod ruku s industrijskom higijenom, idealno sa sigurnom reciklažom metala i povećanim ekološkim i toksikološkim razmatranjem pri odabiru metala za industrijsku upotrebu“, zaključio je profesor Erel.
Potpuni nalazi studije objavljeni su u časopisu Environmental Science & Technology.
TROVANJE OLOVOM
Trovanje olovom može nastati kada olovo uđe u telo.
Znaci mogu uključivati umor, bol, gubitak pamćenja i glavobolju.
U većini slučajeva male količine olova koje se absorbuju vremenom stvaraju i uzrokuju zdravstvene probleme.
Rizik od trovanja olovom kod većine ljudi je vrlo mali jer se danas olovo uglavnom ne koristi u bojama, benzinu ili posudama za hranu.
Ovo je rezultiralo veoma niskom izloženošću olovu za većinu ljudi.
Međutim, jedan od glavnih potencijalnih rizika može biti upotreba vode za piće iz slavine, ako vaša kuća ima olovne cevi ili rezervoar za vodu od olova.
U malom broju slučajeva to može dovesti do zagađenja vode olovom u vodovodu.
Izvor: NHS INFORM
TEŠKI METALI KAO OLOVO MOGU OTROVATI PTICE
Ptice se lako otruju teškim metalima koji se nalaze u njihovom okruženju.
Svaki teški metal izaziva različite simptome i različito utiče na ptice.
Tri teška metala koja obično truju ptice su olovo, cink i gvožđe.
Uobičajeni simptomi da ptica pati od trovanja teškim metalima su:
• Stalna žeđ
• Povraćanje
• Bezvoljnost
• Slabost
• Depresija
• Tremori
• Gubitak koordinisanih pokreta
• Napadi
Cink i gvožđe prisutni su u hrani i potrebni su u malim količinama za zdravu pticu.
Kada su abnormalne količine prisutne u telu ptice, isti teški metali mogu dovesti do trovanja.
Trovanje olovom više nije uobičajeno kao što je nekada bilo zahvaljujući povećanoj svesti o opasnostima.
Trovanje teškim metalima poput gvožđa može dovesti do bolesti skladištenja gvožđa, što dovodi do taloženja hranljivih materija u unutrašnjim organima tela.
To može dovesti do problema s jetrom i oštećenja drugih organa.
NultaTačka/PetMD
