PREOKRET! Mejnstrim medij preneo istraživanje o VAKCINAMA! Doktor tvrdi da je otkrio NANOBOTOVE I ONO ČEGA SE SVI PLAŠE
Šta je u Pfizer vakcinama? Nedavno je dr Dejvid Nikson, lekar opšte prakse u Brizbejnu, odlučio da sazna, stavljajući kapljice vakcine i krv vakcinisanih pacijenata pod mikroskop tamnog polja.
To je radikalnija odluka nego što zvuči. Prema rečima Saše Latipove, naučnika sa 25 godina iskustva u kliničkim ispitivanjima za farmaceutske kompanije, ugovor između kompanije Pfizer i vlade SAD zabranjuje nezavisnim istraživačima da proučavaju vakcine. Tvrde da bi to „skrenulo“ ove dragocene resurse dalje od njihove predviđene „hitne“ upotrebe.
Da li je to istina u Australiji? Ko zna? Sve što je Ministarstvo zdravlja Komonvelta reklo o svom ugovoru sa Pfizerom je da je to komercijalno poverljivo.
Uprava za terapijsku robu vrši testove za sve vakcine protiv virusa Covid u pogledu sastava i jačine, čistoće i integriteta, identiteta i endotoksina, ali daje oskudne detalje osim broja testiranih serija i da li su prošle. (Upozorenje: jesu.)
U SAD, Centri za kontrolu bolesti izričito navode da sve vakcine protiv Covid-19 ne sadrže „metale, kao što su gvožđe, nikl, kobalt, litijum i legure retkih metala“ i „proizvode kao što su mikroelektronika, elektrode, ugljenične nanocevi i poluprovodnici od nanožica.
Značajno je da ova lista ne uključuje grafen oksid koji je široko istražen za biomedicinske primene. Neki istraživači ga hvale, njegovu „ultra-visoku efikasnost resorpcije leka zbog široke površine“, njegovu izuzetnu „hemijsku i mehaničku postojanost, uzvišenu provodljivost i odličnu biokompatibilnost“. Ali postoji kvaka. „Toksičan efekat grafen oksida na žive ćelije i organe“ je „ograničavajući faktor“ njegove upotrebe u medicini.
Dakle, ima li grafen oksida u Pfizerovim vakcinama? Ono što je Nikson pronašao i snimio je u najmanju ruku bizarno. Unutar kapljice vakcine su čudne mehaničke strukture. U početku izgledaju nepomično, ali kada je Nikson upotrebio time-lapse fotografiju da sklopi 48 sati snimaka u dva minuta, pokazalo se nešto kao mehaničke ruke koje sklapaju i rastavljaju svetleće pravougaone strukture koje izgledaju kao kola i mikro čipovi. Ovo nisu „kreirani proizvodi“ prema rečima CDC-a, jer se sami konstruišu i dekonstruišu, ali se čini da je formiranje kristala stimulisano elektromagnetnim zračenjem i prestaje kada je klizač sa vakcinom zaštićen Faradejevom kesom. Niksonovi nalazi su slični onima na Novom Zelandu, u Nemačkoj, Španiji i Južnoj Koreji.
Italijanska grupa koju je predvodio Rikardo Benci Čipeli analizirala je krv preko 1.000 ljudi, mesec dana nakon vakcinacije, koji su upućeni na testove jer su iskusili neželjene efekte. Oni su bili u dobi od 15 do 85 godina i imali su između jedne i tri doze. Više od 94 procenta je imalo abnormalna očitavanja, deformisana crvena krvna zrnca, smanjen broj i nagomilana oko luminiscentnih stranih objekata koji su takođe privlačili klastere fibrina. Neka od stranih tela prošarali su krv poput zvezdane noći, neki su se sami sastavili u kristalne strukture, a drugi u vretenaste grane i cevi.
Italijani misle da su predmeti metalne čestice i kažu da liče na „grafen oksid i verovatno druga metalna jedinjenja“. Oni veruju da oštećena krv doprinosi poremećajima koagulacije nakon vakcinacije, što zauzvrat doprinosi povećanju maligniteta, dok su materijali iz porodice grafena povezani sa oksidativnim stresom, oštećenjem DNK, upalom i oštećenjem onih delova imunog sistema koji potiskuju tumore.
MARIO ZNA i DR MILA ALEČKOVIĆ – Srušeni su SNOVI MOĆNIKA, SLEDI VELIKI PRASAK
Veštačka mRNA kreacija koja je „skrivena“ od imunog sistema primaoca takođe će verovatno smanjiti imunološku funkciju primaoca, povećavajući verovatnoću novih ili ponavljajućih tumora.
Nikson je podelio svoja otkrića sa Vendi Hoj, profesorkom medicine na Univerzitetu Kvinslend, koja je pozvala australijsku vladu i njene zdravstvene vlasti da objasne očigledno spontano formiranje čipova i kola u mRNA vakcinama kada se ostave na sobnoj temperaturi i abnormalne predmete koji se mogu videti u krvi vakcinisanih osoba. Hoi smatra da to „nesumnjivo doprinosi slaboj isporuci kiseonika u tkiva i događajima zgrušavanja, uključujući srčane udare i moždani udar“ i pita zašto ne postoji sistematska obdukcija smrtnih slučajeva kako bi se istražila uloga vakcine u dramatičnom porastu smrtnosti u Australiji.
Prema poslednjim podacima Australijskog zavoda za statistiku, višak mortaliteta je u julu bio preko 17 odsto. Slično je povišen i kod drugih visoko vakcinisanih populacija.
U Nemačkoj je višak smrtnosti kod osoba starijih od 60 godina porastao za 174 odsto u periodu od 20. septembra 2021, kada je 85 odsto ljudi starijih od 60 godina bilo potpuno vakcinisano, do oktobra 2022.
U Velikoj Britaniji je bilo više smrtnih slučajeva u poslednja tri meseca nego u bilo kom trenutku tokom pandemije ili zaista od 2010. U poslednjoj nedelji, višak smrtnosti u Engleskoj iznosio je 16 odsto.
U SAD, višak mortaliteta kod ljudi od 25 do 44 godine i od 75 do 84 godine iznosi 18 odsto, a 15 odsto kod onih od 65 do 74 godine.
Situacija je utoliko alarmantnija jer bi sada trebalo da bude manje umrlih, pošto je toliko ljudi umrlo ranije u pandemiji. Takođe je došlo do dramatičnog porasta broja osoba sa invaliditetom.
Što se tiče Covida, u Australiji se čini da je efikasnost vakcine negativna, sudeći po statistikama u Novom Južnom Južnom Velsu koje su daleko od savršene, ali najbolje u Australiji. Oni pokazuju da je 88 odsto ljudi koji su umrli su bili vakcinisani a čine 85,5 odsto stanovništva. Takođe su pokazali da nevakcinisani čine samo 0,15 odsto ljudi u bolnici sa Covidom i samo 1,1 odsto ljudi na intenzivnoj nezi.
Zašto je ovo tako? Gotovo sigurno, zato što su nevakcinisani koji umru od Covida u Novom Južnom Južnom Južnom Velsu slabe i starije osobe sa više komorbiditeta, žive na nezi za stare ili na palijativnoj nezi ili kod kuće i ne idu u bolnicu. Zašto nisu vakcinisani? Verovatno zato što su se oni ili njihovi lekari plašili da će ih to ubiti.
Pitanje je koliko drugih to isto ubija? Dok nam zdravstvene vlasti ne kažu šta je u vakcinama, nećemo znati.
