Ovo je važno – Nakon hapšenja vlasnika Telegrama vreme je da saznate koje aplikacije su sigurne a koje daju vaše podatke vlastima
Pavel Durov je još 2019. godine tvrdio da je WhatsApp dizajniran za nadzor korisnika i da je usklađen sa potrebama američkih državnih agencija poput FBI-a.
Nakon hapšenja Durova: Koje aplikacije (ne)daju podatke korisnika vlastima?
Hapšenje osnivača Telegrama, Pavela Durova, u Francuskoj mnogi su protumačili kao udar na privatnost i slobodu govora, uz tvrdnje da je pravi razlog za hapšenje ruskog tehnološkog milijardera to što njegova platforma odbija da sarađuje sa državnim akterima.
Izvršni direktor Rambla, Kris Pavlovski, izjavio je da je „bezbedno napustio EU,“ koja je hapšenjem Durova „prešla crvenu liniju,“ i dodao da će njegova platforma „iskoristiti sva dostupna sredstva kako bi se borila za slobodu izražavanja.“
Edvard Snouden je izjavio da je hapšenje Durova „napad na osnovna ljudska prava govora i udruživanja,“ te da je „duboko razočaran što se Makron spustio na nivo uzimanja talaca kao sredstva za dobijanje pristupa privatnim komunikacijama.“
Podsećamo, hapšenje Durova dolazi svega nekoliko meseci nakon što je nemački portal „T-online“ izvestio da Evropska komisija navodno razmatra zahtev da tvorci aplikacija ugrade „zadnja vrata“ u svoje proizvode, kako bi bezbednosne i obaveštajne agencije mogle da zaobiđu enkripciju koja štiti podatke na datim aplikacijama.
VEČERAS UŽIVO OD 20h! OVO NIKAKO NE SMETE DA PROPUSTITE
Poslednje utočište „sigurnog“ dopisivanja?
Telegram se do sada isticao kao jedna od retkih platformi koja nedvosmisleno štiti podatke svojih korisnika od svih aktera. Nakon što je WhatsApp 2022. godine objavio informacije o novootkrivenim slabostima u kodu aplikacije, Durov je tvrdio da su te slabosti namerno uključene kao „zadnja vrata“ i da će se, nakon što se stare otklone, uvek ugraditi nove.
Durov je još 2019. godine tvrdio da je WhatsApp dizajniran za svrhe nadzora korisnika i da je usklađen s potrebama američkih državnih agencija poput FBI-a.
U prilog njegovoj tvrdnji ide izveštaj FBI-a iz 2021. godine, koji je objavila američka neprofitna grupa za transparentnost „Vlasništvo naroda,“ a koji otkriva sa kakvom lakoćom američke agencije mogu da pristupe podacima sa platformi za dopisivanje.
„Metin“ WhatsApp se u izveštaju ističe kao aplikacija sa koje američki obaveštajci mogu da dobijaju podatke praktično u realnom vremenu – za „osnovnu“ korisničku evidenciju potrebno je dostaviti sudski poziv, za „informacije poput blokiranih korisnika“ potreban je sudski nalog, dok sa nalogom za pretres obaveštajci mogu dobiti „kontakte sa adresara i korisnike WhatsApp-a“ koji imaju predmet pretresa u kontaktima.
Uz poseban nalog, koji se poziva na zakon „Patriot“ iz 2001. godine, WhatsApp može svakih 16 minuta izveštavati američke obaveštajce o izvoru i odredištu poruka koje šalje subjekat.
Ukoliko špijunirani subjekat koristi „ajfon“ i ima uključenu opciju čuvanja podataka na „ajklaudu,“ američki obaveštajci mogu da pristupe i samim porukama, zahvaljujući politici matične kompanije „Apple,“ koja predaje ključeve enkripcije za „ajklaud“ kada FBI zatraži nalog, ukazao je nezavisni novinar Kit Klarenberg 2021. godine u tekstu o otkrićima iz tog dokumenta.
Klarenberg je tada primetio da „Metin“ Facebook već praktično deluje kao „ruka američke državne moći,“ s obzirom na to da se 2020. godine povinovao pred 89% zahteva Vašingtona za korisničkim podacima.
Na zvaničnom sajtu Viber-a, još jedne popularne platforme za dopisivanje, stoji da ta aplikacija „otkriva evidenciju naloga“ u skladu sa „važećim zakonima država članica Evropske unije ili važećim saveznim zakonima SAD-a.“
Dramatično upozorenje Edvarda Snoudena: NSA uskoro preuzima internet
Sa druge strane, TikTok, kojem preti zabrana u SAD ukoliko ga kineska matična kompanija „ByteDance“ ne proda u roku od 12 meseci, na svom zvaničnom sajtu navodi da nikada nije delio podatke korisnika ni sa američkim, niti sa kineskim vlastima.
Američki milijarder Dejvid Saks, koji je za hapšenje Durova optužio Vašington da krši Prvi amandman Ustava SAD uz pomoć saveznika (Francuske), u aprilu je ocenio da bi X i Rumble mogli biti sledeći na nišanu Vašingtona, nakon što je kritikovao američki zakon kojim je „ucenjen“ ByteDance.
X – čiji je vlasnik Ilon Mask ranije izjavio da je odbio „ilegalni dil“ koji mu je EU predložila o cenzuri sadržaja, dok su ga druge društvene mreže prihvatile – takođe će predati „organima za sprovođenje zakona“ podatke o korisnicima uz „validan hitni zahtev.“
„X pojedinačno procenjuje zahteve za otkrivanje podataka u hitnim slučajevima u skladu sa relevantnim zakonom,“ navodi se na zvaničnom sajtu platforme.
Signal (ni)je alternativa za Telegram?
Jedna od aplikacija čiju su bezbednost svojevremeno hvalili i Mask i Snouden je Signal, iako su kritičari skoro podjednako dugo ukazivali na veze ove platforme sa CIA i Stejt departmentom.
„Fond za otvorenu tehnologiju,“ koji je obezbedio početna sredstva za razvoj Signala početkom 2010-ih, bio je deo američkog Stejt departmenta, u okviru inicijative tadašnje državne sekretarke Hilari Klinton pod nazivom „Sloboda na internetu,“ odnosno napora Vašingtona da stvori „internet u senci“ koji bi se koristio za „podrivanje represivnih vlada,“ kako je „Njujork tajms“ svojevremeno pisao.
Međutim, WikiLeaks je 2017. godine otkrio da CIA može lako da zaobiđe enkripciju Signala, koristeći hakerske tehnike koje su opisane u seriji dokumenata pod nazivom „Trezor sedam.“
Neimenovani izvor koji je radio za „Fond za otvorenu tehnologiju“ rekao je autoru Kristoferu F. Rufu da je svrha Fonda bila „upotreba open-source projekata koje su napravile hakerske zajednice kao alata za ciljeve američke spoljne politike.“
Povrh toga, aktuelna predsednica odbora Signal fondacije, Ketrin Maher, prethodno je radila za NED, inače produženu ruku CIA i zajedničkog imenitelja za mnoge „obojene revolucije,“ gde je tokom Arapskog proleća vodila inicijative za digitalne komunikacije na Bliskom istoku i severnoj Africi, ističe Rufo.
Maherova je 2016. godine postala izvršni direktor „Vikimedija fondacije,“ zatim se pridružila i pro-NATO think tanku – Atlantskom savezu i Odboru za spoljnopolitičke inicijative Stejt departmenta.
Ona je svojevremeno izjavila da je napustila ideju „slobodnog i otvorenog“ interneta, jer ti principi predstavljaju „belački, muški, zapadnjački konstrukt.“
Pristup Signalu je ove godine ograničen u Rusiji zbog, kako je naveo Roskomnadzor, „kršenja propisa ruskog zakonodavstva.“
