OVO MALO LJUDI ZNA! Evo ko ima najviše NAFTE na svetu!
Nafta je prirodni resurs nastao raspadanjem organske materije tokom hiljade godina, i kao i mnogi drugi prirodni resursi, može se dobiti iz rezervi samo tamo gde već postoji.
Jedina razlika između nafte i svih drugih prirodnih resursa je ta što je nafta zapravo žila kukavica globalne ekonomije.
Svet preko trećine ukupne proizvodnje energije dobija iz nafte, više nego bilo koji drugi izvor.
Kao rezultat toga, zemlje koje kontrolišu svetske rezerve nafte često imaju neproporcionalnu geopolitičku i ekonomsku moć.
KINA POČINJE SA VAKCINACIJOM DECE OD 3 DO 17 GODINA sa Sinofarmovom vakcinom
Prema evidenciji iz 2020. godine, 14 zemalja čini 93,5% dokazanih rezervi nafte na globalnom nivou. Zemlje sa ove liste prostiru se na pet kontinenata i kontrolišu od 25,2 pa do 304 milijarde barela nafte.
Dokazane rezerve nafte po zemljama
Krajem 2019. godine, zabeleženo je 1,73 triliona barela naftnih rezervi. Na slici se nalazi 14 zemalja sa najmanje 1% udela u naftnim rezervama :
Iako se ove zemlje nalaze širom sveta, nekoliko zemalja ima mnogo veće količine od drugih. Venecuela je vodeća zemlja u pogledu rezervi nafte, sa preko 304 milijarde barela nafte ispod njene površine.
Saudijska Arabija se nalazi na drugom mestu sa 298 milijardi, a Kanada na trećem sa 170 milijardi barela rezervi nafte.
Iako su zemlje poput SAD-a i Rusije nisko na listi rezervi nafte, visoko se kotiraju u pogledu proizvodnje. Kako je zabeleženo iz 2019. godine, proizvedeno je više od 95 miliona barela nafte svakog dana, kako u Rusiji, tako i u Saudijskoj Arabiji i Sjedinjenim Državama.
Venecuela je dugo bila zemlja koja proizvodi naftu i koja se u velikoj meri oslanja na izvoz iste. Međutim, 2011. godine, ministarstvo energetike najavilo je neviđeni porast dokazanih rezervi nakon pronalaska naftnog peska na teritoriji pojasa Orinoko u Venecueli.
Između 2005. i 2015. godine, Venecuela je sa petog mesta u svetu skočila na prvo mesto, pošto je identifikovano skoro 200 milijardi barela naftnih rezervi. Kao takav, rezultat ovih rezervi u Južnoj i Centralnoj Americi se udvostručio između 2008. i 2011. godine.
BIL GEJTS postao glavni snabdevač MCDONALD’S-a krompirom koji raste na njegovim farmama vidljivim čak i iz SVEMIRA
https://t.co/QDEgDyFfFi pic.twitter.com/8TZHKpE3MU— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) June 12, 2021
Na Kanadu otpada gotovo 10% dokazanih svetskih rezervi nafte sa 170 milijardi barela, pri čemu se procenjuje da se 166,3 milijarde nalazi u naftnom pesku Alberte, a ostatak u konvencionalnim, priobalnim i uskim naftnim formacijama.
Iako se za većinu dokazanih rezervi “crnog zlata“ u svetu istorijski smatralo da je uredsređena na Bliski Istok, u poslednje tri decenije njihov udeo u globalnim rezervama je drastično opao, sa preko 60% u 1992. i na oko 48% u 2019. godini.
Jedan od glavnih razloga za ovaj pad bila je stalna proizvodnja nafte i veće rezerve otkrivene u Americi. Do 2012. godine udeo Centralne i Južne Amerike se više nego udvostručio i od tada je ostao nešto ispod 20%.
Iako je naftni pesak otvorio novu eru globalne dominacije nad rezervama nafte, kako se svet odmiče od potrošnje nafte ka zelenoj energiji i elektrifikaciji, ove rezerve u budućnosti možda neće biti toliko važne kao nekada.
