Оснивач и директор Телеграма Павел Дуров жестоко је критиковао француске власти у интервјуу код Лексa Фридмана, назвавши истрагу против њега и његове компаније „кафкијанском”, „апсурдном” и дубоко штетном.
Упозорио је да покушаји подривања дигиталне приватности убрзано расту – не само у Француској, већ широм Европе и света – под изговорима као што су „заштита деце” и „интегритет избора”.
„Сваки диктатор одузима права уз разумно звучна оправдања“, каже Дуров, упозоравајући да грађани схвате тежину губитка тек кад буде касно. „Свака порука им се надгледа. Не смеју да се окупљају. Слобода је готова.”
На питање да ли постоји било каква шанса да француска обавештајна служба добије приступ приватним разговорима корисника, Дуров је кратко одговорио: „Не.”
Истакао је да Телеграм не користи и никада неће користити личне податке за циљано оглашавање, додајући: „Никада нећемо користити ваше поруке, контекст, метаподатке или активност ради огласа.”
И поред притисака, тужби и ограничења путовања, Телеграм одбија да цензурише политички садржај или наруши приватност корисника.
„Што је већи притисак, то сам отпорнији. Нећу се повиновати,“ рекао је Дуров, оптужујући француске власти да покушавају да га понизе и натерају на издају принципа милиона корисника.
Дуров је открио да су га француски обавештајци притискали да угаси Телеграм канале током избора у Румунији и Молдавији, што би, како каже, било „политичка цензура.”
💊 Лек за аутизам – Америчка агенција одобрава јефтин фолатни лек који враћа говор дециhttps://t.co/HThEtFuGzG
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 3, 2025
Када су му у Француској пришли док је био притворен и тражили да уклони канале који критикују „пожељне кандидате” западних влада, одговорио је:
„Ако мислите да ми можете наређивати зато што сам заглављен овде, жестоко се варате.”
Телеграм је, како наводи, уклонио само садржај који је кршио правила платформе, а одбио захтеве без основа. Додатно је оптужио обавештајце да су искористили ту сарадњу за утицај на судски поступак, што је оценио као „шокантно и сумњиво.”
Иако је случај у Француској још нерешен, његов тим није чак добио ни термин за жалбени поступак. Дуров тврди да је сам почетак истраге „апсурдан и штетан начин да се регулишу друштвене мреже.”
Судски систем у Француској упоредио је са „парализованим”, где истражни судије функционишу као „тужиоци у маскама”, што отежава правичан и благовремен исход.
Навео је да Западне владе понављају исте грешке као и ауторитарни режими – законска решења под плаштом заштите деце или борбе против дезинформација служе као тројански коњ за надзор и укидање слободе говора.
Подсетио је на 11. септембар као кључни тренутак ширења државне контроле:
„Лек је био гори од болести. Изгубили смо основна права, укључујући право на приватност.”
„Сада је постало нормално утишавати сваки глас који не прати званичну нарацију,” упозорава Дуров, и додаје да се ствара глобална култура ћутања и страха.
Русија, каже, разматра забрану Телеграма како би натерала грађане да пређу на државну апликацију под називом MAX. У неким регионима као што је Дагестан, већ постоје ограничења.
Према њему, ово би додатно изоловало Русе од независних извора, јер Телеграм остаје једна од ретких платформи кроз коју се у Русији и даље могу пратити медији попут Би-Би-Си-ја.
„Бановање Телеграма је катастрофална грешка. Људи га не користе само за поруке већ и за посао, вести и организацију,” каже он.
Телеграм се, упркос свему, финансијски одржава без огласа и без продаје података – путем Telegram Premium модела, који сада има преко 15 милиона корисника и доноси преко 500 милиона долара годишње.
Телеграм уводи и блокчејн технологије, омогућавајући корисницима да трајно поседују своје дигиталне идентитете и корисничка имена.
„Ни Телеграм ни било која влада не може вам одузети ваше корисничко име. То је немогуће,” тврди Дуров.
Упркос претњама, Дуров понавља: „Радије бих гладујући умро у затвору него издао оно што смо створили.”
Његова порука властима:
„Не само да сам одбио – рекао сам све јавно. И наставићу да говорим све јавно сваки пут кад покушате.”
