Evropska komisija odustala je od plana za uvođenje digitalnog poreza velikim tehnološkim kompanijama, nakon snažnog pritiska iz Vašingtona, a umesto toga predlaže godišnji namet za velike kompanije koje posluju na tržištu EU. Kritičari upozoravaju da Brisel, suočen sa sve većim budžetskim potrebama, nastavlja da širi poresko opterećenje.
Od 2028. godine na naplatu dospeva refinansiranje evroobveznica u vrednosti od 800 milijardi evra, izdatih u okviru programa „NextGenerationEU“. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istovremeno želi da obezbedi novi budžet Unije, čija se vrednost procenjuje na oko dva biliona evra. Zbog toga Brisel traži nove izvore prihoda.
Prvobitni plan predviđao je digitalni porez za velike tehnološke kompanije, među kojima su Gugl, Amazon i Iks. Međutim, Vašington se tome usprotivio, a pritisak američkog predsednika Donalda Trampa je doprineo odustajanju od te ideje.
Umesto digitalnog poreza, Komisija sada predlaže godišnji paušalni namet za kompanije čiji neto prihodi premašuju 100 miliona evra. Iznos bi zavisio od kategorije prihoda i kretao se od 100.000 do 750.000 evra godišnje.
Autor teksta ocenjuje da je reč o još jednom pokušaju Brisela da obezbedi dodatne prihode i proširi svoje poreske nadležnosti. Prema njegovom mišljenju, iako bi novi namet formalno pogađao velike kompanije, troškovi bi se mogli preliti na širu privredu.
Digitalni porez, osim fiskalne, imao bi i trgovinsku funkciju. Njime bi evropske institucije dodatno pritiskale američke i kineske tehnološke kompanije koje su ostvarile veliku prednost nad evropskim konkurentima. Autor podseća i na postojeće evropske propise, poput Zakona o digitalnim uslugama i Zakona o digitalnim tržištima, koji predviđaju stroga pravila i moguće visoke kazne za velike digitalne platforme.
Tekst širu poresku politiku EU povezuje sa rastom javne potrošnje, subvencijama i državnim dugom. Kao primere navodi Zeleni dogovor i subvencionisanje projekata u oblasti vodonične energije i skladištenja ugljen-dioksida ispod morskog dna. Autor smatra da takvi programi, zajedno sa sve većim državnim izdacima, dodatno opterećuju privatni sektor.
Zaključak autora je da EU sve više zavisi od novih poreza i zaduživanja, dok birokratija dobija sve veći uticaj na privredu. Kao alternativu predlaže reformu evropskih institucija, zaštitu spoljnih granica, jačanje jedinstvenog tržišta i smanjenje sistema subvencija i političkog pokroviteljstva.
