Politička indoktrinacija dece u školi kroz klimatske promene
Globalisti se očigledno sve više oslanjaju na uticaj na decu u školama da proguraju svoju agendu o klimatskim promenama. Deca su ponekad primorana da učestvuju u demonstracijama koje pokazuju uticaj klimatskih promena već u vrtiću. Ali ono što je još gore su dezinformacije protiv činjenica, koje imaju za cilj da daju lažnu sliku o navodnim opasnostima.
Postoji veliki broj pristupa da se deca nateraju da podrže Zeleni dogovor i druge mere. Na primer, razigranim prenošenjem lažnih informacija ili pokušajem da se ubede da to dolazi od naučnih autoriteta. Ali uvek se radi o podršci određenoj politici koju propagiraju rukovodstvo EU, UN, WEF ili nacionalni političari.
U školama je to protivzakonito zbog takozvane zabrane nadjačavanja: „Nije dozvoljeno iznenaditi učenika – na bilo koji način – u interesu željenog mišljenja i na taj način sprečiti ga da „dobije nezavisan sud”. Upravo tu prolazi granica između političkog obrazovanja i indoktrinacije. Indoktrinacija je, međutim, nespojiva sa ulogom nastavnika u demokratskom društvu i – univerzalno prihvaćenim – ciljem zrelosti učenika. (Izvor: Državni centar za političko obrazovanje Baden-Virtemberg)
Jedan od ovih poduhvata je „obrazovni program“ pod nazivom Klimatske promene: razumevanje i delovanje. Pokrenuta je ova inicijativa Fizičkog fakulteta LMU u Minhenu, koju vodi dr Sesilija Scorza. Projekat je pod pokroviteljstvom Nemačkog fizičkog društva (DPG) i Nemačkog meteorološkog društva (DMG) i dobio je nagradu „Effective High 100“ u kategoriji „Obrazovanje“ od strane Stifterverband u novembru 2021. Ako tražite finansijere i ljude uključene u udruženje donatora, naći ćete stare prijatelje kao što su Pfizer, Bertelsmann, JP Morgan banka ili Stiftung Mercator.
Prof. Harald Lesch radi na LMU Institutu za astronomiju i astrofiziku – opservacionu i eksperimentalnu astronomiju i radi video snimke poput ovog:
Dosta toga je pogrešno ili netačno. Dakle, objašnjavanje prelomnih tačaka zamahom i loptom za golf je potpuno besmisleno poređenje. Primitivni mehanički uređaj uopšte ne liči na veoma složen, nelinearan vremenski i klimatski sistem. Prelomne tačke su predstavljene u izveštaju IPCC AR6: „Tipping point. Kritičan prag iznad kojeg se sistem reorganizuje, često naglo i/ili nepovratno.” (IPCC 2021b, 2251)
Lešova tvrdnja da su oni nepovratni opovrgnuta je na desetine hiljada puta kroz istoriju Zemlje. U proteklih 10.000 godina bilo je toplih perioda sa višim temperaturama nego sada, a između njih su usledila mala ledena doba, kao što se ovde može videti na temperaturnom dijagramu za poslednjih 10.000 godina. U stvari, većinu vremena je bilo mnogo toplije nego danas:
Konkretno, ciklusi Milankovića sa promenom ekscentriciteta zemljine ose na slici levo izazivaju ozbiljne promene temperature:
Prosečna temperatura varira i do 12 stepeni između glacijalnog perioda koji traje oko 85.000 godina i interglacijalnog perioda koji traje oko 15.000 godina. Sada smo oko 11.000 godina nakon početka trenutnog međuledenog perioda.
Ilon Mask kaže da bi radije “otišao u zatvor” nego da ograniči slobodu govora na X https://t.co/wotgx7hWY1
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 12, 2023
Sasvim dobra kritika lažnih ideja o prekretnicama je data u članku u Die Welt-u od 24. marta 2023. godine sa naslovom „Kako je mreža istraživača prevarila upozorenje o prekretnici u debati“. Ona seže do malog kruga naučnika, uključujući Potsdamski institut za istraživanje uticaja na klimu (PIK). Takođe nije bilo lako postaviti upozorenja o prekretnicama u naučnoj literaturi. Činjenica da je bila uspešna otkriva kako se nauka koristi za stvaranje politike”.
Ali hajde da nastavimo video. Sledeća tvrdnja je da topljenje leda na Grenlandu ubrzava proces zagrevanja. Uobičajeno je verovanje da se tamne površine zagrevaju više od svetlih. Promene u udaljenosti Sunce-Zemlja i u sunčevoj aktivnosti takođe izazivaju ponovni rast leda Grenlanda, što se dešava već nekoliko godina. Eksperiment prikazan sa termometrima ne replicira ono što se dogodilo na Grenlandu, niti na Arktiku, Antarktiku ili u glacijalnim područjima planina.
Sledeći odeljak o okeanima i CO2 sadrži čitav niz lažnih tvrdnji. Pre svega, okeani ne ublažavaju temperaturu apsorbujući ugljen-dioksid, kako tvrdi Leš. Sa ukupnom masom 265 puta većom od atmosferske i toplotnim kapacitetom 1000 puta većim, okean skladišti 96% energije u klimatskom sistemu i prima 75% energije koja se prenosi sa Sunca na površinu planete.
Iako gornjih 2,5m okeana sadrži toplotu koliko i cela atmosfera, njegova primarna funkcija u klimatskim promenama je da apsorbuje toplotu dok se planeta zagreva i da je oslobađa dok se hladi, doprinoseći na taj način održavanju toplotne inercije.
Suprotno Lešovoj tvrdnji, ovo nema nikakve veze sa CO2. Međutim, tačno je da se rastvorljivost vode smanjuje kako se temperatura povećava. Ako jača sunčeva svetlost učini more toplijim, CO2 može pobeći. Ovo je takođe jedan od razloga zašto nivoi CO2 u vazduhu rastu kako se klima zagreva.
Zatim Leš ponovo pokazuje „eksperiment“ sa vodom u mernim čašama u koje je unesen CO2, čime se postiže niža pH vrednost. Ovo bi mu dalo nižu pH vrednost u kiselom opsegu. Leš zagreva šolju za merenje i primećuje da je voda manje kisela, što znači da je CO2 izašao.
Međutim, to nema nikakve veze sa morskom vodom. Morska voda nije „čista” kao u eksperimentu, već sadrži veliku količinu različitih soli i živih bića kao što je fitoplankton. Ovo pretvara CO2 u kreč i biljnu materiju. Sa pH vrednošću od 8,2, morska voda je prilično bazična i nije kisela, što se ne menja čak ni kada se CO2 apsorbuje.
Priča nema nikakve veze sa prekretnicama, samo pokazuje da jače sunčevo zračenje izaziva više CO2 u vazduhu. Opet: Prvo se more zagreva, a zatim nivo CO2 u vazduhu raste. Ako sada bude više oblaka iznad okeana, temperatura mora će se smanjiti i voda ponovo može da izbaci CO2 iz vazduha. Ako se sunčevo zračenje smanji zbog cikličnog povećanja udaljenosti Sunce-Zemlja ili zbog ciklično promenljive aktivnosti Sunca, more se takođe hladi i sadržaj CO2 u vazduhu se smanjuje.
Na kraju postaje posebno „dramatično“. Odmrzavanje permafrosta u Sibiru i Severnoj Americi moglo bi da oslobodi ogromne količine uskladištenog metana. Međutim, Leš nam opet ne govori da je tamo sve hladnije. Ne samo zimi, već i leti, u Sibiru su merene temperature koje nisu bile ovako niske 90 godina.
Posebno je zlo što se ovakva serija lažnih informacija daje našoj deci kao „obrazovni program“ u školama. To je takođe sramota za Univerzitet Ludvig Maksimilijan u Minhenu, a posebno za fakultet fizike. To je ista promocija straha koja je korišćena za sprovođenje mera tokom korone i kampanje vakcinacije. Šteta će verovatno biti sličnih razmera.
