Poljoprivrednici EU protestuju protiv klimatskog kulta
Mnoge glavne arterije koje povezuju Evropu bile su opstruirane ili dovedene u zastoj poslednjih dana talasom protesta farmera protiv, kako tvrde, preterano opterećujućih ekoloških ciljeva i neodrživog nivoa birokratije povezane sa EU i nacionalnim poljoprivrednim propisima.
Snimci upozorenja o ovom obračunu između kreatora politike i farmera već su bili viđeni 1. oktobra 2019. godine, kada je više od 2.000 holandskih traktora izazvalo haos u saobraćaju u Holandiji kao odgovor na najavu da će farme za stoku morati da se otkupe i ugase da bi smanjile količinu emisije azota. Početkom prošle godine poljski farmeri blokirali su granicu sa Ukrajinom zahtevajući ponovno uvođenje carina na ukrajinsko žito.
Ali tek početkom ove godine raširen je protest širom EU. Nemački i francuski protesti i blokade traktora postali su međunarodna vest, a blokade su ubrzo replicirane u Španiji, Portugalu, Belgiji, Grčkoj, Holandiji i Irskoj. Glavni autoputevi i luke su blokirani, a đubrivo je poprskano po vladinim zgradama, dok su farmeri širom Evrope izražavali svoju frustraciju zbog rasta poljoprivrednih troškova, pada cena njihovih proizvoda i slabljenja ekoloških propisa koji su njihove proizvode učinili nekonkurentnim na globalnom tržištu.
Čini se da su poljoprivrednici uznemirili evropsku elitu, što nije iznenađujuće, s obzirom da su izbori za EU pred vratima. Iako je Evropska komisija u utorak objavila da je i dalje posvećena postizanju smanjenja emisija gasova staklene bašte u Evropi od 90% do 2040. godine, upadljivo je izostavila bilo kakvo pominjanje kako bi poljoprivredni sektor doprineo tom ambicioznom cilju. Što je još značajnije, Komisija je odustala od ključnih klimatskih obaveza ili ih se odrekla, barem privremeno.
Kako izveštava Politico, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen objavila je u utorak da „povlači napore EU da obuzda upotrebu pesticida“. Ukidanje ovog i drugih predloga Komisije u vezi sa poljoprivredom bilo je prilično neprijatno za Komisiju, ali politički neizbežno, s obzirom na to da su se protesti brzo širili i farmeri nisu pokazivali znake da se vraćaju kućama dok njihovi zahtevi nisu ispunjeni. Kako prenosi Politico,
Napomena o mogućnosti smanjenja potrošnje metana i azotnih oksida u poljoprivredi za 30 odsto, koja je bila u ranijim nacrtima predloga Komisije za 2040. godinu, nestala je u trenutku kada je izašla u utorak. Slično su isključeni i progovori o promeni ponašanja – verovatno uključujući jedenje manje mesa ili mlečnih proizvoda – i smanjenju subvencija za fosilna goriva, od kojih mnoge idu farmerima da pomognu u njihovim troškovima za dizel. Umetnut je blaži ton o neophodnosti poljoprivrede za sigurnost hrane u Evropi i pozitivnim doprinosima koje ona može dati.
🇵🇱🇮🇹🇪🇸 Poljoprivrednici u Poljskoj, Italiji i Španiji protestuju ovog vikenda protiv ZELENE AGENDE i jeftinog uvoza https://t.co/tsNKRcBUbS
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 11, 2024
Komisija EU igra opasnu igru. S jedne strane, oni pokušavaju da umire poljoprivrednike praveći im svrsishodne kratkoročne ustupke. S druge strane, oni se čvrsto drže svoje obaveze da smanje emisije gasova staklene bašte u Evropi za 90% do 2040. godine, dok se izmišljaju činjenice da bi smanjenje emisije od 90% za 16 godina imalo drastične implikacije na poljoprivredu.
Jasno je da je politički svrsishodno, posebno u izbornoj godini, što pre ugasiti ovaj požar zemljoradničkog nezadovoljstva i kupiti malo mira uoči evropskih izbora u junu. Ali ne može se izbeći činjenica da dugoročni ekološki ciljevi Komisije, kako su trenutno zamišljeni, gotovo sigurno zahtevaju žrtve koje farmeri jednostavno nisu voljni da prihvate.
Nezavisno od klimatske politike EU, dve stvari su jasne:
prvo, čini se da su lideri EU i ekološki aktivisti u velikoj meri potcenili negativnu reakciju koju bi njihova politika izazvala u zajednici poljoprivrednika; i
drugo, očigledan uspeh ovog dramatičnog protesta širom EU predstavlja spektakularan presedan koji neće proći nezapaženo među poljoprivrednicima i transportnim kompanijama, na čije operativne troškove u velikoj meri utiču ekološki propisi poput poreza na ugljenik.
Sramotni ustupci Komisije dokaz su da visoko vidljive, ometajuće taktike mogu biti efikasne. Kao takvi, možemo očekivati više od ovoga nakon junskih izbora za EU ako Komisija ponovo vrati svoje ciljeve klimatske politike.
